Задивљујућ спој у тлу
Игра случаја или дело Створитеља?
Задивљујућ спој у тлу
◼ Задивљујућа сарадња између неких биљака и бактерија у тлу омогућава постојање живота.
Размислите о следећем: Азот је неопходан за раст и размножавање биљака. Али, да би биљке могле да га користе, тај гас мора да се претвори у супстанце као што је амонијак. Махунарке решавају тај проблем тако што тесно сарађују с бактеријом која се назива ризобиум, у процесу званом фиксација азота. Таква узајамно корисна заједница организама који припадају различитим врстама назива се симбиоза.
Помоћу посебних супстанци, махунарка привлачи бактерије које затим улазе у њен корен. Иако бактерије и биљке припадају различитим царствима, оне се удружују „да би створиле нешто што је такорећи нови орган — нодул, то јест чворић који ефикасно обавља процес фиксације азота“, каже се у часопису Natural History. Унутар нодула, свог новог дома и радионице, бактерије марљиво прилежу на посао. Њихово главно оруђе је посебна врста протеина — ензим који се назива нитрогеназа. Бактерије га користе да би азот везан у ваздушним џеповима у тлу претвориле у облик који биљка може да апсорбује.
„Сва нитрогеназа на планети... могла би да стане у једну повећу кофу“, каже се у поменутом часопису. Зато је сваки њен молекул важан! Али, ту се јавља проблем. Кисеоник онемогућава дејство тог ензима. Шта је решење? Махунарке производе посебне супстанце које уклањају вишак кисеоника који доспе у нодуле.
Мембрана око нодула контролише размену амонијака, шећера и других хранљивих материја између бактерија и биљке домаћина. Као и све друге биљке, махунарке на крају иструну. Када се то деси, амонијак остаје у тлу. Због тога неки с добрим разлогом називају махунарке „зеленим ђубривом“.
До каквог сте закључка дошли? Да ли су бактерије и њихове биљке домаћини могле да „измисле“ такав задивљујућ, невероватно сложен биолошки систем, или је пред нама још један доказ у прилог стварању?
[Слика на 25. страни]
Нодул
[Извори слика на 25. страни]
Позадина: © Wally Eberhart/Visuals Unlimited; уметнута слика: © Dr. Jack M. Bostrack/Visuals Unlimited