Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли Бог опрашта озбиљне грехе?

Да ли Бог опрашта озбиљне грехе?

Гледиште Библије

Да ли Бог опрашта озбиљне грехе?

МИЛОСРЂЕ је једна од Божјих најистакнутијих особина (Псалам 86:15). Колико далеко он иде у испољавању милосрђа? Псалмиста је писао: „Ако ћеш на преступе гледати, Јах, Јехова, ко ће опстати? Али ти истински опрашташ, да би те се људи бојали“ (Псалам 130:3, 4). На једном другом месту стоји: „Колико је исток далеко од запада, толико он преступе наше од нас удаљује. Као што је отац милосрдан синовима својим, тако је и Јехова милосрдан онима који га се боје. Јер он добро познаје грађу нашу, памти да смо прах“ (Псалам 103:12-14).

Јасно је да Јехова опрашта потпуно и великодушно, као и да узима у обзир наша ограничења и несавршеност — то јест да смо „прах“. Осмотримо неке библијске примере који откривају колико је Бог милосрдан.

Апостол Петар се три пута одрекао Христа (Марко 14:66-72). Док је био неверник, апостол Павле је прогонио Христове следбенике. Када је требало да неки од њих буду погубљени, Павле је то чак одобравао (Дела апостолска 8:1, 3; 9:1, 2, 11; 26:10, 11; Галатима 1:13). Неки чланови скупштине у Коринту су, пре него што су постали хришћани, били пијанице, изнуђивачи и лопови (1. Коринћанима 6:9-11). Па ипак, сви они су касније стекли Божје одобравање. Зашто им је Бог опростио?

Три корака да се добије Божје милосрђе

„Указано ми је милосрђе, јер сам био у незнању и чинио сам то док нисам имао вере“, написао је Павле (1. Тимотеју 1:13). Његово искрено признање открива нам који је први корак да се добије Божји опроштај — уклањање вела незнања тако што се учи о Јехови и његовим мерилима изложеним у Библији (2. Тимотеју 3:16, 17). Сасвим сигурно не можемо угодити нашем Створитељу уколико га не познајемо добро. „Да би добили вечни живот“, рекао је Исус у молитви свом Оцу, „треба да добро упознају тебе, јединог истинитог Бога, и онога кога си послао, Исуса Христа“ (Јован 17:3).

Када искрене особе стекну такво знање, њима је веома жао због лоших дела која су починили и покренути су да се искрено покају. То је други корак ка стицању Божјег опроштаја. У Делима апостолским 3:19 стоји: „Покајте се дакле и обратите се да се избришу ваши греси“.

У том стиху се такође помиње и трећи корак — обраћење. Обратити се значи одбацити стари начин поступања и ставове и прихватити Божја мерила и гледиште (Дела апостолска 26:20). Једноставно речено, особа својим новим начином живота показује да је заиста искрена када каже Богу: „Мени је жао.“

Божје милосрђе има границе

Постоје људи којима Бог неће опростити грехе. Павле је писао: „Ако намерно грешимо након што смо добро упознали истину, не преостаје нам више жртва за грехе, већ страшно очекивање [неповољног] суда“ (Јеврејима 10:26, 27). Израз ’намерно грешити‘ указује на дубоко укорењену злоћу, на заиста зло срце.

Јуда Искариотски је развио такво срце. „Том човеку би боље било да се није ни родио“, рекао је Исус (Матеј 26:24, 25). Исус је неким религиозним вођама свог времена рекао: „Ваш је отац Ђаво... Кад говори лаж, своје говори, јер је лажов и отац лажи“ (Јован 8:44). Попут Сатане, ти људи су били зли до сржи. Њима није било жао због онога што су чинили већ су постали још окорелији у својим злим поступцима. * Истина, чак и искрени хришћани греше и понекад могу починити озбиљан грех услед слабости и несавршености. Али њихове грешке не указују на укорењену склоност ка злу (Галатима 6:1).

Милосрдан до краја

Јехова не запажа само почињени грех већ и став онога ко га је починио (Исаија 1:16-19). Погледајмо накратко два злочинца која су била прибијена на стуб поред Исуса. Обојица су очигледно починила озбиљне злочине, као што је један од њих признао: „Примамо оно што смо својим делима заслужили, али он [Исус] није учинио никакво зло.“ Речи тог злочинца указују да је он нешто знао о Исусу, што је вероватно допринело томе да промени став. То се види из следеће молбе коју је упутио Исусу: „Сети ме се кад дођеш у своје краљевство.“ Како је Исус реаговао на ту искрену, усрдну молбу? „Заиста, кажем ти данас“, рекао је, „бићеш са мном у рају“ (Лука 23:41-43).

Размислите о следећем: Исусова последња реченица док је био на земљи укључивала је један израз милосрђа према човеку који је признао да заслужује смртну казну. Како је то само охрабрујуће! Можемо зато бити сигурни да ће и Исус Христ и његов Отац Јехова бити самилосни према онима који се заиста кају због дела која су раније починили (Римљанима 4:7).

ДА ЛИ СТЕ СЕ ПИТАЛИ?

◼ Како бисте описали Божје милосрђе? (Псалам 103:12-14; 130:3, 4)

◼ Који кораци се морају предузети да би неко добио Божје милосрђе? (Јован 17:3; Дела апостолска 3:19)

◼ Шта је Исус обећао злочинцу који је био на стубу поред њега? (Лука 23:43)

[Фуснота]

^ Видети чланак „Да ли си згрешио против светог духа?“, у издању Куле стражаре од 15. јула 2007, стране 16-20.

[Слика на 10. страни]

Исус је показао да озбиљни греси могу бити опроштени