Љубав снажнија од урагана!

Урагани Катрина и Рита, који су 2005. погодили обалу Мексичког залива у Сједињеним Државама, проузроковали су огромну материјалну штету и однели бројне људске жртве. Међу онима који су били погођени тим катастрофама било је и на хиљаде Јеховиних сведока.

Под надлежношћу подружнице Јеховиних сведока у Сједињеним Државама, одбори за хуманитарну помоћ кренули су у акцију. У Луизијани је основано 13 центара за пружање помоћи жртвама катастрофе, као и 9 складишта робе и 4 складишта горива. Подручје на ком су деловали обухватало је 80 000 квадратних километара. Око 17 000 волонтера из свих делова Сједињених Држава и 13 других земаља дошли су како би помагали у пружању прве помоћи и обнови оштећених објеката. Оно што су постигли потврђује да природне силе не могу надјачати хришћанску љубав (1. Коринћанима 13:1-8).

Волонтери су поправили више од 5 600 домова суверника и 90 Дворана Краљевства, места где се састају Јеховини сведоци. То значи да су били обновљени практично сви оштећени објекти. У складу с Галатима 6:10, где се хришћани подстичу да ’чине добро свима‘, Јеховини сведоци су помогли и многима који нису њихове вере.

УЧЕСТВОВАЊЕ у пружању помоћи захтевало је многе личне жртве, али су награде биле бројне. Осмотримо изјаве седам Сведока који су надгледали различите тимове за пружање помоћи.

’Најлепше искуство у мом животу‘

Роберт: Служење у одбору за хуманитарну помоћ најлепше је искуство у мом животу. Са 67 година, најстарији сам члан одбора. Сарађивао сам с мноштвом добровољаца међу којима су били многи изузетни млади, духовно јаки Сведоци. Заиста је охрабрујуће видети младе који показују такву самопожртвовану љубав према Јехови и сухришћанима!

Моја жена Вероника била ми је од велике помоћи. Да бисмо могли да се ставимо на располагање, подржала је моју одлуку да напустим посао којим сам се бавио преко 40 година. Сада једно вече седмично чистимо канцеларије. Научили смо да се снађемо с мање новца и уживамо у једноставнијем начину живота. Захваљујући духовном окружењу у ком служимо, боље разумемо шта значи ставити Божје Краљевство на прво место у животу (Матеј 6:33). Увек изнова видимо како се Јехова добро брине о свом народу.

Френк: Служим у центру за пружање помоћи у Батон Ружу као надгледник одељења које припрема храну за волонтере. У почетку смо радили 10 до 12 сати на дан, седам дана седмично. Међутим, благослова је много, укључујући и то што из прве руке видимо снагу хришћанске љубави.

Многи волонтери који су једну или више седмица помагали у нашем одељењу тражили су да дођу поново, а други су путем  разгледница или телефоном изразили захвалност за то што су могли да дају свој допринос. Њихов самопожртвован дух оставио је дубок утисак на моју жену Веронику и мене.

Сав се најежи

Грегори: Моја жена Кети и ја продали смо кућу у Лас Вегасу, у Невади, и купили мали комби и камп-приколицу, која је постала наш дом. Захваљујући томе што смо поједноставили живот, могли смо више од две године да учествујемо у пружању помоћи жртвама катастрофе у Луизијани. Као никада до сада, из прве руке смо видели колико су истините речи из Малахије 3:10: „’Окушајте ме... молим вас‘, каже Јехова над војскама, ’зар вам нећу отворити бране на небесима и излити на вас благослов док не буде доста!‘“

Често се насмејемо у себи када људи кажу: „Ви сте тако самопожртвовани!“ Пре тридесет година, Кети и ја смо желели да служимо у подружници Јеховиних сведока у Сједињеним Државама, али нисмо могли због деце. Учествовањем у помагању жртвама катастрофе испунила се наша жеља да учинимо више у служби Богу. Такође је велика предност блиско сарађивати с другим Сведоцима, од којих су неки веома талентовани. На пример, један од наших кувара радио је као главни кувар у једном отменом ресторану, а други је био кувар двојици председника САД.

