Пређи на садржај

Пређи на садржај

Чудесни кукуруз

Чудесни кукуруз

Чудесни кукуруз

ЧАСОПИС Пробудите се! замолио је једног човека по имену Харлан да с нашим читаоцима подели нешто од свог знања о кукурузу. Све донедавно Харлан га је узгајао на подручју језера Фингер у Њујорку. Увек врло радо објашњава пријатељима и гостима неке чудесне одлике кукуруза. Такође ћемо осмотрити и друга обележја ове невероватне биљке. На пример, одакле потиче? Како се проширила по свету? На које се све начине користи? Хајде да сада поклонимо пажњу ономе што је Харлан рекао о неким чудесним одликама кукуруза.

Биљка која „говори“

„За мене је кукуруз спој уметности и математике. Све на њему, од листова па до сваког зрна на клипу, изгледа лепо и следи прецизан распоред. Штавише, док та биљка расте она вам ’говори‘ да ли је жедна или неисхрањена, попут беба које плачу када им нешто треба. Слично другим биљкама, на основу боје и облика листа може се видети шта је потребно кукурузу. Као и код беба, тајна је у томе да препознате значење тих знакова.

„Листови пурпурне боје могу бити знак да биљци недостаје фосфат. Други знакови могу указивати на мањак магнезијума, азота или калијум-карбоната. Земљорадник такође може распознати по изгледу кукуруза да ли је оболео или су га оштетили неки хемијски препарати.

„Попут свих земљорадника који узгајају кукуруз, ја га сејем у пролеће када температура земљишта омогућава семену да проклија. Након четири до шест месеци, када мој усев у потпуности порасте, висок је два метра.

„Кукуруз расте у фазама које се могу одредити бројем његових листова. У фази када има пет листова, његове хемијске и ’математичке‘ способности заиста ступају на сцену. Најпре корен детаљно анализира земљиште. На основу тих прикупљених информација утврђује се ’програм раста‘ у ком се одређује најповољнија дебљина клипа. Она се мери бројем редова у којима расту зрна на клипу. Још једна анализа земљишта, у фази између 12 и 17 листова, помаже биљци да утврди најповољнији број зрна на клипу. Укратко, свака биљка на неки начин прорачунава како да најбоље искористи одређену врсту тла. Још један додатни доказ да је кукуруз дело врсног Творца, може се наћи у појединостима везаним за опрашивање.“

Метлице, прашници и свила

„Кукуруз је једнодома биљка, што значи да свака стабљика има и мушке и женске цвасти. Из врха сваке биљке помаља се дугачка и танка мушка цваст, такозвана метлица. Свака од њих има око 6 000 прашника у облику кесица. Прашници сваке биљке ослобађају на милионе поленових зрнаца. Ветар разноси полен који на суседним биљкама опрашује плодницу унутар неразвијених клипова, у којој се налазе семени замеци. Они се налазе на сигурном унутар омотача који се зове комушина.

„Да ли знате како полен пролази кроз тај заштитни омотач до семеног заметка? Помоћу кукурузне свиле. Њу чине мека, беличаста влакна која се њишу на врху неољуштеног клипа, то јест женске цвасти кукуруза. Сваки клип има на стотине тих влакана свиле. Она настају из плоднице у којој се налазе семени замеци. Свако влакно води до једног заметка. С друге стране, од сваког семеног заметка настаје једно зрно кукуруза.

„Завршеци влакана свиле, који вире из клипова и њишу се на поветарцу испуњеним поленом, имају фине длачице, то јест стигме, за које приањају поленова зрнца из ваздуха. Чим зрнце полена буде ухваћено, што се може десити било где дуж спољашњег дела влакна, оно проклија и низ влакно свиле спушта једну жилицу, попут корена, да би оплодило семени заметак.

„Ако на клипу недостају нека зрна то указује да су нека влакна свиле остала неопрашена, можда због тога што нису израсла на време. До тога може довести суво земљиште. Међутим, уколико земљорадник препознаје симптоме, он може урадити нешто како би решио проблем и побољшао принос, ако не ове, онда бар наредне сезоне. Да бих побољшао своје усеве, ја сам једне године сејао кукуруз, а друге соју. Соја је махунарка која земљиште обогаћује азотом и коју кукурузни пламенац — једна прождрљива гусеница — не може да једе. *

„Увек уживам док посматрам како њива постепено зелени и затим обилно рађа житарице које служе за исхрану — и све то без буке и загађења — једноставно прелепо. Стварно сам уверен да је кукуруз — као и све друге биљке — чудо стварања. И оно што сам сазнао о њему представља само кап у мору знања.“

Да ли је оно што је Харлан рекао заголицало вашу радозналост у погледу других одлика ове чудесне биљке? Осмотрите њено порекло и пут којим је дошла до нас, као и многе начине на које се користи.

