Пређи на садржај

Пређи на садржај

Невоља на помолу?

Невоља на помолу?

Невоља на помолу?

„Веу Леса, 73-годишњи сељанин с Тувалуа не мора да чује научне извештаје да би знао да је ниво мора у порасту“, каже се у новинама The New Zealand Herald. „Плаже на којима се играо као дете нестају. Усеви који су прехрањивали његову породицу више не успевају, јер не могу да опстану у сланој води. У априлу [2007], морао је да се одсели након што му је јака плима поплавила кућу и таласи је засули камењем и кршем.“

ЗА СТАНОВНИКЕ Тувалуа, групе острва чија надморска висина не прелази четири метра, глобално загревање није научна теорија већ „свакидашњица“, речено је у поменутим новинама. * Хиљаде људи су већ напустиле та острва, а још многи се припремају за одлазак.

У међувремену, Роберт који живи у аустралијском граду Бризбену сме да залива своју башту само одређеним данима у седмици и то користећи кофу а не црево. Уколико не иде у ауто-перионицу која има уређаје за прочишћавање искоришћене воде, он може да пере само неке делове свог аутомобила — ретровизоре, прозоре и регистарске таблице. Због чега таква штедња? Роберт живи у делу земље који је погођен најгором сушом у задњих сто година. У другим подручјима ситуација је још тежа. Да ли су проблеми у Аустралији и на Тувалуу последица глобалног загревања?

Шта неки предвиђају

Многи верују да су људске активности главни узрок глобалног загревања, које може имати катастрофалан утицај на климу и животну средину. Примера ради, све веће топљење копненог леда у поларним крајевима и ширење океана услед пораста температуре воде, могло би проузроковати драстично повећање нивоа мора. Острва која имају малу надморску висину, као што је Тувалу, могла би да нестану. Исто би се могло десити с великим деловима Холандије и на Флориди, да споменемо само два подручја. Милиони људи би морали да се иселе из градова као што су Шангај, Калкута и из неких делова Бангладеша.

У исто време, пораст температуре могао би проузроковати разорније олује, поплаве и суше. Услед нестајања глечера на Хималајима — с подручја које снабдева водом седам речних система — 40 посто светског становништва могло би остати без довољно воде за пиће. У опасности су и хиљаде животињских врста, као што су бели медведи чија се ловишта углавном налазе на леду. Извештаји већ показују да многи медведи губе на тежини и да неки чак гладују.

Пораст температуре могао би имати за последицу и ширење болести, јер би комарци, крпељи и други преносиоци болести, укључујући и гљивице, могли доспети на нова подручја. „Климатске промене представљају скоро исто толико озбиљну опасност као и нуклеарно оружје“, каже се у публикацији Bulletin of the Atomic Scientists. „Краткорочно гледано, последице нису толико уочљиве... али током наредне три до четири деценије климатске промене би могле проузроковати непоправљиву штету стаништима која су пресудна за опстанак људи.“ Неки научници сматрају да је ситуација још озбиљнија, јер верују да се промене услед глобалног загревања одвијају брже него што су очекивали.

Да ли треба веровати оваквим предвиђањима? Да ли је заиста угрожен опстанак живота на земљи? Скептици кажу да су таква злослутна предвиђања неоснована. Други нису сигурни у шта да верују. Шта је истина? Да ли је будућност Земље — а самим тим и наша будућност — доведена у питање?

[Фуснота]

^ Израз „глобално загревање“ односи се на пораст просечне температуре у атмосфери и океанима.