Јединствено али беживотно море

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИЗРАЕЛА

ТО ЈЕ најсланија, најнижа, најбеживотнија и, како неки тврде, најлековитија водена површина на нашој планети. У прошлости су га звали Смрдљиво море, Ђавоље море и Асфалтно језеро. Библија га назива Слано море и море у Арави (Постанак 14:3; Исус Навин 3:16). Према предању које прихватају многи библичари, у његовим дубинама крију се рушевине Содома и Гоморе. Зато га неки називају и Содомско или Лотово море, по човеку који се у Библији спомиње у повезаности с драматичним збивањима која су задесила те градове (2. Петрова 2:6, 7).

Нека од ових имена не дочаравају баш слику пријатног предела који вреди видети. Па ипак, сваке године хиљаде људи долазе на ово необично место које је данас познато као Мртво море или Слано море. Зашто је толико слано? Да ли је заиста беживотно и имају ли његове воде лековита својства?

Најниже и најсланије море

Мртво море се налази на северном крају Велике раседне долине, која се протеже према југу до Источне Африке. Река Јордан кривуда са севера док не стигне до ове најниже тачке на нашој планети — приближно 418 метара испод нивоа мора. Ту се поред Мртвог мора уздижу зидови раседа — на западној страни су јудејска брда, а на источној, јорданској страни су планине и висоравни.

Али, због чега је Мртво море толико слано? Соли — претежно магнезијум, натријум и калцијум-хлорид — доносе река Јордан и друге мање реке, потоци и извори који се уливају у њега. Процењује се да само река Јордан сваке године нанесе невероватних 850 000 тона соли. Пошто се Мртво море налази тако ниско у односу на остало копно, вода из њега не може да отиче, па оно губи воду једино путем испаравања. Током једног топлог летњег дана испари чак седам милиона тона воде, што је разлог због чега се запремина мора не повећава. Након што вода испари, остају соли и минерали. Због тога је ово море најсланије на планети — његов салинитет је око 30 процената, неколико пута већи од океанског.

Јединствене одлике Мртвог мора од давнина су будиле знатижељу људи. Грчки филозоф Аристотел је чуо да су његове воде „толико горке и слане да у њима уопште нема рибе“. Због неуобичајено високе концентрације соли густина воде је толика да се на њој лако може плутати, тако да ни непливачи не могу да потону. Према јеврејском историчару Јосифу Флавију, у жељи да испита да ли је то тачно, римски генерал Веспазијан је бацао ратне заробљенике у ово море.

 Сада се већ можда питате како воде Мртвог мора могу бити беживотне и лековите у исто време.

Најздравије море?

Средњовековни путници враћали су се кући с причама о једном беживотном мору, без птица, риба и вегетације. Чак се мислило да су његова смрдљива испарења смртоносна. Наравно, то је још више доприносило веровању да је ово море мртво. Додуше, због високог салинитета у њему могу опстати само једноставни организми као што су неке отпорне бактерије. Свака несрећна риба која доспе у његове воде брзо угине.

У Мртвом мору нема услова за постојање живота, али то не важи за његову околину. Иако је то подручје углавном неплодно, на неким деловима постоје бујне оазе с водопадима и тропским биљкама. То је такође дом бројним животињским врстама. У околини Мртвог мора живе 24 врсте сисара, међу којима су пустињска мачка, вук и козорог, који је овде чест призор. У слатким водама живе многи водоземци, гмизавци и рибе. Пошто се Мртво море налази на путањи птица селица, ту је виђено преко 90 врста птица, као што су црна и бела рода. Такође се могу видети белоглави суп и бела кања.

Али, због чега се сматра да је вода из Мртвог  мора најздравија? У древно доба, људи су је пили верујући да има лековита својства — нешто што данас ни у ком случају није препоручљиво! Више смисла има тврдња да купање у сланој води поспешује чишћење организма. Терапеутска својства целог подручја су изузетно хваљена. Захваљујући ниској надморској висини, ваздух је обогаћен кисеоником. Сматра се да висока концентрација бромида у ваздуху има опуштајуће дејство, а црно блато богато минералима и топли сумпорни извори дуж обала користе се у лечењу различитих кожних обољења и артритиса. Осим тога, балзам, дрво које је овде некада расло, одувек се ценило и употребљавало у козметичке и медицинске сврхе.

Асфалт из мора

Једна од најнеобичнијих појава на Мртвом мору су грудве битумена (асфалта) које се повремено могу видети како плутају на његовој површини. * Године 1905. је у стручном листу The Biblical World писало да је 1834. до обале допловио комад битумена тежак око 2 700 килограма. Сматра се да је битумен „први продукт нафте који су људи икада користили“ (Saudi Aramco World, новембар/децембар 1984). Раније се мислило да се велики комади асфалта одвајају с дна Мртвог мора услед земљотреса и да затим плутају на површини. Већа је вероватноћа да се асфалт пробија кроз пукотине у слоју стена и да доспева на морско дно заједно са стенама сачињеним од соли. Затим, кад се те стене растворе у води, блокови асфалта избијају на површину.

Вековима је битумен коришћен на различите начине — за премазивање бродова ради заштите од воде, у грађевинарству, па чак и као средство за одбијање инсеката. Сматра се да су отприлике средином четвртог века пре нове ере Египћани увелико почели да користе битумен за мумифицирање, мада се неки стручњаци не слажу с тим. У то време су трговину битуменом контролисали Набатеји, стари номадски народ који се населио у подручју Мртвог мора. Они су извлачили битумен на обалу, секли га и затим носили у Египат.

Мртво море је заиста јединствено. Без претеривања се може рећи да је оно најсланије, најниже, најбеживотније и можда најздравије море. То је сигурно једно од најзанимљивијих мора на нашој планети!

[Фуснота]

[Оквир/Слика на 27. страни]

НАЈНОВИЈЕ ОТКРИЋЕ

Историчари кажу да се на подручју Мртвог мора некада налазио прометан трговачки поморски пут. Ту тврдњу поткрепљују два дрвена сидра која су недавно пронађена.

Након што је ниво воде опао, сидра су нађена на обали Мртвог мора, недалеко од места где се налазила древна лука Ен-Гад. Сматра се да је једно од њих направљено пре око 2 500 година, што значи да је најстарије сидро икада пронађено у овој области. Старост другог се процењује на око 2 000 година и верује се да је при његовој изради коришћена најбоља римска технологија тог времена.

У обичној морској води дрвена сидра се обично распадну, док метална остају читава. Међутим, недостатак кисеоника у Мртвом мору и његов салинитет допринели су да ова дрвена сидра и ужад којима су била везана буду изузетно добро очувани.

[Слика]

Сматра се да ово дрвено сидро потиче из периода између VII и V века пре н. е.

[Извор]

Photograph © Israel Museum, Courtesy of Israel Antiquities Authority

[Слика на 26. страни]

Водопади из термалног извора

[Слика на 26. страни]

Козорог

[Слика на 26. страни]

Док плутате, можете читати новине