Из Мексика у свет!

Узгајање кукуруза је почело у Америци, највероватније у Мексику, одакле се и проширило. Перуанци из времена пре Инка обожавали су једну богињу кукуруза која је била украшена круном од клипова те биљке. Ти клипови су на њеној глави стајали попут жбица на точку. Природњак Џозеф Кастнар каже да су Индијанци „обожавали [кукуруз] као дар богова, нешто од чега је створен и сам човек... Узгој кукуруза је био веома јефтин — само једна стабљика пружала је човеку довољно хране за један дан“. Ипак, домороци су у своју исхрану уврстили и пасуљ — што се у Јужној Америци одржало све до данас.

Европљани су сазнали за кукуруз 1492. након што је истраживач Кристифор Колумбо доспео на Карибе. Колумбов син Фердинанд је написао да је његов отац видео житарицу „коју зову кукуруз, а која је веома укусна и може се кувати, пећи или млети у брашно.“ Колумбо је понео семе кукуруза кући и „до средине XVI века“, пише Кастнар, „[кукуруз] је узгајан не само у Шпанији већ и у Бугарској и Турској. Трговци робљем су однели кукуруз у Африку... Посада са брода португалског морепловца Магелана донела је кукурузно семе на тло Филипина и Азије.“ Кукуруз је у Србију доспео негде у седамдесетим годинама XVI века. Тако је та биљка почела да осваја свет.

Данас је у свету узгој кукуруза одмах иза узгоја пшенице. Пиринач је на трећем месту. Ове три житарице представљају основне животне намирнице за већину човечанства. Такође се користе и као сточна храна.

Као и код других биљака из фамилије трава, и код кукуруза постоји велика разноликост. Заиста, само у Сједињеним Државама постоји 1 000 врста, укључујући и хибридне сорте. Висина биљака се креће од око 60 центиметара до запањујућих 6 метара! Постоје разлике и у дужини клипова. Неки су дуги само 5 центиметара, а други невероватних 60 центиметара. Једна књига о јужноамеричкој кухињи каже да неке врсте тамошњег кукуруза имају огромне клипове чија су зрна пљосната и дуга 2,5 центиметра и скоро исто толико широка.

Кукуруз постоји и у многим бојама. Поред жуте, клипови могу бити црвени, плави, ружичасти или црни. У неким случајевима, зрна различите боје могу створити утисак да клипови имају прстенове, пеге или чак пруге. Наравно, такви шарени клипови кукуруза понекад не заврше у лонцу, већ постану необични украси.

Вишеструко корисна биљка

Различите сорте кукуруза сврстане су у шест великих група: зубан, тврдунац, меки кукуруз, шећерац, воштани кукуруз и кокичар. Шећерац спада у слабије узгајану културу. Његов сладак укус потиче од једног метаболичког поремећаја због ког се мање шећера него што је нормално претвара у скроб. Више од 60 посто светског рода кукуруза користи се као сточна храна, а само мање од 20 посто је за људску исхрану. Остатак се користи у индустрији или као семе. Наравно, тај процентуални однос се разликује од земље до земље.

Кукуруз се користи на многе начине. Та биљка или њени делови могу се наћи у било чему — од лепила до мајонеза и од пива до пелена. Кукуруз се чак користи и у производњи горива за добијање етанола, око чега се још воде полемике. Нема сумње да се још пуно тога може рећи о овој невероватној и вишеструко корисној биљци.

[Фуснота]

[Оквир на 11. страни]

Хибридни кукуруз

У многим земљама, земљорадници обично узгајају хибридне сорте кукуруза због њиховог доброг приноса. Хибридне сорте, углавном зубана, развијене су намерним укрштањем сродних биљака које имају пожељне особине. Међутим, недостатак овог поступка је у томе што земљорадници морају да купују семе за сваку сетву. Зашто? Биљке које расту из семена хибридног кукуруза немају исти квалитет и имају мање приносе.

[Слике на 10. страни]

Широм света постоји на стотине сорти кукуруза

[Извори]

Courtesy Sam Fentress

Courtesy Jenny Mealing/flickr.com