Дрвеће које живи у води

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

Пружају уточиште многим угроженим врстама сисара, птица и гмизаваца. Чувају животну средину тиме што прочишћавају загађену воду. На југу Флориде важно су станиште за око 75 посто риба које лове спортски риболовци и 90 посто риба које се лове у комерцијалне сврхе. Такође стварају бедем који штити приобална подручја од олуја и плиме. Шта би то могло бити? Мангрове шуме!

МАНГРОВО дрвеће се може наћи дуж више од половине обала тропског појаса. То је врста дрвећа или жбуња ком припадају чланови неколико породица. Оно углавном расте у плитким приобалним водама између копна и мора где се мешају слана и слатка вода. Иако је та вода много сланија од оне у којој би већина биљака могла преживети, мангрово растиње успева у таквој средини. Како је то могуће? Тако што користи неколико задивљујућих метода, понекад више њих у исто време.

У сланој средини

Неке врсте мангрова имају филтере који спречавају да со продре у њихово корење. Они представљају тако ефикасну препреку да жедан путник може добити слатку воду када преломи корен тог дрвета. Друге врсте пропуштају со у свој систем и таложе је на старом лишћу или у другим деловима биљке који затим отпадају.

Има и оних које упијају со а затим је брзо излучују, обично путем посебних соних жлезда на лишћу. Ако бисте лизнули лист таквог дрвета, осетили бисте да је веома слан. Али пазите с ког дрвета ћете га убрати! Једна врста мангрова излучује лепљиви биљни сок звани латекс који може проузроковати привремено слепило ако вам доспе у очи. Међутим, латекс такође има лековита својства и користи се за лечење рана и уједа.

Како опстају

Да би добро напредовале, већини биљака је неопходно земљиште богато кисеоником. Али, земљиште на ком расте мангрово дрвеће углавном је натопљено водом. Тајна његовог опстанка лежи у ваздушном корењу које расте изнад земље, што му омогућава да апсорбује кисеоник директно из атмосфере. Оно може бити различитих облика. Неко се назива коленасто корење јер расте из земље а затим се поново враћа у њу, при чему формира квргава испупчења која помало подсећају на савијено колено.

Цевасто или клинасто корење избија усправно из земље. Потпорно корење, које касније постаје штуласто, формира густ сплет у доњем делу стабла. Вијугаво тракасто корење се шири из основе стабла при чему се његови врхови налазе изнад земље. Ови различити облици корења не само што омогућавају биљкама да дишу већ им пружају и стабилност на мочварном тлу.

Како се размножавају

Једна врста мангрова има велики округао плод с пуно семенки различитог облика. Када сазри, плод се распрсне а семенке падају у воду. Неке од њих плутају ношене таласима док не стигну до места где могу да проклијају.

Семе других врста проклија пре него што напусти родитељску биљку, што је  крајње необична појава у биљном свету. Младице тих мангрова падају с дрвета у воду и у потрази за домом могу плутати неколико месеци или чак годину дана.

Начин на који те младице плутају повећава вероватноћу да ће се настанити на подручју где се мешају слатка и слана вода, што је идеално станиште за њих. Оне плутају хоризонтално на местима где је вода сланија али се усправљају тамо где вода није толико слана, што им омогућава да се лакше сместе у муљ.

Свет унутар света

Мангрове шуме (мангрове) чине основу сложеног ланца исхране. Опало лишће и остаци вегетације служе као храна микроорганизмима. Њима се затим хране остале животиње у ланцу исхране. Мангрове су за многа жива бића дом, место где се хране, размножавају или подижу младе.

На пример, стотине врста птица користе ова подручја као место где се гнезде или хране, или као одмориште током сеобе. Само у држави Белизе, мангрове шуме угосте више од 500 врста птица. Многе рибе долазе на свет у мангровама или зависе од њиховог екосистема у погледу исхране. У мангровим шумама на подручју званом Сундарбанс, између Индије и Бангладеша, лови се више од 120 врста риба.

У овом станишту буја и биљни свет. На мангровом дрвећу, на источној обали Аустралије, расте 105 врста лишајева. У мангровама такође добро успевају многе  папрати, орхидеје, имеле и друге биљке. Заиста, у целом свету оне су од непроцењивог значаја за флору и фауну — од лишајева до тигрова — као и за људе.

Небројене користи за човека

Осим што доприносе очувању животне средине, мангрове шуме на директан или индиректан начин обезбеђују многе производе као што су дрво за огрев, дрвени угаљ, танин, сточна храна и лекови. Риба, љускари, мекушци и мед — све су то специјалитети који се тамо могу наћи. Морепловци су раније чак веровали да остриге расту на мангровом дрвећу јер су их врло лако скупљали с његовог корења за време осеке.

Мангрове су такође извор сировина за индустрију папира, текстила и коже, као и за грађевинарство. И друге привредне гране, као што су риболов и туризам, имају користи од њих.

Иако се све више увиђа колико су корисне, процењено је да сваке године нестане 100 000 хектара мангрових шума. Оне се често крче да би се обезбедио простор за наводно исплативије пројекте као што је градња кућа и пољопривредних објеката. За многе људе мангрове мочваре су само блатњава, смрдљива места пуна комараца која је боље избегавати.

Међутим, мангрове шуме заправо имају вредну, чак животоважну улогу. Посебно прилагођено ваздушно корење и корење које филтрира со из воде чини основу богатих и сложених екосистема. Те шуме су веома важне за риболов, дрвну индустрију и животињски свет. Такође штите приобална подручја од ерозије тиме што ублажавају снагу моћних урагана који би иначе могли убити хиљаде људи. Сасвим сигурно, треба да ценимо мангрове шуме!

[Оквир/Слика на 24. страни]

Скупљање меда у мангровама

Највеће мангрове шуме на свету налазе се у Сундарбансу — делу огромне делте Ганга која захвата територије Индије и Бангладеша. Међу тамошњим становништвом живи народ Мовалис коме су мангрове једини извор прихода. Посао којим се они баве један је од најризичнијих у тој земљи.

Мовалиси су скупљачи меда. Сваке године у априлу и мају они одлазе у мангрове шуме чији се изглед стално мења да би трагали за саћем азијске џиновске медоносне пчеле. Те пчеле су дугачке скоро четири центиметра и веома су агресивне. Познате су по томе што могу да убију слона!

Због тога, скупљачи меда носе бакље од мангровог растиња јер тај дим растерује пчеле. Мудри скупљачи остављају део кошнице тако да је пчеле могу поново изградити и наставити да праве мед из године у годину.

Пчеле нису једина претња скупљачима меда. Ту су и крокодили и отровне змије које живе у мангровама. Такође, док излазе из шуме можда их из заседе вребају лопови који желе да им отму мед и восак. Поред тих претњи, највећа опасност је бенгалски тигар. Он сваке године убије између 15 и 20 скупљача меда.

[Извор]

Zafer Kizilkaya/Images & Stories

[Слике на 23. страни]

Мангрово дрвеће и његове младице успевају у средини у којој већина других биљака не би могла преживети

[Извори]

Горе десно: Zach Holmes Photography/Photographers Direct; доле десно: Martin Spragg Photography (www.spraggshots.com)/Photographers Direct