Млади питају

Како да упркос болести сачувам позитиван став?

„ЛЕПОТА је младићима снага њихова“, пише у Пословицама 20:29. Уколико си болестан или имаш нека физичка ограничења, можда мислиш како се овај стих никада не би могао применити на тебе. Али може! Многи млади с физичким ограничењем или хроничном болешћу заиста успевају да се изборе с том највећом препреком. Њих четворо је испричало своје искуство за Пробудите се!

Хироки из Јапана болује од церебралне парализе од рођења. „Моји вратни мишићи су толико слаби да не могу да држим главу усправно, а руке раде супротно од онога што бих ја хтео“, каже он. „У потпуности зависим од помоћи других особа.“

Натали и њен брат Џејмс из Јужноафричке Републике рођени су са ретком врстом патуљастог раста. Натали такође има сколиозу, то јест деформацију кичме. „Четири пута су ми оперисали кичму“, каже она, „и због деформације кичме имам слаба плућа.“

Код Тимотија из Велике Британије установљен је синдром хроничног умора када је имао 17 година. „За мање од два месеца“, каже он, „од здравог и активног младића постао сам толико слаб да не могу да стојим на ногама.“

Данијела из Аустралије је сазнала да има дијабетес када је имала 19 година. „Будући да се дијабетес не види“, каже она, „неки људи не увиђају колико је та болест озбиљна. Чињеница је да ме дијабетес може убити.“

Уколико и ти патиш од неке болести или имаш неки телесни недостатак, нема сумње да ће те охрабрити оно што су рекли Хироки, Натали, Тимоти и Данијела. Уколико си доброг здравља, њихове изјаве могу ти помоћи  да боље разумеш оне који се боре с неком болешћу или хендикепом.

Пробудите се!: Шта вам задаје највише муке у ситуацији у којој се налазите?

Натали: Што се мене тиче, то су реакције на које наилазим код људи када ме угледају. Никада се не осећам пријатно. Имам осећај као да ме непрестано посматрају.

Данијела: Када имаш дијабетес, највећи изазов је знати шта треба да једеш, колико да једеш и коју храну да избегаваш. Неуравнотежена исхрана може довести до недостатка глукозе у крви, због чега бих могла да паднем у кому.

Хироки: Користим специјална инвалидска колица која су прилагођена мом стању и дневно сам око 15 сати у једном положају. Такође, не могу добро да спавам. Пробуди ме и најмања бука.

Тимоти: У почетку је највећи изазов био да прихватим чињеницу да сам болестан. Било ми је тешко због стања у ком се налазим.

Пробудите се!: С којим се још изазовима суочавате?

Данијела: Због дијабетеса сам веома уморна. Потребно ми је више сна него мојим вршњацима. Такође, дијабетес је хронична болест за коју нема лека.

Натали: Очигледно је да моја висина веома утиче на мој живот. Обављање обичних ствари — када, на пример, треба да дохватим нешто с полице у продавници — за мене је проблем. Када идем сама у куповину, то захтева много напора.

Тимоти: Непрестано осећам бол и доживљавам периоде депресије. Био сам веома активан пре него што сам се разболео. Имао сам посао и возачку дозволу. Бавио сам се спортом, играо сам фудбал и сквош, а сада сам везан за инвалидска колица.

Хироки: Тешко ми је да говорим. То ме обесхрабрује и због тога се устручавам да започнем разговор с неким. Понекад несвесно направим неки покрет и случајно ударим некога. Када се то догоди, не могу чак ни да кажем: „Извини“ због проблема с говором.

Пробудите се!: Шта вам помаже да изађете на крај са својом ситуацијом?

Данијела: Трудим се да размишљам о позитивним стварима у свом животу. Имам дивну породицу, у скупштини пријатеље пуне љубави и изнад свега, имам подршку Јехове Бога. Такође се трудим да увек будем у току с најновијим информацијама о дијабетесу. Свесна сам да сам одговорна за своје здравље и бринем о себи најбоље што могу.

Натали: За мене је молитва извор снаге. Покушавам да се борим са својим проблемима појединачно. То што сам активна помаже ми да ме не обузимају негативне мисли. Имам и предивне родитеље на које могу да се ослоним.

Тимоти: Сваки дан чиним нешто у повезаности с мојим служењем Јехови, чак и ако је то можда кратко. На пример, сваки дан започињем разматрањем дневног стиха. Много ми значе проучавање Библије и молитва, нарочито када сам потиштен.

