Гледиште Библије

Каква је Божја природа?

„БОГ је Дух, и они који га обожавају морају га обожавати духом и истином“, објашњава се у Библији. Ове речи откривају основну истину о Божјој природи — он је духовно биће (Јован 4:19-24). Па ипак, Библија га описује као особу. Његово име је Јехова (Псалам 83:18).

Неки који читају Библију збуњени су у вези с тим какве је природе Бог. Будући да је Бог невидљиво духовно а не материјално биће, зашто се на толико места у Библији каже да он има очи, уши, нос, срце, руке, прсте и ноге? * Неки могу закључити да Бог има људско обличје јер Библија каже да је човек створен по његовој слици. Ако поближе осмотримо шта стоји у Библији, то може отклонити забуну (Постанак 1:26).

Зашто се Богу приписују људске одлике?

Да би људи лакше разумели Божју природу, библијски писци су били надахнути од Бога да помоћу људских одлика опишу Свемоћног. Изучаваоци ту појаву називају антропоморфизам, што значи приписивање људских карактера, мисли и осећања другим бићима и стварима. То показује да људским језицима недостају прикладни изрази којим би описали правог Бога, Јехову. Циљ је био да се најважније црте Божје личности пренесу на начин који људи могу разумети. То не значи да те изразе треба схватити дословније од библијског указивања на Бога као на „Стену“, „сунце“ и „штит“ (Поновљени закони 32:4; Псалам 84:11).

Исто тако, да би показала да људи у извесној мери имају особине које Јехова поседује у апсолутном смислу, Библија каже да је човек створен по Божјој слици. Очигледно, то не значи да су људи духовна бића нити да Бог има људско обличје.

Да ли је Бог мушког или женског рода?

Као што приписивање људских одлика Богу не треба разумети дословно, тако ни представљање Бога у мушком роду не  треба схватити буквално. Подела по родовима својствена је само физичким бићима и то је граматичка категорија која показује да се људским језицима не може у потпуности описати природа Свемоћног Бога, Јехове.

То што се у Библији на Бога указује као на „Оца“ помаже нам да разумемо да се наш Створитељ може упоредити с брижним оцем који воли и штити своју породицу (Матеј 6:9). То не значи да Бога, као ни духовна створења на небу, треба замишљати као мушку или женску особу. Духовна бића немају пол. Занимљиво је да Библија каже да се они који ће бити сунаследници с Христом у његовом небеском Краљевству неће разликовати по половима када буду прослављени као духовни Божји синови. Апостол Павле их је подсетио да тада међу њима неће бити „ни мушког ни женског“. Они се такође симболично описују као Исусова, то јест Јагњетова „невеста“. Све то показује да људске одлике приписане Богу — као и његовом јединорођеном Сину Исусу и другим духовним створењима — не треба схватити дословно (Галатима 3:26, 28; Откривење 21:9; 1. Јованова 3:1, 2).

Будући да су исправно разумели улогу мушкарца, библијски писци су користили мушки род када су говорили о Богу. Мушкарац који испуњава своју улогу јесте прикладан одраз Јеховине очинске бриге за своју земаљску децу (Малахија 3:17; Матеј 5:45; Лука 11:11-13).

Божја главна особина

Иако је духовно биће, Врховни Владар свемира није далек, обавијен велом мистерије нити неприступачан. Његова духовна природа није непремостива препрека за особе искреног срца које желе да упознају и разумеју његову љубав, моћ, мудрост и правду — особине које осликавају његову личност и које су очигледне у делима стварања (Римљанима 1:19-21).

Међутим, Божју природу најбоље описује његова главна особина, љубав. Та особина је толико изражена да се за Бога каже да је са̂мо оличење љубави (1. Јованова 4:8). Она обухвата и друге особине, као што су милосрђе, спремност да опрости и дуготрпљивост (Излазак 34:6; Псалам 103:8-14; Исаија 55:7; Римљанима 5:8). Јехова је заиста Бог љубави који позива људе да му се приближе (Јован 4:23).

[Фуснота]

ДА ЛИ СТЕ СЕ ПИТАЛИ?

◼ Које је Божје име? (Псалам 83:18)

◼ У чему се огледају Божје особине? (Римљанима 1:19-21)

◼ Која је главна Божја особина? (1. Јованова 4:8)