Да ли је Бог одговоран?

„БОГ је љубав“, пише у Библији (1. Јованова 4:8). Такође је праведан и милосрдан. „Он је Стена, дело је његово савршено, јер су сви путеви његови правда. Он је веран Бог, нема у њему неправде, праведан је и истинит“ (Поновљени закони 32:4).

Будући да је Створитељ, Јехова Бог има способност да унапред види све што би могло да проузрокује штету, као и моћ да интервенише. С обзиром на то, и имајући у виду Божје особине о којима се говори у Библији, сасвим је разумљиво што многи питају: „Зашто Бог допушта да се дешавају природне катастрофе?“ a Као што су милиони искрених особа увидели, Бог нам је пружио веома логичан одговор у својој писаној Речи (2. Тимотеју 3:16). Молимо вас да осмотрите оно што следи.

Они су одбацили Божју љубав

Из Библије сазнајемо да је Бог нашим прародитељима дао све што им је било потребно да би имали срећан и безбедан живот. Надаље, док би они и њихово потомство слушали Божју заповест да се ’рађају, множе и напуне земљу‘, све већа људска породица могла би да буде сигурна да ће Бог и даље бринути о њима (Постанак 1:28).

Нажалост, Адам и Ева су свесно одбацили свог Створитеља — одбили су да га слушају и изабрали су да буду независни од њега (Постанак 1:28; 3:1-6). Велика већина њихових потомака изабрала је исти начин живота (Постанак 6:5, 6, 11, 12). Једноставно речено, човечанство у целини одлучило је да независно влада својим земаљским домом, без икаквог вођства од Бога. Будући да је Јехова Бог љубави који поштује начело слободне воље, он не приморава људе да му се подложе као Врховном Владару, иако њихови поступци могу имати тешке последице. b

Па ипак, Јехова није напустио људски род. Све до данас, „он даје да његово сунце  излази и злима и добрима и да киша пада и праведнима и неправеднима“ (Матеј 5:45). Осим тога, Бог је човечанству дао способност да учи о Земљи и њеним природним циклусима. То знање је омогућило људима да са више или мање успеха предвиде тешке временске непогоде и друге могуће опасности, као што су вулканске ерупције.

Људи су такође открили који су делови наше планете подложнији екстремним сеизмичким или атмосферским променама. У неким земљама је примена тог знања — путем едукације становништва, као и путем развијања бољих метода градње и система за упозоравање — помогла да се сачувају животи. Па ипак, извештаји показују да је број природних катастрофа из године у годину све већи. Разлози за то су многобројни и сложени.

Живот у високоризичним подручјима

Озбиљност неке катастрофе не зависи увек од снаге природних сила. Томе често доприноси густина насељености на погођеном подручју. Према једном извештају Светске банке, у преко 160 земаља више од четвртине становништва живи на подручјима где постоји велики ризик од смрти услед природне катастрофе. „Због тога што све већи број људи живи у ризичном подручју, нешто што је раније било обична природна појава сада поприма размере катастрофе“, каже научник Клаус Џејкоб, са Универзитета Колумбија у Сједињеним Државама.

Други фактори који погоршавају ситуацију су брзо, непланско ширење градова, крчење шума и бетонирање тла које би иначе упило падавине. Последња два фактора нарочито доприносе поплавама и појави разорних бујица блата.

Људски фактор такође може претворити земљотрес у катастрофу озбиљних размера, јер највећи број смртних случајева и повреда не проузрокује ударни талас, већ рушење зграда. Зато је сасвим разумљиво што сеизмолози кажу: „Људе не убијају земљотреси. Убијају их зграде.“

Неодговарајућа владина политика је још један фактор који утиче на број жртава. У једној јужноамеричкој држави земљотреси су разорили главни град три пута у задњих 400 година. Од последњег потреса који се десио 1967, становништво се удвостручило и сада броји пет милиона. „Али, грађевински прописи чије би спровођење могло да заштити становништво или не постоје или се не поштују“, наводи се у часопису New Scientist.

Последње речено представља прикладан опис Њу Орлеанса, у Лујзијани у САД, који је изграђен у низији, на подручју где често долази до поплава. Иако су подигнути одбрамбени насипи и користе се пумпе за воду, катастрофа које су се многи прибојавали коначно је избила 2005. када је наишао ураган Катрина. На „дугогодишња упозорења“ или се није обраћала пажња или „нису довољно озбиљно схватана“, речено је у једном извештају у новинама USA Today.

Слично се реагује и на упозорења у погледу глобалног загревања, за које многи научници верују да може погоршати катастрофе изазване климатским факторима и подићи ниво мора. Очигледно је да се морају узети у обзир политички, друштвени и економски фактори, који не потичу од Бога. Ти људски фактори подсећају нас на библијску истину  да човек „не може да управља својим корацима“ (Јеремија 10:23). Још један фактор је став људи према упозорењима, било да се ради о наговештајима из природе или званичним упозорењима.

Како препознати знакове упозорења

Пре свега, мора се признати да елементарне непогоде могу наступити изненада, без претходног упозорења. „Време невоље и непредвиђени догађаји сналазе свакога од [нас]“, пише у Проповеднику 9:11. Међутим, често постоје наговештаји у природи или званична упозорења да предстоји нека непогода. Према томе, кад су људи упознати са знаковима, већа је вероватноћа да неће страдати.

Када је 2004. године цунами погодио индонежанско острво Симелуе, које има више хиљада становника, погинуло је седам особа. Пошто су знали да појави цунамија претходи неуобичајено повлачење мора, већина острвљана побегла је кад се то десило. Слично томе, многи су избегли разорне олује и ерупције вулкана јер су поштовали упозорења. Пошто природна упозорења понекад претходе званичним, мудро је обратити пажњу и на једна и на друга, нарочито ако живите у подручју где често избијају елементарне непогоде.

