Велика достигнућа једног владара

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КАМЕРУНА

ИБРАХИМ ЊОЈА је био 17. краљ народа Бамум, велике етничке групе која још увек насељава травната пространства западног Камеруна. Био је краљ од 1889. до своје смрти 1933, као што показује наведена листа са именима владара од 14. века до данас. Током владавине краља Њоје, Француска и Немачка су покушале да претворе ово подручје у своју колонију.

Њоја се још у младости показао као веома интелигентан и проницљив човек. Окружио се интелектуалцима и људима напредних схватања који су имали исте ставове и циљеве као он. Велелепна палата приказана на доњој фотографији сведочи о његовом добром познавању архитектуре. Такође се сматра да је он изумео млин за млевење кукуруза, који је такође овде приказан. Међутим, посебно је вредно споменути то да је осмислио писмо за језик бамум.

Отворен пут за састављање писаних извештаја

Све до пред крај 19. века историја народа Бамум се с једног на други нараштај углавном преносила усменим путем. Краљ Њоја је увидео да постоји опасност да се неке појединости изоставе, а неке додају. Познавао је арапски језик јер је од трговаца који су пролазили кроз његово краљевство купио неке књиге на том језику. Вероватно му је било познато и старо ваји писмо које се у то време користило широм те области. Зато се  латио рада на стварању система писма за свој језик.

Њоја је почео с неколико стотина знакова. Били су то углавном пиктографски симболи и идеограми. Тај систем је захтевао да његови поданици запамте шта сваки знак представља. С временом је краљ уз помоћ својих поузданих сарадника поједноставио ново писмо. Број неопходних знакова смањен је коришћењем система слогова. Речи су настајале комбиновањем извесног броја знакова, то јест слова новог писма. Читалац је морао да запамти далеко мање слова и њима одговарајућих гласова. Ново писмо названо је акауку, а када је завршено имало је 70 слова.

Њоја је подстицао на коришћење бамум писма тако што је наложио да се оно укључи у наставни програм и да се користи у свим владиним установама. Под његовим надзором, новим писмом је забележена импресивна историја његове владарске лозе и земље. Тако је народ Бамум први пут могао да чита о својој традицији, законима и обичајима. Ново писмо се користило чак и за писање апотекарских рецепата. У архиви краљевске палате још увек се чува више од 8 000 тих изворних докумената.

Колико је ново писмо корисно увидело се кратко по доласку немачких колонијалиста, 1902. године. Иако му је економски напредак доносио корист, Њоја се није увек слагао с немачким властима. Зато је користио своје писмо, које Немци још нису били дешифровали. Колико дуго је оно опстало?

Током Првог светског рата (1914-1918), Немачка је изгубила власт над Њојиним краљевством. Касније је новоосновано Друштво народа ставило то подручје под управу Француске. Иако је био отворен за нове идеје, Њоја је био поносан на своје наслеђе и по сваку цену је желео да сачува и помогне развој културе свог народа. То је неминовно водило до противљења француској управи. Као што се десило и с другим владарима који нису били лојални колонијалној власти, Французи су га 1931. свргли с престола. Две године касније, Њоја је умро у изгнанству.

Будући да је француска власт забранила коришћење бамум писма у школама и да више није било краља који га је заговарао, то писмо је ускоро престало да се користи и већина припадника народа Бамум га је заборавила. Када су мисионари хришћанских цркава дошли у то подручје, проучавали су језик народа Бамум и саставили граматику за коришћење у школама. За разлику од краља Њоје, они су већину елемената преузели из постојећег латиничног писма и фонетике.

У новије време се улаже труд да се обнови интересовање за бамум писмо. Данашњи султан, Ибрахим Мбомбо Њоја, отворио је школу у палати коју је саградио његов деда. У њој деца поново уче то писмо како не би пало у заборав.

[Слика на 27. страни]

Плоча на којој су приказани владари народа Бамум од 14. века до данас — на левој страни је латинични запис, а на десној бамум писмо

[Извор слике на 26. страни]

Све фотографије: Courtesy and permission of Sultan Ibrahim Mbombo Njoya, Foumban, Cameroon