Да ли археологија подупире Библију?

АРХЕОЛОГИЈА је корисна онима који проучавају Библију, будући да археолошка открића допуњују њихова сазнања о животу, условима, обичајима и језицима који су се говорили у библијска времена. Она такође обезбеђује корисне информације о испуњеним библијским пророчанствима, као што је проречено уништење древног Вавилона, Ниниве и Тира (Јеремија 51:37; Језекиљ 26:4, 12; Софонија 2:13-15). Међутим, археологија има своје границе. Ископине се морају тумачити, а тумачења су подложна људским грешкама и променама.

Вера једног хришћанина не заснива се на поломљеним вазама, остацима некадашњих здања или срушеним зидинама, него на целокупној складној истини из Библије (2. Коринћанима 5:7; Јеврејима 11:1). Унутрашњи склад Библије, јасна, испуњена пророчанства и још много тога пружа доказ да је ’све Писмо надахнуто од Бога‘ (2. Тимотеју 3:16). Осмотримо бројна интересантна археолошка открића која су у складу са библијским извештајима.

Група археолога је у Јерусалиму 1970. открила нагореле рушевине. „Призор је био јасан искусном оку“, писао је вођа тима Нејман Авигад. „Грађевина је била запаљена, а зидови и таваница су се срушили.“ У једној соби налазиле су се кости [1] једне руке чији су се прсти пружали у правцу једног степеника.

По поду су били разбацани новчићи [2] од којих су најстарији потицали из 69. н. е. — четири године након јудејске побуне против Рима. Ствари су биле разбацане пре него што се зграда срушила. „Видевши то“, рекао је Авигад, „сетили смо се Јосифовог описа римских војника који су пљачкали домове након што је град био освојен“. Историчари сматрају да се та пљачка одиграла у Јерусалиму 70. н. е.

Анализом је утврђено да рука припада младој жени од нешто више од 20 година. „Заробљена ватром приликом римског упада“, каже се у књизи Biblical Archaeology Review, „млада жена која се налазила у кухињи те запаљене куће, пала је на под и стигла до степеника у близини улазних врата кад је умрла. Ватра се тако брзо ширила... да она није успела да побегне и била је затрпана у рушевинама.“

 Ова сцена нас подсећа на пророчанство које је изрекао Исус у вези са Јерусалимом, скоро 40 година раније: ’Твоји непријатељи ће сравнити са земљом тебе и твоју децу у теби. Неће оставити у теби ни камен на камену‘ (Лука 19:43, 44).

Археолошка открића која су у сагласности са библијским извештајима укључују и имена појединаца који се помињу у Светом писму. Нека од тих открића су оповргла раније тврдње критичара да су библијски писци измислили неке особе или преувеличали њихову славу.

Записи библијских имена

Једно време су истакнути изучаваоци сматрали да асирски краљ Саргон II, чије се име помиње у Исаији 20:1, никада није постојао. Међутим, 1843. године у данашњем Хорсабаду, у Ираку, на обалама реке Тигар, откривена је Саргонова палата [3]. Она се простире на око 10 хектара. Раније непознат, Саргон II је сада један од најпознатијих асирских краљева. У једном од његових записа [4], он тврди да је освојио израелски град Самарију. Према библијској хронологији, Самарију су освојили Асирци 740. пре н. е. Саргон такође бележи и освајање Азота што надаље потврђује Исаију 20:1.

Док су откопавали рушевине древног Вавилона у данашњем Ираку, археолози су открили око 300 таблица исписаних клинастим писмом у близини капије богиње Иштар. У повезаности са владавином вавилонског краља Навуходоносора, ти записи садрже листу имена међу којима је и „Јакин, краљ земље Јахуд“. То име се односи на Јудиног краља Јоахина, који је био одведен у заробљеништво за време првог Навуходоносоровог освајања Јерусалима 617. пре н. е. (2. Краљевима 24:11-15). На тим таблицама се такође помиње пет Јоахинових синова (1. Летописа 3:17, 18).

Године 2005, док су истраживали место где су се надали да ће пронаћи палату краља Давида, археолози су пронашли огромну камену грађевину за коју се верује да је била уништена када су Вавилонци пре више од 2 600 година, за време пророка Јеремије, сравнили Јерусалим са земљом. Не може се са сигурношћу тврдити да су то остаци Давидове палате. Међутим, археолог Ејлијат Мазар пронашла је нешто врло занимљиво — отисак печата на глини [5] ширине једног центиметра на ком пише: „Припада Јехухалу, Селемијином сину, сину Шовије“. Тај отисак је очигледно направио Јехухал, (такође Јеухал или Јухал), јеврејски службеник који се помиње у Библији као Јеремијин противник (Јеремија 37:3; 38:1-6).

Мазар каже да је Јехухал само „други краљев службеник“, после Гемарије, Сафановог сина, чије се име појављује на отиску печата пронађеног у Давидовом граду. Библија указује на Јеухала, Селемијиног сина као на јудејског кнеза. Пре открића овог отиска, његово име се налазило само у Светом писму.

Да ли су били писмени?

Библија указује да су древни Израелци били писмени (Бројеви 5:23; Исус Навин 24:26; Исаија 10:19). Али критичари се не слажу с тим, говорећи да се библијска  историја највећим делом преносила непоузданим усменим путем. Али, та теорија је била потпуно оповргнута када је у Тел Зајиту, између Јерусалима и Средоземног мора пронађен древни алфабет који је био урезан у кречњаку, што је вероватно најстарији хебрејски алфабет [6].

