Да ли је наша планета у опасности?

ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ се сматра највећом опасношћу с којом се човечанство суочава. Оно што забрињава научнике, каже се у часопису Science, „јесте вероватноћа да смо покренули спору али незаустављиву бујицу промена“. Скептици доводе у питање ову изјаву. Додуше, многи се слажу с тим да је температура Земље у порасту али нису сигурни шта је узрок томе ни какве ће последице уследити. Они кажу да би људска активност могла бити један, али не обавезно и главни фактор. Откуда такво неслагање?

Један разлог је то што су физички процеси на којима се заснивају глобални климатски системи веома сложени и људи их још не разумеју у потпуности. Осим тога, групе које су заинтересоване за очување животне средине често на свој начин тумаче научне податке, као што су подаци који се користе да би се показало зашто су температуре у порасту.

Да ли је температура заиста у порасту?

Према једном недавном извештају Међународног панела УН за климатске промене (IPCC), глобално загревање је „неоспорно“ и „врло је вероватно“ да су томе највише допринели људи. Неки који се не слажу с тим закључком, посебно у погледу људског фактора, нерадо признају да градови можда постају све топлији због тога што се шире. Осим тога, бетон и челик брзо апсорбују сунчеву топлоту и спорије се хладе ноћу. Али скептици кажу да температура измерена у градовима не приказује стање у сеоским подручјима, што може утицати на тачност статистичких података.

С друге стране, Клифорд, сеоски старешина који живи на једном острву недалеко од обале Аљаске, каже да јасно запажа промене. Људи из његовог села путују преко залеђеног мора на копно да би ловили ирвасе и лосове. Међутим, због пораста температуре њихов традиционални начин живота више није могућ. „Струје су се промениле, дебљина леда се променила, а... променило се и време када се Чукотско море леди“, каже Клифорд. Према његовим речима, раније је ово море било потпуно залеђено до краја октобра, али сада се то дешава тек у другој половини децембра.

Глобално загревање је дошло до изражаја и 2007, када је Северозападни пролаз први пут у историји био потпуно отворен за пловидбу. „Оно што смо видели ове године уклапа се у слику све дужих периода током којих се лед топи или га уопште нема“, изјавио је један уважени научник за америчку Националну базу података о снегу и леду.

Ефекат стаклене баште — неопходан за живот

Као један од разлога за те промене наводи се појачавање ефекта стаклене баште, природне  појаве која је неопходна за живот. Када сунчева енергија доспе до Земље, око 70 посто се апсорбује и тако се загревају ваздух, копно и море. Ако се то не би дешавало, просечна температура на површини Земље била би око –18°C. Апсорбована топлота се постепено враћа у свемир у виду инфрацрвеног зрачења, чиме се спречава прекомерно загревање Земље. Али, када се услед загађења промени састав атмосфере, отпушта се мање топлоте. То може проузроковати пораст температуре на нашој планети.

Неки гасови, попут угљен-диоксида, азот-субоксида, метана и водене паре, доприносе ефекту стаклене баште. У атмосфери се концентрација тих гасова знатно повећала током последњих 250 година, откако је почела индустријска револуција и порасла потрошња фосилних горива као што су угаљ и нафта. Изгледа да је још један фактор који доприноси повећању ефекта стаклене баште све већи узгој стоке, код које се у процесу варења стварају метан и азот-субоксид. Неки истраживачи наводе и друге узорке загревања који су постојали пре него што су људи могли да утичу на климу.

Само још једна осцилација?

Они који сматрају да људи нису проузроковали недавне климатске промене наводе као доказ да је температура на Земљи знатно варирала у прошлости. Они указују на такозвана ледена доба када је Земља наводно била много хладнија него што је сада. Да би подупрли идеју о природном загревању, износе доказе да је на хладним подручјима, као што је Гренланд, некада расла вегетација која обично успева у топлијим областима. Наравно, научници признају да им је, што даље иду у прошлост, све теже да са сигурношћу процене климатске услове који су тада владали.

Шта је могло проузроковати велике осцилације у температури пре него што су људи могли утицати на то? У могуће узроке спадају сунчеве пеге и експлозије на Сунцу које су у узајамној вези са осцилацијама у количини енергије коју Сунце емитује. Уз то, у  Земљиној орбити долази до периодичних промена, у циклусима који трају хиљадама година и утичу на удаљеност наше планете од Сунца. Треба споменути и утицај вулканске прашине и промене у океанским струјама.

