Роботика на ивици маште?

ПОКРЕНИ

Роботика на ивици маште?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЈАПАНА

НА ШТА помислите када чујете реч „робот“? Неки замишљају пријатељске и доброћудне сараднике и помоћнике. Други на њих гледају као на претњу — машине које поседују изузетну интелигенцију и које ће једног дана можда гурнути људе у други план. Док за многе друге, роботи су више део научне фантастике него свакодневног живота.

Како је то данас? Према проценама једног истраживања које је 2006. спровела Међународна федерација за роботику, широм света користи се скоро милион индустријских робота, од чега је скоро половина у Азији. Зашто се користе у толикој мери?

Шта све роботи обављају?

Замислите радника који је увек на радном месту, који се никад не жали и може непрекидно да ради 24 часа дневно, седам дана у недељи. Индустријски роботи раде управо тако, док производе велики број делова за аутомобиле, електричне уређаје и техничку робу. Реч робот потиче од чешке речи робота што значи „принудни рад“, што је прикладан назив за њих. Процењује се да је 2005. у аутомобилској индустрији на сваких десет радника долазио један робот!

Међутим, роботи нису више везани искључиво за фабрике. Данас они садрже компјутерске програме за препознавање гласовних команди, жироскопе, уређаје за бежичан пренос података, светски радио-навигациони систем (GPS) и велики број сензора који региструју топлоту, притисак, ултразвук, хемикалије и зрачење. Будући да имају већу снагу и ширу примену него икада пре, Услужне делатности. У једној болничкој апотеци у Великој Британији, један робот с механичком руком за само неколико секунди проналази и издаје лекове. У Сједињеним Државама, поштанска служба има више робота који се користе да сортирају, подижу и ређају пошиљке на полицама. Постоје и роботи који имају савитљиве „руке“ помоћу којих могу доћи до неприступачних места — као што је унутрашњост авионских крила — ради провере стања или потребних поправки.

Роботи као друштво. У једном старачком дому у Јапану, остареле особе наизменично мазе једну слатку, пуфнасту фокицу-робота. Она реагује на додир, светлост, звук и топлоту, чак и на начин како се држи. Може да опонаша право младунче фоке и да гуче, жмирка и мрда својим удовима. Кажу да та фокица-робот удовољава основној људској потреби за друштвом и користи се као један вид терапије.

Здравство. Један робот с три „руке“ стоји изнад пацијента. Неколико корака од њега, хирург гледа кроз визир џиновске конзоле и посматра тродимензионалну слику пацијентовог срца. Хирург помера роботове „руке“ док оперише срчани залистак. Овако изведена операција је мање агресивна јер робот има изузетно прецизне покрете, тако да тело доживљава мањи шок, мањи је губитак крви и опоравак је бржи.

Домаћинство. Само притисните дугме и робот у облику диска почиње да усисава вашу кућу. Робот се креће у све већим круговима и дуж зидова, „учећи“ на тај начин распоред у кући. Такође региструје положај степеништа и избегава га. Када заврши, аутоматски се зауставља и враћа на прикључак за пуњење. Тренутно се користи преко два милиона оваквих усисивача-робота.

Истраживање свемира. Робот на шест точкова по имену Спирит (Дух) истражује површину Марса. Помоћу научних инструмената и справа које су причвршћене на његову „руку“, овај робот на точковима истражује састав тла и стења. Користећи уграђене камере, Спирит је направио више од 88 500 слика Марса, укључујући и слике рељефа, кратера, облака, пешчаних олуја и залазака сунца. Спирит је један од више робота који тренутно испитују ту планету.

Роботи као спасиоци. Испод гомиле истопљених челичних стубова и рушевина бетона Светског трговачког центра у Њујорку, 17 робота величине кошаркашке лопте кренули су у акцију спасавања преживелих. Од тада су развијени још напреднији модели, као што можете видети доле на слици.

Истраживање океана. Научници користе један вид подморнице-робота да би истражили једино подручје где још није крочила људска нога — океан. Ти роботи су без људске посаде и крећу се на сопствени погон. Такође могу да открију проблем и пруже потребно сервисирање, провере телекомуникационе каблове, прате китове и уклоне мине из океана.

роботи обављају послове за које се само пре неколико година сматрало да су немогући. Осмотримо неке примере.

Колико су роботи слични људима?

Људи су вековима маштали да направе хуманоида, то јест робота који би био налик човеку. Међутим, тај сан је дуго био технички неостварив! „Колико год да је сложено направити суперкомпјутер, саградити небодер или чак пројектовати читаве градове, то није ништа у поређењу с дизајнирањем машина које би имале моторику попут људске, вештачко чуло вида, мириса, слуха и додира, као и интелигенцију сличну људској“, стоји у часопису Business Week.

Узмимо као пример наизглед једноставан задатак да се направи хуманоид који може да хода. Након 11 година мукотрпног истраживања и рада — и након што је потрошено небројено много милиона долара — јапански инжењери су остварили тај технолошки подухват у септембру 1997. Од тада су хуманоиди усавршени до те мере да могу да се пењу уз степенице, трче, плешу, носе ствари на послужавнику, гурају колица и чак устану након што падну.

Шта се може рећи о будућности?

Каква је будућност за роботе? НАСА тренутно ради на развоју „робонаута“, то јест хуманоида који може да обавља опасне послове у свемиру. Бил Гејтс, предводник у развоју компјутера, каже да ће „роботи играти важну улогу у пружању физичке помоћи и правити друштво остарелим особама“.

Слично томе, један извештај који је објавила јапанска влада предвиђа да ће до 2025. роботи живети међу људима и служити као старатељи, помагати у одгајању деце и обављати кућне послове. Истраживачи се надају да ће до 2050. моћи да виде како фудбалски тим састављен искључиво од робота побеђује фудбалски тим састављен од људи. Такође се надају да ће за неколико деценија бити направљене машине које ће надмашити људски мозак.

Таква предвиђања делују смело, мада нису сви оптимисти када је реч о томе да ли ће се она и остварити. С обзиром на техничке изазове, Џордан Полак, истраживач на пољу вештачке интелигенције, каже: „Озбиљно смо потценили колико је мајка природа добар програмер.“

Остаје да се види до које ће мере роботика напредовати. Међутим, једно је сигурно: Једино људи могу да воле, показују мудрост, правду и ауторитет. Зашто? Библија јасно показује да је за разлику од других створења само човек створен по Божјој слици (Постанак 1:27). Људи нису безосећајни, програмирани аутомати. Они су створења која имају слободу избора, савест и способност да обожавају Бога. Нека нас та чињеница подстакне да се приближимо свом Створитељу, Јехови Богу! (Јаков 4:8).

[Извори слика на 16. страни]

Courtesy Aaron Edsinger

Courtesy OC Robotics

[Извори слика на 17. страни]

Courtesy AIST

Courtesy iRobot Corp.

[Извори слика на 18. страни]

Горе: NASA/JPL-Solar System Visualization Team; лево: NASA/JPL/Cornell University

Greg McFall/NOAA/Gray’s Reef National Marine Sanctuary

[Извор слике на 19. страни]

ПРОБУДИТЕ СЕ!