Сломљена срца, уништена вера

„СВУДА унаоколо лежали су лешеви и нисмо могли да одредимо где се тачно налазила наша кућа“, испричао је један човек са Шри Ланке након што је цунами уништио његово село у децембру 2004. У чланку о тој катастрофи, један уредник новинских чланака о религији рекао је да понекад затекне себе како се „моли кроз стиснуте зубе“.

Многи сматрају да су природне катастрофе заправо Божја казна. Описујући један разорни ураган, један новинар је рекао да је то била „Божја песница“. У Сједињеним Државама, неке верске вође су догађаје као што је налет урагана Катрина назвале „Божјим гневом“ против „грешних градова“. На Шри Ланки су милитантни будисти окривили хришћане за цунами, чиме се још више продубио јаз између тих религија. Према речима управитеља једног хиндуистичког храма, бог Шива се разљутио јер људи нису живели моралним животом. Говорећи о природним катастрофама, један будистички верски вођа из Сједињених Држава рекао је: „Ми не знамо зашто се те ствари догађају. Ми чак не знамо ни зашто смо овде.“

Када видите уништене домове, људе који су погинули и дубоку тугу и очај на лицима преживелих, да ли се понекад питате: ’Зашто Бог допушта толику патњу?‘ Или пак помислите: ’Бог сигурно има добре разлоге што допушта да се такве ствари дешавају, али нам то није открио‘? На наредним страницама биће речи о томе. Такође ће бити наведени неки практични кораци које људи могу предузети да би умањили ризик од повреда и смрти када запрети или избије нека природна катастрофа.

[Слика на 3. страни]

Многе верске вође не знају зашто Бог допушта природне катастрофе