Климатски модели

Ако је температура Земље у порасту — без обзира на узрок или узроке — како ће се то одразити на људе и животну средину? Тешко је дати прецизне прогнозе. Међутим, у наше време научници користе савремене компјутере помоћу којих праве дигиталне симулације климатског система. При изради тих модела, они узимају у обзир физичке законе, податке о клими и природне појаве које утичу на климу.

Помоћу тих симулација, научници изводе експерименте који се не би могли извести на други начин. Примера ради, они могу да „промене“ количину сунчеве енергије која стиже до Земље да би видели како то утиче на лед у поларним областима, температуру ваздуха и мора, брзину испаравања, атмосферски притисак, стварање облака, ветар и падавине. Могу да „изазову“ вулканске ерупције и испитају утицај вулканске прашине на временске прилике. Такође могу да испитају последице пораста становништва, нестајања шума, коришћења земљишта, промена у емисији гасова који доприносе ефекту стаклене баште и тако даље. Научници се надају да ће њихови модели с временом постати тачнији и поузданији.

Колико су прецизни садашњи модели? Наравно, то највећим делом зависи од тачности и количине података који се уносе у компјутере. Због тога се климатски модели разликују — они варирају од умерених процена до предвиђања катастрофалних догађаја. Па ипак, „[природни] климатски систем би могао да нас изненади“, каже се у часопису Science. Тако нешто се већ десило, а један пример је неуобичајено брзо топљење леда на Арктику, које је изненадило многе климатологе. Али ако би законодавци имали макар и само грубу представу о последицама онога што људи раде или пропуштају да ураде, већ сада би могли да донесу одлуке које би умањиле будуће проблеме.

С тим на уму, стручњаци Међународног панела за климатске промене испитали су шест компјутерских сценарија. Неки од њих укључују неограничену производњу гасова који доприносе ефекту стаклене баште, други умерене рестрикције у њиховој производњи, а неки драстична ограничења у том погледу. Сваки од тих сценарија би се другачије одразио на климу и животну средину. У светлу тих предвиђања, аналитичари предлажу предузимање различитих мера. Међу њима су законска ограничења коришћења фосилних горива, казне за прекршиоце, коришћење нуклеарне енергије у већој мери и увођење технологија које наносе мању штету околини.

Да ли су ти модели поуздани?

При изради садашњих прогноза „превише се поједностављују климатски процеси о којима се не зна довољно“ и „једноставно се игноришу други [процеси]“, кажу критичари. Они такође указују на недоследности у компјутерским симулацијама. Један научник који је  учествовао у дискусијама Међународног панела за климатске промене рекао је: „Процена и разумевање изузетно сложеног климатског система задатак је пред којим се неки од нас осећају толико недорасло да сумњамо у нашу способност да докучимо шта се дешава и зашто.“ *

Наравно, неки би могли рећи да несигурност у погледу узрока проблема није оправдање да се ништа не предузме и да би се тиме наша будућност ставила на коцку. „Како бисмо то објаснили нашој деци?“, кажу они. Било да су климатски модели тачни или не, све указује на то да је наша планета у опасности. Њени животоважни биолошки системи угрожени су услед загађења, крчења шума, ширења градова и изумирања биљних и животињских врста, да наведемо само неке чиниоце које нико не може оспорити.

У светлу онога што знамо, можемо ли очекивати да ће човечанство потпуно променити свој начин живота како би наш предиван дом био спасен, а и ми с њим? Надаље, ако људске активности проузрокују глобално загревање, могуће је да имамо само године, а не векове да спроведемо неопходне промене. На крају крајева, предузимање таквих промена значило би отклањање основних узрока проблема на нашој планети — људске похлепе, себичности, неупућености, неспособности државних власти и равнодушности. Може ли се то остварити или је нереално очекивати тако нешто? Ако је то само сан, да ли смо остављени без наде? О том питању ће бити речи у наредном чланку.

[Фуснота]

[Оквир/Слика на 5. страни]

КАКО БИСТЕ ИЗМЕРИЛИ ТЕМПЕРАТУРУ ЗЕМЉЕ?

Да бисте стекли представу о сложености тог подухвата, размислите о томе како бисте измерили температуру у једној великој просторији. Примера ради, где бисте ставили термометар? Пошто топао ваздух иде увис, близу плафона је вероватно топлије него близу пода. На температуру ће такође утицати и то да ли је термометар поред прозора, изложен светлости или се налази у сенци. Разлици може допринети и боја, будући да тамне површине апсорбују више топлоте.