Тај проналазак потиче из десетог века пре наше ере и изучаваоци кажу да он указује на „редовно обучавање писара“, „напредан степен културе“ и „брзи развој бирократије у Јерусалиму“. Према томе, супротно тврдњама критичара, изгледа да су већ у десетом веку пре наше ере, Израелци били писмени и могли су да записују своју историју.

Даљња потврда путем асирских записа

Некадашња моћна сила, Асирија, често се помиње у библијским извештајима а многа археолошка открића на том подручју потврђују тачност Светог писма. На пример, истраживањем локације где се налазила древна Нинива, главни град Асирије, откривена је исклесана камена плоча [7] у палати краља Сенахирима, на којој су приказани асирски војници који воде јудејске заробљенике у ропство након пада Лахиса 732. пре н. е. Тај извештај можете прочитати у 2. Краљевима 18:13-15.

У Сенахиримовим летописима [8], који су пронађени у Ниниви, описан је његов војни поход за време владавине јудејског краља Језекије, чије се име помиње у тим летописима. Запис клинастим писмом садржи имена јудејских краљева Ахаза и Манасије, као и израелских краљева Омрија, Јуја, Јоаса, Менахема и Осије.

У свом извештају, Сенахирим се хвалише војним успесима, али интересантно је да уопште не помиње заузимање Јерусалима. Такво упадљиво изостављање додатно истиче тачност библијског извештаја, у ком се каже да тај краљ никада није дошао до Јерусалима већ је претрпео пораз од Божје руке. Након тога се понижени Сенахирим вратио у Ниниву где су, како каже Библија, његови синови сковали заверу и убили га (Исаија 37:33-38). Занимљиво је да два асирска записа потврђују да је убијен из потаје.

Због злоће Нинивљана, Јеховини пророци Наум и Софонија прорекли су да ће град бити потпуно уништен (Наум 1:1; 2:8–3:19; Софонија 2:13-15). Њихова пророчанства су се испунила када су удружене војске Набополасара, краља Вавилона, и Сикареса, краља Медије, опколиле и заузеле Ниниву 632. пре н. е. Откривање и истраживање тих рушевина још једном је потврдило тачност библијских извештаја.

 Древни град Нузи, који се налази на источном делу реке Тигар и југоисточно од Ниниве, откривен је између 1925. и 1931. заједно са рукотворинама међу којима је било и 20 000 глинених плочица. Исписане су на вавилонском језику и садрже много детаља, као што су законски обичаји слични онима који описују патријархално време у књизи Постанка. На пример, натписи откривају да су породични богови, обично мале глинене фигуре, били неки облик документа, који је власнику осигуравао наследство. Тај обичај може да објасни зашто је Рахела, жена патријарха Јакова, узела породичне богове, или „терафиме“, који су припадали њеном оцу Лавану, када се Јаков одселио с породицом. Такође је разумљиво зашто је Лаван покушао да врати те терафиме (Постанак 31:14-16, 19, 25-35).

Исаијино пророчанство и Киров цилиндар

Запис на клинастом писму на старом глиненом цилиндру приказан овде подупире један други библијски извештај. У овом документу познатом као Киров цилиндар [9], открива се локација древног Сипра на реци Еуфрату, што је око 32 километра удаљено од Багдада. У њему се говори о томе како је Кир Велики, оснивач Персијског царства, освојио Вавилон. Задивљујуће је да је око 200 година раније, Јехова преко свог пророка Исаије, говорио о медо-персијском владару који ће се звати Кир: „’Он је мој пастир и извршиће све што желим‘, извршиће оно што сам рекао за Јерусалим: ’Опет ће се изградити‘“ (Исаија 13:1, 17-19; 44:26–45:3).

Значајно је да се на цилиндру помиње Кирова политика да ослобађа заробљенике које је у ропству држало претходно царство — што је у потпуној супротности са политиком других древних освајача. Библијска и световна историја потврђују да је Кир ослободио Јевреје који су затим поново изградили Јерусалим (2. Летописа 36:23; Јездра 1:1-4).

Иако је релативно нова наука, библијска археологија је постала важно поље истраживања на ком се откривају вредне информације. И као што смо видели, многа открића потврђују аутентичност и тачност Библије, понекад и у најситнијим детаљима.

ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА

Може ли вам Библија помоћи да имате срећан и смисаон живот? Двочасовни DVD, Библија — књига чињеница и пророчанстава, разматра то важно питање и садржи занимљиве интервјуе. (Доступан је на 32 језика.)

Да ли желите још доказа о томе да у Библији нема митова или противречности? Да ли су се чуда која су описана у Библији стварно догодила? Размотрите чињенице из ове књиге од 192 стране. (Издата је на 56 језика.)

[Извор]

Александар Велики: Roma, Musei Capitolini

У овој књизи која се састоји од 19 поглавља и намењена је за проучавање Библије, разматрају се сва важна библијска учења и објашњено је која је Божја намера за земљу и људе. (Сада је доступна на 162 језика.)

Намењена посебно деци, ова књига са прелепим илустрацијама садржи 116 прича о личностима и догађајима — по хронолошком реду. (Објављена је на 194 језика.)

[Извор слике на 15. страни]

Новчићи: Generously Donated by Company for Reconstruction & Development of Jewish Quarter, Jerusalem Old City

[Извор слике на 15. страни]

Society for Exploration of Land of Israel and its Antiquities

[Извори слика на 16. страни]

3: Musée du Louvre, Paris; 4: Photograph taken by courtesy of the British Museum; 5: Gabi Laron/Institute of Archaeology/Hebrew University © Eilat Mazar

[Извори слика на 17. страни]

6: AP Photo/Keith Srakocic; 7, 8: Photograph taken by courtesy of the British Museum

[Извор слике на 18. страни]

Photograph taken by courtesy of the British Museum