Може ли криминал бити искорењен?

„Истраживања показују да ће већина окорелих преступника, чак и по одслужењу затворске казне, наставити да чини злодела, проузрокујући огромну штету која се не може мерити само новцем“ (Inside the Criminal Mind, Др Стантон Саменоу)

БЕЗ обзира на то у ком делу света живите, чини се да сваки дан доноси нови талас језивих злочина. Зато је разумно питати: Да ли су садашње мере за сузбијање криминала — строге казне, затварање у казнено-поправне установе и друго — заиста делотворне? Да ли затвор мења личност криминалаца?  Што је још важније: Да ли друштво тиме утиче на главни узрок криминала?

У вези са садашњим мерама за превенцију криминала, др Стантон Саменоу пише: „Након што одслужи затворску казну, [криминалац] може постати лукавији и опрезнији, али наставља да искоришћава друге људе и да чини злодела. Што се тиче рецидивизма [повратка на криминално поступање], статистички подаци се односе само на оне који нису били довољно опрезни и због тога су [поново] ухапшени.“ Према томе, показало се да су за криминалце затвори често „више школе“, места где им се помаже да постану још вештији у свом „послу“. (Видети оквир „’Школе за криминал‘?“, на 7. страни.)

Надаље, многа кривична дела пролазе некажњено, што починиоце наводи на помисао да се злочин исплати. Такав закључак их може учинити још безобзирнијим и одлучнијим да наставе с дотадашњим начином живота. Један мудар владар је написао: „Зато што се пресуда за зло дело не извршава брзо, срце синова људских одлучно је да чини зло“ (Проповедник 8:11).

Неминовност или ствар избора?

Да ли су неки људи принуђени да се баве криминалом да би преживели? „Сматрао сам да је криминал скоро нормална, ако не и оправдана реакција на крајњу беду, несигурност и очај који прожимају живот [криминалаца]“, признаје др Саменоу. Међутим, након опсежнијег истраживања променио је мишљење и закључио: „Криминалци се опредељују за криминал. Криминално поступање... не ’проузрокује‘ средина у којој неко живи већ начин на који [особа] размишља.“ Саменоу додаје: „Понашање је у великој мери производ размишљања. Ми размишљамо пре него што нешто учинимо, док то радимо и након тога.“ Он више не сматра да су криминалци жртве већ „насилници који су свесно изабрали такав начин живота“. *

Кључна реч је „избор“. Недавно је у једним британским новинама објављен чланак под насловом „Градски момци који желе да боље живе бирају криминал за свој животни позив“. Људи имају слободну вољу и могу да изаберу како ће поступати, чак и у тешким околностима. Чињеница је да се милиони свакодневно суочавају с друштвеном неправдом и сиромаштвом, или пак живе у проблематичним породицама, али не постају злочинци. „Криминал проузрокују криминалци, а не опасан крај, лоши родитељи... или незапосленост“, каже др Саменоу. „Криминал почива у људском уму и не стварају га социјални услови.“

Све почиње у човеку

Библија ставља нагласак на човекову личност, а не на његове околности. У Јакову 1:14, 15 пише: „Свакога искушава његова жеља тако што га вуче и мами. Затим жеља, када је зачета, рађа грех.“ Када особа размишља о лошим стварима, она храни погрешне жеље које затим могу водити до штетних  поступака. Примера ради, повремено занимање за порнографију може прерасти у опседнутост сексом која подстиче особу да на крају оствари своје фантазије, можда на противзаконит начин.

Још један фактор који треба узети у обзир јесте то што се данас нагласак ставља на личне интересе, на новац, ужитке и брзо задовољење властитих жеља. У вези с нашим временом, Библија је прорекла: „У последњим данима... људи ће бити себични, похлепни за новцем... окрутни, без љубави према доброти, који више воле ужитке него Бога“ (2. Тимотеју 3:1-5). Нажалост, путем филмова, видео-игрица, литературе и лоших примера, свет приказује такве особине у повољном светлу, што само доприноси порасту криминала. * Међутим, не морају сви људи подлећи тим утицајима. Заправо, неки на чије су поступке ти утицаји раније деловали, променили су из корена свој став и начин живота.

Људи се могу променити!

То што је неко криминалац не значи да мора остати криминалац. Као што особа може изабрати да се бави криминалом, исто тако може „донети одлуке које су усмерене у другом правцу и научити да води узоран живот“, каже се у књизи Inside the Criminal Mind.

Искуство показује да се људи могу променити, без обзира на свој пређашњи начин живота. * Неопходно је да човек буде спреман да свој став, мотиве и начин размишљања усклади с непроменљивим начелима нашег Створитеља, а не с несталним људским вредностима. Уосталом, ко нас познаје боље од Бога? Надаље, зар он нема право да одлучи шта је добро а шта лоше за људе? Да би нам открио своја мерила, надахнуо је око 40 побожних људи да учествују у писању Библије — задивљујуће књиге која би се с правом могла назвати водичем за срећан и смисаон живот (2. Тимотеју 3:16, 17).