Многим волонтерима је учествовање у пружању помоћи променило живот. Један 57-годишњак се сав најежи док прича о свом помагању жртвама урагана. Чак су и нека браћа која нису могла да дођу била извор охрабрења. На пример, два волонтера из Небраске који раде на уклањању плесни донели су нам велики транспарент који су направила и потписала сва браћа и сестре из тамошње три скупштине, укључујући и децу.

’Видели смо како Бог брине за напаћене душе‘

Вендел: Наредног дана након урагана Катрина, добио сам позив из подружнице у Сједињеним Државама да проценим штету која је настала на Дворанама Краљевства и домовима Јеховиних сведока у Луизијани и Мисисипију. То је био почетак моје доделе, која ће уједно бити и драгоцено лично искуство. Пошто смо 32 године живели на подручју где је велика потреба за објавитељима Краљевства, моја жена Џенин и ја јасно смо видели како Јехова брине о свом народу. Међутим, сада смо видели Божју бригу у много већем обиму.

Имам част да служим као председавајући одбора за хуманитарну помоћ у Батон Ружу. Премда има много изазова, налазим велико задовољство у својој додели. Заиста, безброј пута смо видели како Бог решава проблеме, отвара врата и брине за напаћене душе, онако како то само Свемоћни Отац пун љубави може.

 Многи су нас питали: „Како то да након више од две године још увек учествујете у пружању помоћи?“ Није увек било лако. Морали смо много тога да променимо у животу. С друге стране, видели смо колико нам благослова доноси то што имамо ’бистро око‘ (Матеј 6:22).

Када смо први пут били у мисији проналажења и спасавања преживелих у Њу Орлеансу, нисмо имали времена за одмор. Ситуацију је компликовало и то што је практично владало ванредно стање због нереда и насиља које је харало градом. Због огромног задатка који је лежао пред нама, лако смо могли да се обесхрабримо.

Упознали смо на хиљаде Сведока који су претрпели неки губитак. Молили смо се с њима и настојали да их утешимо. А онда бисмо уз Јеховину помоћ прионули на посао. Понекад сам се осећао као да сам за те две године проживео два живота.

Често би, баш када сам мислио да сам дошао до крајње границе исцрпљености у физичком и емотивном смислу, стигла нова група волонтера. Неки су долазили на неколико месеци, а неки на дуже време. Када бих видео толико много радосних људи спремних да помогну, међу којима су били и многи млади, то ми је давало снагу да издржим.

Јехова нам је често притицао у помоћ. Једном смо, још на самом почетку, установили да су се стабла срушила на више од 1 000 домова браће. Пошто нисмо имали опрему нити особље које  би могло обавити опасан посао уклањања тих стабала, наш одбор се помолио у вези с тим. Одмах сутрадан, помоћ нам је понудио брат који је имао камион и управо онај део опреме који нам је био потребан. Једном другом приликом, одговор на молитву је стигао за само 15 минута, а једанпут је опрема за коју смо се молили била на путу још пре него што смо рекли амин! Заиста, Јехова је доказао да „слуша молитве“ (Псалам 65:2).

„Поносим се што сам Јеховин сведок“

Метју: Одмах сутрадан након урагана Катрина, учествовао сам у организовању испоруке 15 тона хуманитарне помоћи у виду хране, воде и других потрепштина у погођено подручје. Јеховин народ је заиста доказао своју великодушност!

Да бисмо могли да учинимо више, моја жена Дарлин и ја смо се преселили у место удаљено два сата вожње од погођеног подручја. Један тамошњи Сведок нам је понудио посао са скраћеним радним временом како бисмо се могли посветити пружању помоћи. Други Сведок нам је уступио стан. Због тога што смо део братства у ком влада таква љубав срце ми је испуњено захвалношћу и поносим се што сам Јеховин сведок.

