Млади питају...

Разлике у културама — шта да учиним?

„Ми смо Италијани, срдачни смо и отворено изражавамо осећања. Сада живимо у Великој Британији. Људи овде изгледају веома прибрано и углађено. Осећам да не припадам ниједној култури — сувише сам Италијан да бих био Британац и сувише сам Британац да бих био Италијан“ (Ђозуе, Енглеска)

„У школи ми је наставник рекао да га гледам док говори. Али када сам гледао свог оца у очи док ми се обраћао, рекао ми је да сам непристојан. Био сам растрзан између две културе“ (Патрик, досељеник из Алжира у Француској)

Да ли су твоја мајка или отац имигранти?

◻ Да ◻ Не

Да ли су језик или култура у твојој средини другачији од језика и културе у твом дому?

◻ Да ◻ Не

МИЛИОНИ се селе сваке године, и многи од њих се суочавају са озбиљним препрекама. Одједном се нађу окружени људима чији су језик, култура и начин одевања другачији. Као резултат, имигранти често постану мета исмевања — што се догодило једној девојци по имену Нур. Она се са својом породицом преселила из Јордана у Северну Америку. „Носили смо другачију одећу и зато су збијали шале с нама“, каже она. „А ми сасвим сигурно нисмо разумели амерички хумор.“

Девојка по имену Нађа суочила се с другачијим изазовом. „Рођена сам у Немачкој“, прича она. „Будући да су моји родитељи Италијани, говорила сам немачки с италијанским акцентом, а деца у школи су ме називала ’глупом странкињом‘. Али кад одем у Италију, говорим италијански с немачким акцентом. Имам осећај као да у ствари не знам ко сам. Где год да одем, свуда сам странкиња.“

С којим се још потешкоћама суочавају деца имиграната? И како се могу успешно изборити с њима?

 Разлике у култури и потешкоће због језика

Млади чији су родитељи досељеници, чак и код куће могу осетити разлике у култури. На који начин? Деца се често брже од родитеља прилагоде новој култури. На пример, Ана је имала осам година кад се с породицом доселила у Енглеску. „Мој брат и ја смо се готово аутоматски прилагодили на живот у Лондону“, каже она. „Али, мојим родитељима то није било лако јер су дуго живели на малом португалском острву Мадера.“ Вон је имао три године кад су се његови родитељи преселили из Камбоџе у Аустралију. Он каже: „Моји родитељи се нису баш најбоље уклопили. У ствари, мој отац би често био узнемирен и љут када ја нисам разумео његов став или начин размишљања.“

Та разлика у култури може стајати као јаз између младих и њихових родитеља. Попут неког високог зида дуж тог јаза, потешкоће због језика могу још више раздвојити породицу. Основни проблем настаје кад деца брже од родитеља науче нови језик. Потешкоће бивају све веће када деца почну да заборављају свој матерњи језик а смисаона комуникација постаје све тежа.

Иан, који сада има 14 година, доживео је такве потешкоће с родитељима након што се његова породица из Еквадора доселила у Њујорк. „Сада више користим енглески а мање шпански“, каже он. „У школи наставници говоре енглески, моји пријатељи говоре енглески, а и са братом причам енглески. Енглески је ушао у моју главу и потиснуо шпански.“

Можеш ли да се поистоветиш са Ианом? Ако се твоја породица преселила у другу земљу док си био дете, можда не увиђаш од какве би ти користи био твој матерњи језик у будућности. Зато га можеш заборавити. Нур, коју смо већ споменули, каже: „Мој отац је инсистирао да код куће говоримо његов језик, али ми нисмо желели да причамо арапски. Учење арапског изгледало нам је као додатан терет. Наши пријатељи говорили су енглески. Програми на телевизији били су на енглеском. Зашто би нам био потребан арапски?“

Ипак, за неколико година, можда ћеш почети да увиђаш које су предности коришћења матерњег језика. Међутим, можда ти је тешко да се сетиш неких речи које си раније течно изговарао. „Помешала су ми се два језика“, каже 13-годишњи Мајкл, чији су се родитељи преселили из Кине у Енглеску. Орнел, која има 15 година и која је дошла у Енглеску из Конга (Киншаса) каже: „Покушавам да кажем нешто мајци на лингала језику али не могу јер ми је лакше на енглеском.“ Ли, која је рођена у Аустралији али су јој родитељи пореклом из Камбоџе жали што не говори добро језик својих родитеља. Она објашњава: „Када разговарам с родитељима и желим да им објасним шта мислим о неким стварима, схватим да једноставно не говорим довољно добро њихов језик.“