Према томе, једно мерење највероватније неће бити довољно. Морали бисте да мерите температуру на више места и да затим израчунате просек. Уз то, температура се може мењати из дана у дан и у зависности од годишњег доба. Зато, да бисте добили прави просек, морали бисте да је мерите много пута током дужег периода. Замислите колико је онда компликовано измерити температуру на површини Земље, у атмосфери и океанима! Па ипак, такви подаци су од пресудног значаја за тачну процену климатских промена.

[Извор]

NASA photo

[Оквир на 6. страни]

ДА ЛИ ЈЕ НУКЛЕАРНА ЕНЕРГИЈА РЕШЕЊЕ?

Потрошња енергије у свету достиже рекордне размере. Пошто се сагоревањем нафте и угља ослобађају гасови који доприносе ефекту стаклене баште, неке државе разматрају коришћење нуклеарне енергије као чистије алтернативе. Али и ту се јављају извесни проблеми.

Новине International Herald Tribune извештавају да се у Француској, која је једна од водећих земаља по коришћењу нуклеарне енергије, годишње троши до 19 милијарди кубних метара воде за расхлађивање нуклеарних реактора. Током топлотног таласа 2003, претила је опасност да врућа вода која је испуштана из француских реактора подигне температуру воде у рекама до нивоа који би угрозио биљни и животињски свет. Због тога су неке електране морале да буду затворене. Верује се да ће се та ситуација погоршавати ако температура на Земљи настави да расте.

„Ако желимо да користимо нуклеарну енергију, мораћемо да решимо проблем климатских промена“, рекао је нуклеарни инжењер Дејвид Локбаум из Удружења забринутих научника.

[Оквир/Мапа на 7. страни]

КАТАСТРОФЕ ПРОУЗРОКОВАНЕ ВРЕМЕНСКИМ НЕПОГОДАМА 2007.

Током 2007. године било је више катастрофа проузрокованих временским непогодама него икада раније. Канцеларија Уједињених нација за координацију хуманитарних питања упутила је 14 апела за хитну хуманитарну помоћ — што је за 4 више од рекордног броја који је забележен 2005. Овде су наведене само неке катастрофе које су се десиле 2007. Наравно, треба имати на уму да појединачни догађаји не указују обавезно на дугорочну тенденцију.

◼ Велика Британија: Више од 350 000 људи било је погођено најтежим поплавама у задњих преко 60 година. У Енглеској и Велсу је у периоду од маја до јула забележена највећа количина падавина од 1766, када се започело с вођењем евиденције.

◼ Западна Африка: Поплаве су погодиле 800 000 људи у 14 земаља.

◼ Лесото: Усеви су пропали због високих температура и суше. Вероватно ће бити потребна хуманитарна помоћ за око 553 000 људи.

◼ Судан: Јаке кише су оставиле 150 000 људи без крова над главом. Најмање 500 000 људи је добило хуманитарну помоћ.

◼ Мадагаскар: Након што су се циклони и јаке кише сручили на острво, 33 000 људи је морало да напусти своје домове. Без усева је остало 260 000 људи.

◼ Северна Кореја: Према проценама, 960 000 људи је озбиљно погођено поплавама, одронима земље и бујицама блата.

◼ Бангладеш: Поплаве су погодиле 8,5 милиона људи, а више од 3 000 је погинуло. Страдало је и 1,25 милиона грла стоке. Оштећено је или уништено скоро 1,5 милиона кућа.

◼ Индија: Поплаве су погодиле 30 милиона људи.

◼ Пакистан: Циклони су проузроковали кише због којих је 377 000 људи остало без дома, а стотине су погинуле.

◼ Боливија: Више од 350 000 становника било је погођено поплавама, а 25 000 се иселило с тог подручја.

◼ Мексико: У једном подручју је најмање 500 000 становника остало без крова на главом, а више од милион је доживело друге последице.

◼ Доминиканска Република: Дуготрајне обилне падавине проузроковале су поплаве и одроне земље, због чега је 65 000 људи остало без дома.

◼ Сједињене Државе: Услед суше, широм јужне Калифорније су избили пожари, па је 500 000 људи морало да напусти то подручје.

[Извор]

Based on NASA/Visible Earth imagery