Није увек лако начинити промене које су потребне да бисмо вршили Божју вољу, јер морамо да се одупиремо утицају наших грешних склоности. Један од писаца Библије описао је тај унутрашњи сукоб као рат (Римљанима 7:21-25). Он је победио у тој борби јер се није поуздао у своју снагу већ у снагу коју даје Бог, чија је надахнута Реч „жива и делотворна“ (Јеврејима 4:12).

Важна је добра „исхрана“

Да би наше тело било здраво, неопходна је правилна исхрана. Такође су потребни време и труд да се храна добро сажваће како би се могла апсорбовати. Слично томе, да бисмо били духовно здрави, морамо дубоко размишљати о ономе што је Бог рекао како бисмо то потпуно усвојили умом и срцем (Матеј 4:4). Библија каже: „Што је год истинито, што је год племенито, што је год праведно, што је год чисто, што је год допадљиво, што је год похвално, што је год честито и што је год хвале вредно, о томе размишљајте... и Бог мира биће с вама“ (Филипљанима 4:8, 9).

Запазите да морамо стално размишљати о Божјим мислима ако желимо да своје старе карактерне црте заменимо новима. Потребно је стрпљење, јер се духовни напредак не одвија преко ноћи (Колошанима 1:9, 10; 3:8-10).

 Осмотримо пример једне жене која је у детињству била сексуално злостављана. Касније је користила дрогу, алкохол и дуван, а сада је на издржавању доживотне казне због више тешких кривичних дела. Током боравка у затвору, почела је да проучава Библију с Јеховиним сведоцима и да поступа у складу с оним што је учила. До чега је то довело? Њена стара личност је постепено уступила место новој личности, са особинама по узору на Христове. Она више није роб деструктивног размишљања и порока. Један од њених омиљених библијских стихова је 2. Коринћанима 3:17, где пише: „Јехова је Дух, а где је Јеховин дух, тамо је слобода.“ Да, иако је још увек у затвору, она има слободу какву није искусила никада раније.

Бог је милосрдан

У Јеховиним очима, нико није безнадежан случај. * Божји Син Исус Христ је рекао: „Нисам дошао да позовем праведнике на покајање, него грешнике“ (Лука 5:32). Мора се признати да је понекад тешко ускладити живот с библијским мерилима. Али, они који су стрпљиви и прихватају помоћ коју Бог пружа, укључујући и подршку духовно зрелих хришћана, успевају у томе (Лука 11:9-13; Галатима 5:22, 23). Зато Јеховини сведоци редовно посећују затворе широм света како би бесплатно проучавали Библију са искреним мушкарцима и женама који су на одслужењу казне због различитих кривичних дела. * Осим тога, у многим затворима Сведоци сваке седмице одржавају хришћанске састанке (Јеврејима 10:24, 25).

Иако су неки некадашњи злочинци прекинули с таквим начином живота и постали прави хришћани, Библија отворено говори о томе да ће ’безакоња бити све више‘ (Матеј 24:12). Као што ћемо видети у следећем чланку, то предвиђање је део већег пророчанства које садржи неке веома добре вести.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 5. страни]

Милиони људи живе у сиромаштву, али не прибегавају криминалу

[Оквир/Слика на странама 6, 7]

„ПОНОВО У ЗАТВОРУ ЗА МАЊЕ ОД ДВЕ ГОДИНЕ“

Ово је наслов чланка објављеног у лондонским новинама The Times, које су известиле да у Великој Британији преко 70 посто оних који су осуђени због провале и крађе поново доспе у затвор за мање од две године. Многа кривична дела почине наркомани који очајнички покушавају да дођу до новца да би финансирали своју скупу зависност која их убија.

[Оквир на 7. страни]

„ШКОЛЕ ЗА КРИМИНАЛ“?

„Затвори су школе за криминал“, написао је професор Џон Брејтвејт за часопис UCLA Law Review. А др Стантон Саменоу у својој књизи Inside the Criminal Mind каже да „већина криминалаца учи из искуства“, али не оно што би друштво желело да науче. Он пише: „У затвору човек има довољно времена и могућности да научи како да буде вештији криминалац... Неки заиста постану успешнији у томе и све више се уплићу у криминалне активности док су истовремено довољно препредени да избегну хапшење.“

У једном од наредних поглавља др Саменоу каже: „Затвор не мења личност криминалца. Било да је на улици или у затвору, он стиче познанства, учи нове тајне заната и преноси другим криминалцима оно што зна.“ Један млађи преступник је рекао: „У затвору сам научио толико тога да бих могао да добијем диплому учитеља криминала.“