Хироки: Трудим се да се не оптерећујем стварима над којима немам контролу. То је губљење времена. С друге стране, радим на својој духовности и трудим се да ми стање у ком се налазим не служи као изговор да не проучавам Библију. Кад не могу да спавам, гледам на то као на прилику да се молим. (Видети Римљанима 12:12.)

 Пробудите се!: Како вас други храбре?

Хироки: Старешине ме увек похвале за оно мало што могу да урадим. Такође, браћа и сестре из скупштине ме воде са собом на њихове накнадне посете и библијске студије. (Видети Римљанима 12:10.)

Данијела: Можда ме највише дирне када ме браћа и сестре у скупштини искрено похвале. То ми помаже да схватим да ме други цене и храбри ме да истрајем.

Тимоти: „Има једна старија сестра која се увек посебно потруди да разговара са мном на састанцима. Старешине и њихове супруге ме такође храбре и дају ми практичне савете. Један старешина који има 84 године помаже ми да постављам достижне циљеве. Један слуга помоћник ме је позвао да заједно проповедамо и испланирао је да радимо на подручју где је терен раван тако да се могу кретати колицима. (Видети Псалам 55:22.)

Натали: Док улазим у Дворану Краљевства, моја браћа и сестре ме чекају са срдачним осмехом. Старији увек имају да поделе са мном неку позитивну мисао иако се и сами суочавају с тегобама. (Видети 2. Коринћанима 4:16, 17.)

Пробудите се!: Шта вам помаже да задржите позитиван став?

Хироки: Као Јеховин сведок, повезан сам са организацијом у којој су људи који имају светлу наду за будућност. Свесност којој групи припадам помаже ми да будем позитиван. (Видети 2. Летописа 15:7.)

Данијела: Размишљам о томе колико сам срећна што знам која је Божја намера. Постоје људи који су доброг здравља, али нису задовољни својим животом онолико колико сам ја задовољна својим. (Видети Пословице 15:15.)

Натали: Разумела сам да је веома важно да се дружим с позитивним људима. Такође је охрабрујуће читати искуства оних који служе Јехови упркос кушњама. Када идем у Дворану Краљевства, увек знам да ћу бити ојачана и да ћу се подсетити на то каква је част бити Јеховин сведок. (Видети Јеврејима 10:24, 25.)

Тимоти: Према 1. Коринћанима 10:13, Јехова неће дозволити да будемо искушани више него што можемо поднети. Размишљам о томе да ако је мој Створитељ уверен да могу да се изборим са овом кушњом, ко сам ја да противречим?

Више чланака из серије „Млади питају“ може се наћи на вебсајту www.watchtower.org/ype

ЗА РАЗМИШЉАЊЕ

◼ Хироки и Тимоти су везани за инвалидска колица. Уколико се и ти налазиш у сличној ситуацији, како ти њихови коментари могу помоћи да задржиш позитиван став?

◼ Данијела каже да „будући да се дијабетес не види, неки људи не увиђају колико је та болест озбиљна“. Да ли и ти болујеш од неке „невидљиве“ болести? Ако да, шта можеш научити читајући њене изјаве?

◼ Натали каже да јој је један од највећих изазова реакција на коју наилази код људи када је угледају. Како би могао допринети томе да се неко ко се налази у ситуацији попут Натали осећа пријатно? Уколико ти болујеш од неке болести или имаш неки телесни недостатак због чега се осећаш попут Натали, како можеш опонашати њен позитиван став?

◼ Напиши овде имена особа за које знаш да имају нека физичка ограничења или да болују од неке хроничне болести.

․․․․․

◼ Шта можеш учинити да би охрабрио сваку од тих особа?

․․․․․

․․․․․

[Оквир на 27. страни]

Утеха из Библије

◼ Исус је искрено саосећао са онима који су болесни (Марко 1:41)

◼ „Лечећи сваку болест и сваку немоћ“, Исус је показао какво ће се лечење одвијати под владавином Божјег Краљевства (Матеј 4:23)

◼ У Божјем новом свету „нико од становника неће рећи: ’Болестан суам‘“, и „бола више неће бити“ (Исаија 33:24; Откривење 21:1-4)

◼ Чак ће и смрт бити „уништена“ (1. Коринћанима 15:25, 26)

[Слика на 26. страни]

Хироки, 23 Јапан

[Слика на 26. страни]

Натали, 20 Јужноафричка Република

[Слика на 26. страни]

Тимоти, 20 Велика Британија

[Слика на 26. страни]

Данијела, 24 Аустралија