БИБЛИЈА није научни приручник. Ипак, када се дотиче тема везаних за науку, она се истиче не само по ономе што каже већ и по ономе што не каже.

У древно доба су у јавности била прихваћена многа погрешна веровања. На пример, веровало се да је Земља равна, као и да стоји у ваздуху јер је подупиру физички објекти или материје. Много пре научних открића у вези са ширењем и превенцијом болести, лекари су користили неке методе које су у најбољем случају биле неделотворне, а у најгорем смртоносне. Али у преко 1 100 поглавља Библије ниједном се не подржава ниједно ненаучно гледиште или метода штетна по здравље.

Пре око 3 500 година у Библији је речено да је Земља обешена „ни на чем“ (Јов 26:7). У осмом веку пре нове ере, пророк Исаија је јасно говорио о ’кругу земаљском‘, то јест о сфери (Исаија 40:22). Планета сферичног облика која стоји у свемиру без икакве видљиве или физичке потпоре — зар тај опис не звучи веома савремено?

Мојсијев закон (који се налази у првих пет књига Библије) написан је око 1500. пре н. е. У њему су, између осталог, изнесени исправни прописи у погледу карантина, мера које треба предузети кад неко умре, као и у вези с уклањањем отпадних материја (Левитска 13:1-5; Бројеви 19:1-13; Поновљени закони 23:13, 14).

Захваљујући између осталог снажним телескопима, научници су дошли до закључка да је свемир настао изненада. Нису сви научници били одушевљени индиректним закључком који произлази из овог објашњења. Један професор је запазио: „Ако свемир има почетак, онда треба да постоји и узрок од ког је све то потекло — ко би могао замислити да се таква последица појави без одговарајућег узрока?“ Међутим, давно пре проналаска телескопа, већ у првом стиху Библије једноставно је речено: „У почетку створи Бог небеса и земљу“ (Постанак 1:1).

Иако је Библија стара књига и говори о многим темама, она не садржи ниједно ненаучно гледиште. Зар таква књига у најмању руку не заслужује да је поближе осмотримо? a