Како је Божје име било обзнањивано

ПСАЛМИСТА Давид је певао: „Песмом ћу хвалити име Божје“. Давид је знао Божје име и у песми је подстицао: ’Нека је благословљен Јехова... Нека је благословљено славно име његово‘ (Псалам 69:30; 72:18, 19). На српском језику, уобичајен облик Божјег имена је Јехова, како се изговара хебрејски тетраграм יהוה, који се појављује скоро 7 000 пута у Библији.

У последњих неколико векова, Божје име се појављивало на још многим местима осим у Библији. На пример, на златним новчићима [1] који су током дужег периода ковани у Швајцарској писало је на латинском: Benedictus Sit Iehova Deus,  што значи: „Нека је хваљен Јехова Бог“. У протеклих неколико стотина година, Божје име на хебрејском и латинском појављивало се на преко хиљаду врста кованица, медаља и жетона (замена за новчиће).

Шта је водило до тога да се толико много користи Божје име, као што је приказано примерима на овој и наредној страни?

Зашто се употребљавало Божје име?

Почевши од 16. века, широм западне Европе водили су се верски сукоби између римокатолика и протестантских реформатора. Неколико покрајина које су биле под влашћу Шпаније одбацило је римокатоличку цркву која је имала доминантан утицај на том подручју и прихватило реформаторску цркву. То је водило до верског грађанског рата. Новчићи и различити уметнички прикази на њима коришћени су да би пренели поруку да Бог подупире једну или другу страну.

Како је Божје име коришћено

Гравери су на матрици за гравирање записивали Божје име користећи четири слова хебрејског писма позната као тетраграм. На српском језику, она се записују као ЈХВХ. Али, ни гравери ни обичан народ углавном нису знали да читају хебрејски. Стога су с временом, како су умножавали тетраграм, почели да га пишу на различите начине.

Швеђани су ковали новац с Божјим именом око 1568. [2], а Шкоти око 1591. Око 1600. године, шведски краљ Карло IX ставио је на новчиће [3] Божје име које је било записано на различите начине — као Ihehova, Iehova, и Iehovah. Он је наложио да се једна врста тих новчића кује од злата. Такав прелеп новчић вредео је више од четири месечне плате једног физичког радника!

Више до 60 различитих „Јеховиних новчића“ било је у оптицају у периоду  владања краља Данске и Норвешке, Кристијана IV, који је владао од 1588. до 1648. Од средине 17. века, ковани су такође у Пољској и Швајцарској, као и у Немачкој.

Током Тридесетогодишњег рата који се водио у Европи од 1618. до 1648, таквих новчића било је све више. Након победе на Брајтенфелду 1631, шведски краљ Густав Адолф II ковао је новчиће с тетраграмом [4]. Они су се производили у Ерфурту, Фирту, Мајнцу и Вирцбургу. У то време, шведски војни савезници такође су почели да кују новац с Божјим именом.

Око 150 година након тог ужасног Тридесетогодишњег рата, Божје име се и даље појављивало на разним врстама кованог новца и медаља. Они су ковани у Аустрији, Мексику, Русији, Француској, као и у другим земљама. Међутим, од почетка 18. века, Божје име се све мање и мање користило у ту сврху. На крају је потпуно нестало с матрица.

Обзнањивање Божјег имена

Иако се Божје име не налази на савременом новцу, оно се објављује на јединствен начин. Бог је у прошлости изабрао народ који ће му служити и којем је рекао: „Ви [сте] моји сведоци... а ја сам Бог“ (Исаија 43:12). Ниједан новчић не може испунити тај важан задатак. У ствари, они који су стављали Божје име на новчиће пружали су лажно сведочанство о Богу, јер су тврдили да имају његову подршку у својим крвавим ратовима. Данас, међутим, неки људи обзнањују Божје име на начин који он одобрава.

Јеховини сведоци вас подстичу да сазнате још више о истинитом Богу, Јехови, и о томе шта значи његово име. Један псалмиста је у Библији записао о њему: „Да би се знало да си једино ти, коме је име Јехова, Свевишњи над целом земљом“ (Псалам 83:18). Веома је важно упознати Јехову, баш као што је његов вољени син рекао у својој молитви: „Да би добили вечни живот, треба да добро упознају тебе, јединог истинитог Бога, и онога кога си послао, Исуса Христа“ (Јован 17:3).

[Слика на странама 20, 21]

Граверски алат

[Извори слика на 20. страни]

Новчић бр. 1 и алат: Hans-Peter-Marquardt.net; новчић бр. 2: Mit freundlicher Genehmigung Sammlung Julius Hagander

[Извор слике на 21. страни]

Новчићи бр. 3 и 4: Mit freundlicher Genehmigung Sammlung Julius Hagander