Тед: Убрзо након урагана Катрина, моја жена Деби и ја пријавили смо се да учествујемо у пружању помоћи. За неколико дана, пронашао сам половну камп-приколицу дугу 9 метара која је била довољно лагана како би је наш камионет могао вући. Добио сам је упола цене, што смо себи могли да приуштимо, и то је био одговор на наше молитве. У тој камп-приколици смо живели више од две године.

Током једног прекида у послу, продали смо кућу и већи део наше имовине како бисмо били слободни да служимо у Њу Орлеансу, где надгледам грађевинске радове. Нешто најлепше у нашем раду јесте то што видимо како Јехова доказује да је „Бог сваке утехе“ који брине о својим слугама. Многи нису изгубили само своје домове и Дворане Краљевства, већ су због евакуације остали и без своје скупштине и читавог подручја на ком су проповедали (2. Коринћанима 1:3).

’Њихова вера нам је дотакла срце‘

Џастин: У октобру 2005, био је упућен позив онима који желе да помажу у погођеном подручју, на обали Мексичког залива. Моја жена Тифани и ја смо одмах предали молбе, и у фебруару 2006. придружили смо се групи за поправку кровова у центру за пружање помоћи у Кенеру, недалеко од Њу Орлеанса.

Сваки дан смо радили на по једној кући и упознали тамошње Сведоке, чија су вера и поуздање у Бога дотакли наше срце. Из дана у дан смо се на упечатљив начин подсећали колико је бесмислено уздати се у материјалне ствари. Речима се не може описати радост коју смо доживели помажући сухришћанима и гледајући како Јехова подупире свој народ.

[Оквир/Слика на 18. страни]

Како изгледа дан у центру за пружање помоћи

За особље кухиње у центру за пружање помоћи, дан почиње у 4.30 ујутро. У 7 сати цела породица се окупља у импровизованој трпезарији ради десетоминутног разматрања једног библијског стиха, након чега следи доручак. Председавајући такође може искористити ту прилику како би поздравио новопридошле и испричао нека свежа охрабрујућа искуства.

Након захвалне молитве, сви уживају у хранљивом оброку и затим крећу на посао. Неки остају ту у центру радећи у канцеларијама, вешерници или кухињи. Кувари припремају ланч-пакете које ће у подне узети неко из тимова који раде на терену.

Понедељком увече сви се окупљају ради проучавања Библије помоћу чланка из Стражарске куле, коју издају Јеховини сведоци. То разматрање им помаже да остану духовно јаки — што је тајна да би задржали радост и на своје доделе гледали исправно (Матеј 4:4; 5:3).

[Оквир на 19. страни]

’Погрешно сам вас проценила‘

Једна жена из Њу Орлеанса ставила је на своја врата следећи натпис: „Не примам Јеховине сведоке“. Онда је једног дана група волонтера почела да реновира кућу оштећену ураганом која се налазила преко пута ње. Из дана у дан је посматрала срдачну, пријатељску атмосферу која је владала међу радницима. Ускоро ју је радозналост савладала и кренула је да види ко су ти људи. Сазнавши да су волонтери Јеховини сведоци, рекла је да је нико из њене цркве није чак ни позвао телефоном откад се десила катастрофа. „Очигледно је да сам вас погрешно проценила“, рекла је. Шта се десило после тога? Скинула је натпис с врата и позвала Сведоке да је посете.

[Слика на странама 16, 17]

Роберт и Вероника

[Слика на странама 16, 17]

Френк и Вероника

[Слика на 17. страни]

Грегори и Кети

[Слика на 17. страни]

Вендел и Џенин

[Слика на 18. страни]

Метју и Дарлин

[Слика на 18. страни]

Тед и Деби

[Слика на 18. страни]

Џастин и Тифани