Сићушне драгоцености са острва Нихау

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! СА ХАВАЈА

СВАКЕ зиме, снажни олујни таласи разбијају се о обале хавајског „забрањеног острва“ Нихау. Ти таласи наносе огромне количине празних, минијатурних љуштура морских пужева, које остају разбацане на неким плажама. Острво Нихау, чија је површина само 180 квадратних километара, најмање је од седам насељених хавајских острва. Зато је сасвим прикладно што је то вулканско острво дом за неке од најсићушнијих светских драгоцености — необично лепе кућице морских пужева.

За разлику од најближег суседног острва, Кауај, које се налази 27 километара североисточно, Нихау је углавном равно и сушно острво. Али, одакле назив „забрањено острво“? Нихау је у приватном власништву и непозвани посетиоци немају приступ. Пошто становници сами обезбеђују све што им је потребно, на њему нема струје, водовода, продавница ни поште. У настојању да сачувају своју вековну културу, око 230 Хавајаца који ту живе, разговарају на хавајском језику. Поред тога што узгајају овце и стоку, већина њих зарађује за живот користећи „златни рудник“ мајушних љуштура. *

Током топлих зимских месеци, породице пешице или бициклом прелазе прашњаве путеве који воде до нетакнутих плажа и стеновитих залива, где сатима сакупљају љуштуре. Када их сакупе, распростру их да се суше у хладовини. Касније их разврставају по величини и квалитету и од њих израђују прекрасне огрлице. На острвима с бујнијом вегетацијом, огрлице се најчешће праве од цвећа. На Нихауу се уместо цвећа користе кућице морских пужева.

Накит из мора

Кућице морских пужева се на Хавајима већ дуго користе као накит. Крајем 18. века, поморски истраживачи попут капетана Џејмса Кука налазили су тамо украсе од љуштура и писали о њима у својим дневницима. Они су с путовања доносили такве предмете, од којих су неки вероватно потицали са острва Нихау. Како је време пролазило, познате Хавајке, као што су плесачице и чак припаднице краљевске породице, почеле су да носе очаравајуће огрлице израђене на овом острву. У 20. веку, захваљујући продавницама сувенира, туризму и војницима који су кратко боравили на Хавајима током Другог светског рата, тај јединствен накит је стигао и у друге крајеве. Данас љубитељи овог накита у целом свету носе љупке огрлице којима су се некада украшавале хавајске племкиње.

 За израду огрлица најчешће се користе кућице које се на хавајском језику називају моми, лаики и кахелелани. Разноликост њихових боја и шара представља леп изазов за занатлије које се баве израдом огрлица. Најчешће су то жене које с посебном пажњом нижу љуштуре како би створиле право уметничко дело. При том се користи око 20 врста сјајних, овалних моми љуштура чија се боја креће од блиставобеле до тамносмеђе. Када се ове блиставе, мале љуштуре дугачке само 10 милиметара нанижу у веома цењеном леи пикаке стилу, добија се огрлица која веома подсећа на гранчице с цветовима мирисног белог јасмина.

Хавајске невесте као украс често носе огрлице од више низова направљене од сјајних лаикија који подсећају на пиринач. Боје тих светлуцавих љуштура крећу се од чисто беле и боје слоноваче до жућкастобеж, а неке имају и смеђе бразде. Кахелелани љуштуре, које су можда назване по једном древном поглавици, дугачке су само пет милиметара и имају облик турбана. Веома су крхке и најтеже их је нанизати, па су огрлице направљене од њих најскупље. Њихова боја може варирати од боје црног вина до веома ретке светлоружичасте која достиже три пута већу цену од других боја.

Израда огрлица

Када осмисли изглед огрлице, уметница уклања сав песак с љуштура и буши их шилом с веома танким врхом. Иако ради врло пажљиво и вешто, свака трећа љуштура се ломи. Због тога мора имати при руци много додатних љуштура како би завршила само једну огрлицу, што може потрајати годинама! За низање огрлице користи се најлонски конац ојачан пчелињим воском или лепком који се брзо суши. Обичај је да се на сваки крај конца стави пука — мала љуштура у облику дугмета, а тамо где се крајеви огрлице спајају стављају се једна или две каурије.

Начина да се наниже огрлица има скоро исто толико колико и различитих љуштура. Тако постоје класичне, једноструке беле моми огрлице дугачке од 150 до 190 центиметара, затим испреплетени низови који се састоје од стотина сићушних кахелелани љуштура, као и венци у виду симетричних геометријских шара, од којих су неки комбинација љуштура и семенки. Израда огрлица је мукотрпан посао који захтева пуно времена и напоран је за очи. Али креативне и стрпљиве уметнице са острва Нихау праве необично лепе огрлице пуне детаља. Свака огрлица је уникат и лако је разумети зашто се по цени могу мерити с драгим камењем и старинским накитом. Неке од њих коштају више хиљада долара.

Нихау нема бујну вегетацију, ретко је насељен и изолован је у односу на остала хавајска острва. Али захваљујући маштовитим уметницама и њиховим огрлицама, људи који живе далеко од сунчаних обала „забрањеног острва“ могу уживати у лепоти његових драгоцености.

[Фуснота]

[Слика на странама 24, 25]

Осушене љуштуре се најпре разврставају по величини и квалитету, а затим се од њих израђују дражесне огрлице

[Извор]

© Robert Holmes

[Слика на 25. страни]

Вијугаво нанизане „моми“ љуштуре

[Извор слике на 24. страни]

© drr.net