Гледиште Библије

Зашто треба да бринемо о животној средини?

ЧОВЕК са својим делатностима угрожава животну средину више него икада раније. Будући да проблеми попут глобалног загревања постају много озбиљнији, научници, владе, индустријски произвођачи и истраживачки центри све више улажу труд у то да се они реше.

Да ли ми као појединци имамо одговорност да допринесемо очувању животне средине? Ако да, до које мере? Библија нам пружа добре разлоге да својим поступцима показујемо обзир према нашој животној средини. Она нам такође помаже да будемо уравнотежени у ономе што чинимо у том погледу.

Поступати у складу са Створитељевом намером

Јехова Бог је начинио земљу да буде попут предивног врта у ком би живели људи. Сва своја дела описао је као ’веома добра‘ и заповедио је човеку да „обрађује [земљу] и да се брине о [њој]“ (Постанак 1:28, 31; 2:15). Шта Бог мисли о стању у ком се сада налази животна средина? Сигурно га веома вређа то што људи не воде рачуна о земљи, што се види из пророчанства у Откривењу 11:18 где каже да ће он ’уништити оне који земљу уништавају‘. Зато ни ми не треба да будемо равнодушни када је у питању загађивање земље.

Библија нас уверава да ће и најмања штета коју је проузроковао човек бити отклоњена кад Бог ’све начини ново‘ (Откривење 21:5). Међутим, не треба да закључимо да није важно како поступамо до тог времена кад ће Бог све поправити. И те како је важно! Како можемо показати да према нашој планети имамо исти став попут нашег Створитеља и да подржавамо његову намеру да претвори планету у рај?

 Како допринети очувању животне средине

Уобичајене људске активности стварају извесну меру отпада. Јехова је мудро осмислио природне процесе путем којих се тај отпад прерађује чиме се чисти ваздух, вода и земљиште (Пословице 3:19). Требало би да својим поступцима делујемо у складу с тим процесима. Зато је потребно да будемо пажљиви да не бисмо непотребно доприносили већ постојећим еколошким проблемима. Такав обзир показује да волимо своје ближње као саме себе (Марко 12:31). Осмотримо један занимљив пример из библијских времена.

Бог је заповедио Израелцима да измет закопавају „изван логора“ (Поновљени закони 23:12, 13). То је омогућавало да логор буде чист и убрзавало је процес разлагања отпадних материја. Слично томе, прави хришћани и данас настоје да брзо и на адекватан начин одлажу различите врсте отпада. Посебно се треба обратити пажња када се одлаже токсични отпад.

Многе врсте отпадака се могу поново користити или рециклирати. Уколико је рециклирање обавезно по закону у вашој средини, онда је поштовање таквих закона део давања ’цару царевог‘ (Матеј 22:21). Рециклирање можда захтева додатан труд, али у томе се огледа наша жеља да сачувамо планету чистом.

Чување богатства наше планете

Да бисмо задовољили наше потребе за оним што је неопходно за наш живот као што је храна, кров над главом, и гориво, ми морамо да користимо природна богатства. Начин на који их користимо открива да ли на њих гледамо као на дар од Бога. Када су Израелци у пустоши пожелели да једу месо, Јехова им је дао мноштво препелица. Они су похлепно и себично злоупотребили тај дар, што је разљутило Јехову Бога (Бројеви 11:31-33). Бог се од тада није променио. Према томе, одговорни хришћани неће расипати материјалне ствари, што би био знак похлепе.

Неки сматрају да имају право да неограничено користе енергију или друга природна богатства. Али природна богатства не треба да се расипају само зато што их има у обиљу или што то себи можемо приуштити. Након што је Христ чудом нахранио мноштво људи, рекао је да се риба и хлеб који су преостали сакупе (Јован 6:12). Он није желео да се расипа оно што је обезбедио његов Отац.

Равнотежа у ономе што чинимо

Ми сваког дана доносимо одлуке које утичу на животну средину. Да ли треба да идемо у крајност и да се изолујемо од људи како бисмо избегли да на било који начин штетно утичемо на околину? Библија нигде не помиње тако нешто. Осмотримо Исусов пример. Док је био на земљи, он је водио сасвим нормалан живот, тако да је могао да испуни задатак да проповеда који му је Бог доделио (Лука 4:43). Надаље, Исус је одбио да учествује у политици да би решио друштвене проблеме тог времена. Он је јасно рекао: „Моје краљевство није део овог света“ (Јован 18:36).

Сасвим је прикладно да размишљамо о томе на који начин наш избор производа за домаћинство, превоза и рекреације утиче на животну средину. На пример, неки купују производе који су произведени или делују тако да у најмањој могућој мери штете околини. Други се труде да смање своје учешће у активностима које загађују околину или којима се беспотребно троше природна богатства.

Нема потребе да се лични ставови у погледу очувања животне средине намећу другима. Околности се разликују од места до места, а исти је случај и с личним околностима. Ипак, свако је одговоран за своје поступке. Баш као што Библија каже: „Свако ће носити свој терет“ (Галатима 6:5).

Створитељ нам је дао одговорност да се бринемо о земљи. Цењење тог задатка и понизно поштовање Бога и његових стваралачких дела треба да нас подстакне да савесно и промишљено поступамо када се ради о нашој животној средини.

ДА ЛИ СТЕ СЕ ПИТАЛИ?

◼ Хоће ли Бог нешто учинити да би решио проблем загађења животне средине? (Откривење 11:18)

◼ Какву одговорност нам је Бог доделио у вези са земљом? (Постанак 1:28; 2:15)

◼ Какав нам је пример оставио Исус Христ када је у питању расипање? (Јован 6:12)