Музика Божји дар нашем срцу

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ШПАНИЈЕ

МУЗИКА има моћ. Може да нас смири, растужи или обрадује. Помоћу ње можемо да изразимо и радост и тугу. Практично у свакој култури — у прошлости а и данас — она утиче на ум и срце. Да, музика је заиста дар од Бога (Постанак 4:21).

Још од самог рођења слушали смо неку врсту музике. Можда нам је мајка певала успаванке да лакше заспимо. Док смо били тинејџери, вероватно смо бирали музику која је деловала на наше најдубље емоције. Чак и као одрасле особе, многи од нас уживају у пријатној музици док су на путу или код куће на крају напорног дана.

У некој песми се можда говори о историјским или културним одликама једне земље. Древни Израелци су у многим посебним приликама певали (Излазак 15:1-21; Судије 5:1-31). Пророк Мојсије је саставио песму у којој се говорило о историјским догађајима и у којој се налазила дирљива опомена за народ (Поновљени закони 32:1-43). Нема сумње да су те песме доприносиле бољем памћењу.

И ви можете певати!

Можда мислите: ’Ја немам слух.‘ Али, размислите о свом гласу. Захваљујући многим својствима тог урођеног инструмента, малтене свако може певати, са или без пратње других инструмената. Све што треба да урадите јесте да отворите уста и запевате. И када то чините, не брините што нећете освојити неку награду или признање. Вежбајте и бићете све бољи.

„Глас је директно повезан с нашим најдубљим емоцијама и он је најбољи инструмент који их може изразити“, речено је у шпанском часопису Psychologies. „[Певање] је нешто посебно“, каже сопран Аиноа Артета. „Подстакла бих све који осећају потребу за тим, да се слободно и спонтано изразе кроз певање.“

Будући да музика може снажно да утиче на наше срце, треба да будемо избирљиви. Прелепа мелодија може да прикрије ружне речи у некој песми у којој се оправдава или чак велича мржња, неморал или насиље — што су ствари у којима особа која жели да угоди Богу не налази никакво задовољство (Ефешанима 4:17-19; 5:3, 4). „Више од свега што се чува“, каже Божја Реч, „чувај срце своје, јер из њега извире живот“ (Пословице 4:23). Да, избор музике је нешто врло важно. *

Музика као лек

У књизи Principles and Practice of Stress Management речено је да је „један од разлога због ког музика постоји у практично свакој култури тај што она има моћ да обнови и сачува нечије здравље и добро расположење“. У једној другој књизи се каже да док певамо наше цело тело трепери. Те лагане вибрације опуштају и релаксирају организам што доприноси ублажавању бола.

Због тога, неки лекари препоручују пацијентима који су под стресом да слушају умирујућу музику која их може орасположити. У неким болницама се музика чак пушта у одељењима за интензивну негу. Недоношчади и оперисаним пацијентима такође прија музика. Према књизи Principles and Practice of Stress Management, истраживања су показала да слушање  умирујуће музике „током операције знатно смањује ниво хормона стреса“.

Музика такође може да ублажи стрес код трудница јер им помаже да лакше поднесу контракције и сам порођај. Зубари понекад пуштају лагану музику да би створили пријатнију атмосферу за своје пацијенте који су под стресом. Али музика и песма чине много више. Оне нам помажу и да ојачамо свој однос с Богом.

’Песмом ћу Бога хвалити‘

Да ли сте знали да је отприлике једна десетина Библије написана у стиху? Најупечатљивији примери су Псалми, Песма над песмама и Тужбалице. Наравно, већина од око три стотине указивања на песме повезано је са обожавањем Бога. „Јехова је снага моја... песмом ћу га хвалити“, писао је израелски краљ Давид који је био талентован музичар и композитор (Псалам 28:7).

У ствари, Давид је организовао да 4 000 мушкараца из Левијевог племена служе као свирачи и певачи у Јерусалиму. Од тога двеста осамдесет и осам су били „увежбани и вешти у певању песама у част Јехови“ (1. Летописа 23:4, 5; 25:7). Нема сумње да су они много и напорно вежбали. Заиста, музика је била толико важна у служењу Богу да су певачи били ослобођени било каквих других храмских дужности да би се могли у потпуности концентрисати на свој задатак (1. Летописа 9:33).

У ноћи пре него што је умро, Исус је са својим ученицима певао хвалоспеве Богу попут оних записаних у Псалмима 113 до 118. До Исусовог времена ти псалми — названи „Халел псалми“ — певали су се током прославе Пасхе (Матеј 26:26-30). Тај назив је настао због сталног понављања узвика „Халелујах“ што значи „Славите Јах!“ „Јах“ је скраћени, песнички облик имена Свевишњег Бога Јехове (Псалам 83:18).

Певање је такође постало саставни део обожавања Бога међу хришћанима. У књизи The History of Music стоји: „Певање у приватности или током заједничког обожавања Бога било је уобичајено међу раним хришћанима. За Јеврејске обраћенике, то је само био прелаз са обичаја којих су се држали у синагоги... Поред псалама из хебрејског дела Светог писма... у тој новој религији су се непрестано компоновали нови хвалоспеви.“ Исто је и данас, Јеховини сведоци уживају док певају песме којима хвале Бога, било код куће или на својим састанцима.

Будући да нам музика омогућава да изразимо практично сваку врсту емоција и да снажно утиче на срце, ум и тело, треба да с дубоким поштовањем користимо тај „савршен поклон одозго“ (Јаков 1:17). Да, користимо га мудро и у што већој мери.

[Фуснота]