Поглед у свет

◼ „У Великој Британији ће дете до узраста од шест година у просеку провести пуну годину гледајући телевизију, а више од половине трогодишњака има ТВ у својој спаваћој соби.“ (THE INDEPENDENT, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА)

◼ У Кини је 31,4 посто анкетираних особа, старијих од 16 година, рекло да је религиозно. Уколико се ти подаци примене на целу нацију, то би значило да је „око 300 милиона [људи] религиозно... што је велика разлика у односу на 100 милиона према званичним подацима“. (CHINA DAILY, КИНА)

Више штете него користи

Пре неколико година, холандски политичари и еколози сматрали су да су нашли сигуран извор енергије — биогориво, посебно палмино уље за машине. Њихове наде постале су „катастрофа за природну средину“, каже се у новинама The New York Times. „Све већа потражња за палминим уљем у Европи довела је до тога да се у југоисточној Азији крче велика подручја кишних шума и претерано користи вештачко ђубриво.“ Плантаже палми су створене исушивањем и спаљивањем тресетног тла чиме су „огромне количине“ угљеника ослобођене у атмосферу. Последица је била, каже Times, да је Индонезија убрзо постала „трећи загађивач угљеником у свету. По мишљењу научника, таква врста загађења одговорна је за глобално загревање“.

„Сат судњег дана“ померен унапред

Сат судњег дана, који је осмишљен захваљујући часопису Bulletin of Atomic Scientists (BAS) како би се приказало колико је човечанство близу нуклеарне катастрофе, померен је два минута унапред и показује пет минута до поноћи — „симболичног краја цивилизације“. Током 60 година колико постоји, сат је подешаван свега 18 пута. Последња промена је била у фебруару 2002, након напада на Светски трговински центар у Њујорку. Даље постојање и развој нуклеарног оружја, као и неуспех настојања да се нуклеарни материјали учине безбеднима јесу „показатељи пропуста да се реше проблеми које је створила најразорнија технологија на планети“, стоји у изјави наведеног часописа. Штавише, у часопису се додаје да су „претње од климатских промена опасне скоро као и претње од нуклеарног наоружања“.

Стрес током трудноће

Према недавном истраживању, стрес који трудница доживи због препирки са својим партнером, или због тога што је он насилан, може штетно утицати на ментални развој њеног нерођеног детета. Професорка Вивет Главер са Државног универзитета у Лондону, каже: „Утврдили смо да уколико је жена имала партнера који је био емоционално окрутан према [њој] док је [била] трудна, то заиста умногоме утиче на будући развој [њене] бебе. Отац игра важну улогу.“ Квалитет односа међу родитељима „утиче на хормоналну и хемијску равнотежу у мајчином телу, која затим утиче на развој дечјег мозга“, објаснила је.

Путници са аутоматским пилотом

Возачи који свакодневно возе истим путем често то чине не користећи део мозга у ком се одвија свесно размишљање, каже саобраћајни инжењер Михаел Шреканберг са Универзитета Дуизбург-Есен, у Немачкој. На познатим путевима, возачи се не концентришу на саобраћај, већ су заокупљени другим стварима. Последица је да им треба више времена да уоче опасности. Шреканберг подстиче возаче да подсећају себе на то да буду опрезни и да не дозволе да им нешто скрене пажњу.