Васпитавање тинејџера — улога разборитости

Замислите да се налазите у страној земљи и не разумете језик који се тамо говори. Нема сумње да би вам било тешко, али не и немогуће да се споразумете с људима. На пример, користећи џепни речник, могли бисте да научите основне изразе. Или бисте могли да замолите некога ко познаје тај језик да вам преводи. Тако бисте могли да разумете друге а и они вас.

РОДИТЕЉИ тинејџера се могу осећати слично. Понашање младих може се упоредити са страним језиком — понекад га је тешко, али не и немогуће разумети. Кључ је у томе да родитељи покушају да схвате шта се заправо дешава током тог узбудљивог, али често и збуњујућег раздобља.

Гледати испод површине

Тежња младих за независношћу није увек знак побуне. Имајте на уму да Библија каже да ће с временом „човек оставити свог оца и своју мајку“ (Постанак 2:24). Да би се припремила за веће одговорности  одраслог доба, младој особи је потребно одређено искуство у доношењу одлука.

Осмотримо шта би могли бити узроци понашања које су приметили родитељи цитирани у претходном чланку.

Лија из Велике Британије се пожалила: „Када је мој син ушао у пубертет, изненада је постао помало тврдоглав и чешће је доводио у питање наш ауторитет.“

Када су мала, деца увек изнова питају: „Зашто?“ Међутим, када дођу у тинејџерске године, кратак и једноставан одговор можда више није довољан. Због чега? Апостол Павле је написао: „Кад сам био дете... расуђивао [сам] као дете“ (1. Коринћанима 13:11). Како се њихова способност расуђивања развија, младима је потребно пружити више објашњења, чиме им се „моћ запажања“ изоштрава (Јеврејима 5:14).

Џон из Гане је рекао: „Наше ћерке су постале несигурне, посебно када се радило о њиховом изгледу.“

Било да нагле телесне промене повезане с пубертетом почну раније, касније или баш на време, многи млади због њих поклањају превелику пажњу свом изгледу. На пример, девојчице те промене могу прихватити са одушевљењем или са зебњом, или пак с мешавином тих осећања. Ако додамо томе појаву акни и откриће шминке, лако је разумети зашто млади проводе више времена испред огледала него с књигом у руци.

Данијел с Филипина је објаснио: „Наша деца су постала тајновита и желела су више приватности. Радије су проводила време са својим другарима него с нама.“

Тајновитост може бити опасна (Ефешанима 5:12). Међутим, приватност је нешто друго. И Исус је био свестан тога да је корисно отићи на неко „осамљено место“ (Матеј 14:13, Бакотић). Док одрастају, и младима је неопходно да с времена на време буду сами и очекују да одрасли уваже ту њихову потребу. Извесна мера приватности помаже им да размишљају и доносе закључке — што је важна способност која ће им много значити када одрасту.

Слично томе, док одрастају, млади уче и како да склапају пријатељства. Тачно је да „лоше друштво квари добре навике“ (1. Коринћанима 15:33). Ипак, истина је и да „прави пријатељ воли у свако доба, и у невољи брат постаје“, као што каже једна библијска изрека (Пословице 17:17). Док учи да склапа и негује здрава пријатељства, млада особа стиче драгоцену вештину која ће јој користити целог живота.

У било којој од поменутих ситуација, родитељи треба да буду разборити како не би погрешно протумачили понашање своје деце. Наравно, уз разборитост је потребна и мудрост, способност да се у различитим ситуацијама поставите на начин који ће донети најбоље резултате. Како родитељи тинејџера то могу учинити?

[Истакнути текст на 5. страни]

Док развијају способност просуђивања, младима је потребно пружити више разлога за придржавање породичних правила