Зашто су многи изгубили сваку наду

Широм света, узнемиравајући догађаји проузрокују страх од будућности. У све више градова, људе на сваком кораку прати будно око видео-камера. Због страха од терориста, многи прометни аеродроми су почели да личе на касарне. Све више крадљиваца и педофила користе Интернет да би пронашли жртве које ће наивно упасти у њихову клопку. Што се тиче животне средине, загађење, нестајање шума, изумирање биљних и животињских врста и глобално загревање угрожавају живот на нашој планети.

ОВИ проблеми на које нико није ни помишљао пре две или три генерације, сада су попримили светске размере. Сасвим је разумљиво што се многи људи питају шта се догађа са светом и какав живот предстоји њима и њиховој деци. Да ли долази време када ћемо се плашити да уђемо у аутобус, воз или авион? Будући да цене расту а природна богатства се све више експлоатишу, да ли ће будуће генерације моћи да приуште себи добро лечење, квалитетну храну и довољно горива?

„Будућност изгледа веома, веома застрашујуће“, рекао је један канадски министар здравља говорећи о порасту трошкова здравствене заштите. Звона за узбуну оглашавају се и када се ради о храни и гориву. Зашто? Да би мање зависиле од фосилних горива, неке земље улажу велика средства у развој биогорива као што је етанол, који се добија из биљака. Због тога се сада, први пут у историји, обрадиво земљиште не користи само за гајење усева већ и за производњу аутомобилског горива. То доводи до инфлације која се већ примећује по порасту цена хране.

У међувремену, све већи јаз између богатих и сиромашних ствара затегнутост у друштвеним односима. „У првој деценији 21. века, видимо огроман напредак у побољшању квалитета живота, али и крајње сиромаштво“, наводи се у једном извештају Светске здравствене организације. „Просечан животни век је у неким од најсиромашнијих земаља упола мањи од животног века у најбогатијим земљама.“ Главни узрок су болест и друштвено и економско расуло које влада у политички нестабилним државама.

Додајте свему овоме и глобално загревање које може проузроковати интензивније ширење пустиња, као и екстремније временске прилике, и нећете бити изненађени што многе добро информисане људе плаши помисао на сутрашњицу. У часопису Bulletin of the Atomic Scientists, на чијој се насловној страни налази такозвани Сат судњег дана, изражен је страх од суморне будућности „с обзиром на то да научници и даље запажају све штетнији утицај [глобалног загревања] на сложене екосистеме Земље“.

Да ли је сутрашњица заиста тако суморна као што изгледа? Да ли наша нада у бољу будућност зависи искључиво од људи који имају водећу улогу у економији, политици, религији и науци? ’Шта нам друго преостаје?‘, кажу неки. ’Сами смо себе довели у невољу, сами морамо и да се извучемо из ње.‘ Други сматрају да људи једноставно нису у стању да реше те проблеме и да нам само Бог може омогућити безбедну и сигурну будућност. Ако је тако, како можемо бити сигурни да је Бог заинтересован за нас и да ће спречити људе да сами себе униште? Одговори на ова питања биће пружени у чланцима који следе.

[Истакнути текст на 3. страни]

Да ли наша нада у бољу будућност зависи искључиво од људи који имају водећу улогу у економији, политици, религији и науци?