Прелепе руже из Африке

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КЕНИЈЕ

„Најлепше цвеће које сам икада видела!“ „Најбољи поклон за драгог пријатеља“ „Један начин да кажеш: ’Некоме је стало до тебе‘“

МОЖДА се и ви слажете са изјавама ових становника Најробија из Кеније. Од свих биљака цветница, како дивљих тако и култивисаних, вероватно ниједна није међународно призната као што је ружа. Она вековима заокупља људску машту. Песници су писали о њој, а уметници су је често сликали. Шекспир ју је величао у познатим стиховима у роману Ромео и Јулија: „Шта садржи име? Ружа би давала слатки мирис, па ма како је ми звали“. Захваљујући ружи, склапају се и учвршћују пријатељства, настављају се она која су била прекинута и многе болесне особе бивају охрабрене.

Поред свега тога, руже имају и велику економску вредност. У многим земљама где је клима погодна за гајење цвећа, највише се зарађује на извозу ружа. На пример, у Кенији, међу милионима врста цвећа које се извозило прошле године, више од 70 посто су биле руже, што чини ту земљу једним од главних светских произвођача.

У прошлости, док човек још није открио прелепа својства овог цвета, жбунови ружа расли су у дивљини. Захваљујући пажљивим укрштањем више од 100 врста дивљих ружа, добијено је на хиљаде различитих сорти ружа које су данас познате. Због тога је тај цвет постао познат широм света и може се наћи у скоро свим земљама. Најпопуларнија врста која се углавном узгаја јесте хибридна чајевка.

 Од плантаже до вазе

Већина људи купује руже у цвећари или у супермаркету. То цвеће се узгаја на великим фармама ради продаје и њему је потребно више пажње него дворишним ружама. Током посете једној таквој фарми у Најробију видели смо колико се труда улаже у припремање ружа за продају.

Овде, као и на другим местима у Кенији, налазе се пластеници који указују на то да се ту узгајају руже намењене тржишту. (Видети слику на 26. страни.) Они имају неколико намена. Одмах после калемљења, руже су осетљиве и потребно их је заштитити од лошег времена. Пљусак, ветар или директна изложеност сунцу може да их уништи. Да би се одржавала увек иста температура у пластенику, неопходан је сталан доток хладног ваздуха и испуштање топлог ваздуха.

У пластеницима се могу видети редови младих ружа у различитим етапама развоја. На овој фарми узгаја се неколико врста ружа, међу којима је позната хибридна чајевка која се реже на мало више од 70 центиметара и једна друга специфична врста хибридне чајевке која се реже на 35 центиметара. На једном хектару може бити засађено до 70 000 садница.

Како те саднице добијају храњиве материје? Оне се не узгајају на обичном земљишту. Подлога на којој расту сачињена је од пловућца (вулканског камена) и стављена на полиетиленску фолију. Та метода се нашироко примењује јер вулкански камен не подлеже многим обољењима као што је то случај са обичним земљиштем. За заливање садница користи се систем наводњавања. За то се користе мале цеви које су окренуте према земљишту, и које испуштају воду и остале храњиве материје у тачно одређеним количинама. Будући да је вулкански материјал порозан, он омогућава да вода отиче. Затим се она скупља и поново користи.

И поред посебне неге, руже могу да буду заражене бројним обољењима, која углавном проузрокују гљивице.  Међу њима су сива плесан и пепелница, које нападају лишће и стабљику биљака. Уколико се не одстране, оне могу умањити квалитет цвета. Тај проблем се може решити коришћењем фунгицида.

Како време пролази, почињу да се назиру неке јарке боје, што је јасан показатељ да су руже спремне за резање. Руже се пажљиво секу док су у пупољку. Будући да се у тој фази латице још нису отвориле, цветови и њихова боја дуже трају. Међутим, у зависности од врсте, разликује се време када треба да се секу. Веома је важно да се секу ујутро или касно по подне, када има више влаге и када је биљка свежа. Посечени пупољци се затим носе у хладну просторију. То такође засигурава да руже дужи период остану свеже.

Руже пролазе кроз још једну веома важну фазу — разврставање. Деле се према боји и дужини. Пакују се у складу са захтевима купца. На крају, цвеће је спремно за тржиште. Са ове фарме се углавном превозе авионом у Најроби, а одатле се извозе у Европу, хиљадама километара далеко. Пошто руже веома кратко трају, морају брзо стићи на домаће или страно тржиште, у року од 24 сата након што су посечене.

Када следећи пут добијете букет ружа на поклон или их купите у супермаркету или цвећари, застаните и размислите о дугом путу који су превалиле, можда чак из Африке. То ће вероватно продубити ваше цењење према Створитељу, Јехови Богу (Псалам 115:15).

[Оквир/Слике на 26. страни]

Хоће ли икада постојати плава ружа?

Ружа иза себе има дугу историју и изгледа да њена прича још увек није дошла свом крају. Уведене су многе нове технике узгајања и оплемењивања. Нема много цветова код којих се може произвести толико различитих нијанси као што су руже. Која вам се боја највише свиђа? Бела, жута, розе, гримизна или боја труле вишње? Многе од тих боја настале су путем различитих метода укрштања.

На пример, да ли сте знали да иако људи говоре о „црвеним“ ружама, црвени цвет првобитно није ни постојао у породици ружа? Недостајао је ген који даје црвени пигмент. Јаркоцрвена боја добијена је генетском мутацијом 1930, од које је настала црвена боја руже која нам је данас позната. Код свих врста ружа, једна боја је дуго недостајала — плава. Ген који производи плаву боју, делфинидин, не постоји у породици ружа. Међутим, након много година заједничког истраживања једне аустралијске и јапанске компаније, помоћу генетичког инжењеринга 2004. године добијена је „плава“ ружа. Ипак, потребан је даљњи труд да се добије модра нијанса плаве боје.

[Слика]

Пластеник

[Слика на 25. страни]

Спремне за сечење