Нажалост, „људи су склони томе да поричу постојање опасности, чак и кад је она очигледна“, рекао је један вулканолог. То је нарочито случај тамо где је било више лажних узбуна или се претходна катастрофа догодила пре много година. Осим тога, људи понекад не желе да напусте своје поседе, чак и када је очигледно да је катастрофа неизбежна.

У многим деловима света људи су једноставно и сувише сиромашни да би се преселили на неко безбедније подручје. Али, за то не треба кривити Створитеља — сиромаштво је последица људских пропуста. На пример, државе често расипају огромне суме новца на наоружање, али чине врло мало за оне којима је потребна помоћ.

Упркос томе, одређена помоћ је на располагању већини људи, без обзира на њихове околности. О чему се ради? У својој писаној Речи, Библији, Бог је пружио многа корисна начела која могу сачувати живот онима који их примењују.

Начела која спасавају животе

◼ Бога не треба искушавати. „Не искушавајте Јехову, свог Бога“, стоји у Поновљеним законима 6:16. Прави хришћани немају сујеверно гледиште да ће их Бог увек заштитити у физичком погледу. Зато, кад прети нека опасност, они следе надахнути савет: „Паметан човек види зло и склања се, а луди иду даље и бивају кажњени“ (Пословице 22:3).

◼ Живот је вреднији од материјалних поседа. „Чак и кад неко има обиље, његов живот не произлази из онога што има“ (Лука 12:15). Наравно, материјалне ствари имају своју вредност, али оне ништа не значе онима који су мртви. Зато људи који воле живот и цене то што имају част да служе Богу не ризикују непотребно да би сачували имовину (Псалам 115:17).

Када је 2004. у Јапану дошло до земљотреса, Тадаши је одмах напустио свој дом, и то пре него што су власти издале налог о евакуацији. Живот му је значио више од куће и онога што је поседовао. Акира, који живи у истом подручју, написао је: „Прави обим штете не зависи од материјалног губитка већ од нечијег гледишта. На ту природну катастрофу гледао сам као на добру прилику да поједноставим свој живот.“

◼ Треба поштовати упозорења власти. „Нека сваки човек буде подложан властима над собом“ (Римљанима 13:1). Када се изда званична наредба о евакуацији или о слеђењу неке друге безбедносне мере, мудро је поступити у складу с тим. Тадаши је послушао наредбу о евакуацији и остао је ван опасног подручја. Тако је избегао да буде повређен или страда од накнадних потреса.

Када нема званичних упозорења о предстојећој непогоди, свако треба лично да одлучи када и како ће реаговати, узимајући у обзир све расположиве чињенице. У неким подручјима власти могу пружити корисна упутства о томе како поступити у случају катастрофе. Ако је то случај тамо где живите, да ли сте упознати с тим упутствима? Да ли сте с породицом разговарали о њима?  (Видети пропратни оквир.) У многим деловима света, скупштине Јеховиних сведока су под вођством локалне подружнице припремиле планове са смерницама које треба следити када запрети или избије нека природна катастрофа. Показало се да су те смернице изузетно корисне.

◼ Треба показивати хришћанску љубав. Исус је рекао: ’Нову вам заповест дајем: Волите један другога, као што сам ја волео вас‘ (Јован 13:34). Људи који опонашају Христа у показивању љубави и самопожртвованости чине све што је могуће како би помогли једни другима да се припреме за природну катастрофу или да је преброде. Међу Јеховиним сведоцима, скупштинске старешине неуморно раде на томе да ступе у контакт са свим члановима скупштине и увере се да су на сигурном или да могу стићи до безбедног места. Осим тога, старешине проверавају да ли свако има оно што је најпотребније, на пример воду за пиће, храну, одећу и основне лекове. У међувремену, породице Сведока које живе у безбедним подручјима примају у своје домове Сведоке који су евакуисани. Таква љубав заиста „савршено повезује“ (Колошанима 3:14).

Да ли ће природне катастрофе бити све разорније, као што неки предвиђају? Можда, али то неће дуго трајати. Зашто? Зато што ће се ускоро окончати трагично раздобље током ког су људи били независни од Бога. Након тога ће над читавом земљом и свим њеним становницима владати Јехова, Бог пун љубави. То ће човечанству донети предивне благослове, као што ћемо сада видети.

[Фусноте]

[Оквир/Слика на 7. страни]

ДА ЛИ СТЕ СПРЕМНИ ЗА ЕВАКУАЦИЈУ?

Агенције за ванредне ситуације препоручују да свако домаћинство има спремну торбу са стварима које су неопходне у случају евакуације. Та торба треба да стоји на месту одакле се лако може узети, да буде издржљива и практична за ношење. У њој може стајати следеће: c

◼ Копије важних докумената у водоотпорној фасцикли

◼ Резервни кључеви од аутомобила и куће

◼ Кредитне или дебитне картице, као и нешто готовине

◼ Флаше с водом и храна која се не квари

◼ Једна или више џепних лампи, AM/FM радио, мобилни телефон (ако га имате), резервне батерије

◼ Лекови за бар недељу дана, списак са дозама и начином узимања лекова, лекарски рецепти, као и имена и бројеви телефона лекара. (Немојте заборавити да старе лекове замените новима кад им истекне рок употребе)

◼ Кутија за прву помоћ

◼ Издржљиве, удобне ципеле и одећа за кишу

◼ Белешка о томе како ћете ступити у контакт са осталим члановима породице, о месту где ћете се наћи с њима, као и карта вашег краја

◼ Производи за негу деце

[Фуснота]

[Извор слике на 4. страни]

USGS, David A. Johnston, Cascades Volcano Observatory