Разлози да се премости јаз

Уколико си делимично заборавио свој матерњи језик, не падај у очај. Можеш поново обновити своје знање. Али прво мораш јасно да увидиш зашто би то било корисно. Које су неке користи? „Научио сам матерњи језик јер сам желео да будем ближи с родитељима у емоционалном и посебно у духовном погледу“, каже Ђозуе ког смо већ поменули. „Учење њиховог језика помогло ми је да разумем како се они осећају. А они су могли да ме разумеју.“

Многи млади хришћани усавршавају знање матерњег језика јер желе да и другим имигрантима пренесу добру вест о Божјем Краљевству (Матеј 24:14; 28:19, 20). „Заиста је добро што могу да разговарам о Светом писму на два језика!“, каже Саломау који се доселио у Лондон када је имао пет година. „Скоро сам заборавио матерњи језик, али сада припадам португалској скупштини и говорим течно и португалски и енглески.“ Олег који има 15 година и сада живи у Француској, каже: „Радује ме што могу да помажем другима. Могу да разговарам о Библији с људима који говоре руски, француски и молдавски.“ Нур је увидела да је потребно да се проповеда онима који говоре арапски. Она каже: „Сада идем  на часове и покушавам да надокнадим оно што сам заборавила. Променила сам свој став. Сада желим да ме исправљају. Желим да учим.“

Шта можеш да учиниш да би поново течно говорио језик својих родитеља? Неке породице су установиле да ако инсистирају на томе да се у кући говори само њихов матерњи језик, деца ће имати прилику да добро науче оба језика. a Можда би могао да замолиш родитеље да ти помогну да научиш да пишеш на матерњем језику. Стелис, који је одрастао у Немачкој али му је матерњи језик грчки, каже: „Моји родитељи су сваки дан разматрали један библијски стих са мном. Они би га читали наглас а ја сам га записивао. Сада могу да читам и пишем и на грчком и на немачком.“

Нема сумње да си у великој предности уколико познајеш две културе и говориш два или више језика. Познавање две културе помаже ти да разумеш како се људи осећају и да одговориш на њихова питања о Богу. Библија каже: „Човек се радује одговору уста својих, и реч у право време — како је добра!“ (Пословице 15:23). Прити, чији су родитељи Индијци, рођена је у Енглеској и она каже: „Будући да познајем две културе, сигурнија сам у служби. Разумем начин живота и једних и других — у шта верују и каква су њихова гледишта.“

„Бог није пристран“

Уколико осећаш да си растрзан између две културе, немој се обесхрабрити. У таквој ситуацији нашло се и неколико библијских личности. На пример, Јосиф је као дечак био одвојен од јеврејске културе и остатак живота провео је у Египту. Па ипак, очигледно да никад није заборавио свој матерњи језик (Постанак 45:1-4). Због тога је могао да помогне својој породици (Постанак 39:1; 45:5).

Тимотеј, који је много путовао с апостолом Павлом, имао је оца Грка и мајку Јеврејку (Дела апостолска 16:1-3). Његово мешовито порекло није му представљало препреку, већ му је без сумње помогло да разуме разлике у културама и да помаже другима док је био у мисионарској служби (Филипљанима 2:19-22).

Да ли и ти на своје околности гледаш као на предност а не као на сметњу? Упамти: „Бог није пристран, него из сваког народа прихвата оног ко га се боји и чини што је праведно“ (Дела апостолска 10:34, 35). Јехова те воли због онога што си ти заиста, а не гледа на твоје порекло. Можеш ли и ти, попут младих који су цитирани у овом чланку, да искористиш своје знање и искуство како би помогао и другима твог порекла да упознају нашег непристраног Бога пуног љубави, Јехову? То ће те заиста усрећити! (Дела апостолска 20:35).

Више чланака из серије „Млади питају...“ може се наћи на вебсајту www.watchtower.org/ype

[Фуснота]

ЗА РАЗМИШЉАЊЕ

◼ С каквим се разликама у култури и потешкоћама због језика ти суочаваш?

◼ Како се можеш изборити с некима од њих?

[Слика на 20. страни]

Када говориш на језику својих родитеља, то може ојачати породичне везе