Поглед у људско тело — без скалпела

ЗАХВАЉУЈУЋИ напретку компјутерске технологије, математике и природних наука, скалпел уступа место методама у којима се не прибегава хируршком захвату да би се успоставила дијагноза одређених обољења. Поред рендгенске дијагностике која се примењује већ више од сто година, сада се користе компјутеризована томографија (КТ), позитронска емисиона томографија (ПЕТ), магнетна резонанца (МР), као и ултразвук. * На ком принципу се заснивају ове методе? Да ли имају неке штетне ефекте? Које су предности њиховог коришћења?

Рендгенска дијагностика

На ком принципу ради? Рендгенски зраци имају краћу таласну дужину од видљиве светлости и могу да продиру кроз телесна ткива. Када се неки део тела изложи рендгенском зрачењу, густа ткива као што су кости упијају те зраке и на рендгенском снимку, радиографу, виде се као бела подручја. Мека ткива приказују се у нијансама сиве боје. Рендгенски зраци се углавном користе да би се установили поремећаји или болести зуба, костију, дојки и грудног коша. Да би се направила разлика између оближњих меких ткива исте густине, лекар може пацијенту интравенски дати контрастно средство да би добио јаснију слику. У наше време се рендгенски зраци често пребацују у дигитални облик и приказују на компјутерском екрану.

Ризици: Постоји врло мала вероватноћа да ће доћи до оштећења ћелија и ткива, али тај ризик је углавном занемарљив у поређењу с користима. * Жене које су у другом стању треба то да кажу лекару пре него што се подвргну рендгенском прегледу. Контрастна средства као што је јод могу изазвати алергијску реакцију. Зато реците свом лекару или техничару ако сте алергични на јод или морску храну која садржи тај елемент.

Користи: Снимање рендгеном је брзо, углавном безболно, релативно јефтино и прилично лако се обавља. Зато је нарочито корисно у областима као што је мамографија и постављање дијагнозе у хитним случајевима. Након излагања рендгенским зрацима, у телу не остаје радијација и најчешће нема никаквих последица. *

Компјутеризована томографија

 На ком принципу ради? Скенери за КТ су сложени уређаји опремљени посебним детекторима који с великом прецизношћу претварају рендгенске зраке у светлосне електричне импулсе који се даље преносе у компјутер. Пацијент лежи на столу који клизи у тунел унутар машине. Слика се формира помоћу великог броја уских снопова рендгенских зрака и детектора који ротирају 360 степени око пацијента. Овај поступак се може упоредити са испитивањем векне хлеба која се исече на веома танке кришке а затим се свака од њих фотографише. Компјутер поново саставља те „кришке“, пружајући детаљан попречни пресек унутрашњости тела. Најсавременији уређаји омогућавају спирално скенирање, чиме се овај процес убрзава. Пошто се овом методом добијају веома детаљни снимци, често се користи за прегледе грудног коша, трбушне дупље и скелета, као и за успостављање дијагнозе различитих врста рака и других поремећаја.

Ризици: Приликом овог прегледа пацијенти су обично изложени већим дозама зрачења него приликом обичног рендгенског снимања. Та додатна изложеност зрачењу повезана је с мало већим ризиком од добијања рака, који ипак није занемарљив и треба га озбиљно одвагнути насупрот користима. Контрастна средства која су обично на бази јода проузрокују алергијску реакцију код неких пацијената. Код других пацијената може доћи до оштећења бубрега. Мајкама које доје препоручује се да то не чине у првих 24 часа или дуже након примања контрастног средства.

Користи: Компјутеризована томографија је безболна и неинвазивна метода која пружа веома прецизне податке који се помоћу компјутера могу претворити у тродимензионалне слике. Скенирање је релативно брзо и једноставно, и такође открива унутрашње повреде, што може спасти живот. Овој дијагностичкој методи могу бити подвргнуте и особе које имају медицинске имплантате.

Позитронска емисиона томографија

На ком принципу ради? У организам пацијента интравенски се унесе радиоактивна супстанца која се везује за неко природно једињење у телу, најчешће за глукозу. Слика се добија праћењем емитовања позитрона — позитивно наелектрисаних честица — из радиоактивне супстанце у ткивима. Принцип рада скенера за ПЕТ заснива се на томе што канцерогене ћелије користе више глукозе од здравих, због чега привлаче већу количину радиоактивне супстанце. Услед тога, оболела ткива емитују већи број позитрона, што се на коначном снимку органа запажа као разлика у боји или њеном интензитету.

За разлику од компјутеризоване томографије и магнетне резонанце које показују облик и структуру органа и ткива, позитронска емисиона томографија показује њихове функције, тако да се промене унутар организма уочавају раније. Позитронска емисиона томографија се може обавити у комбинацији с компјутеризованом томографијом. Комбиновањем тих двеју техника добија се слика која садржи много више појединости. Међутим, ПЕТ може дати погрешне резултате ако је пацијент јео у извесном периоду пре скенирања или ако му је ниво шећера у крви, можда услед дијабетеса, изван нормалних вредности. Осим тога, пошто се радиоактивна супстанца распада брзо и делује веома кратко,  неопходно је да се преглед обави непосредно након њеног уношења у тело.

Ризици: Пошто се пацијенту даје врло мала количина радиоактивне супстанце чија је радиоактивност краткотрајна, степен зрачења је низак. Па ипак, могуће је штетно дејство на фетус у развоју. Зато жене које су у другом стању треба да о томе обавесте свог лекара и техничаре. Понекад се од жена које су у годинама за рађање тражи да дају крв или урин на анализу како би се утврдило да ли су трудне. Ако се позитронска емисиона томографија ради у комбинацији с компјутеризованом томографијом, треба узети у обзир и једне и друге ризике.

Користи: Пошто не показују само облик органа и ткива већ и да ли правилно функционишу, скенери за ПЕТ могу открити неправилности пре него што промене у структури ткива постану приметне помоћу компјутеризоване томографије или магнетне резонанце.

Магнетна резонанца

На ком принципу ради? Магнетна резонанца не користи рендгенске зраке већ снажно магнетно поље, радио-таласе и компјутер за добијање кристално јасних снимака практично свих унутрашњих органа. Добијени резултати омогућавају лекарима да до најситнијих детаља испитају делове тела и открију болест на начине који нису могући коришћењем других метода. На пример, магнетна резонанца је једна од малобројних техника помоћу којих се може видети кроз кост, због чега је ефикасна за испитивање мозга и других меких ткива.

Током скенирања, пацијент мора да остане потпуно миран. Због тога што том приликом пацијент клизи у прилично узак тунел машине, они који имају страх од затвореног простора постану узнемирени. Међутим, у новије време су направљени отворени скенери за људе који пате од клаустрофобије или су гојазни. Сасвим разумљиво, током прегледа особа не сме имати металне предмете као што су оловке, сатови, накит, шнале, метални патент-затварачи, као ни кредитне картице и друге предмете осетљиве на магнетно поље.

Ризици: Уколико се пацијенту да контрастно средство, у ретким случајевима може доћи до алергијске реакције, али тај ризик је мањи него код јодних контрастних средстава која се користе приликом рендгенског снимања или компјутеризоване томографије. Иначе, до сада није утврђено да магнетна резонанца има икакве нежељене  последице. Међутим, ова дијагностичка метода се због утицаја снажног магнетног поља не примењује код пацијената са извесним хируршким имплантатима или делићима метала услед повреда. Зато, уколико имате нешто од тога и упућени сте на магнетну резонанцу, обавестите о томе свог лекара и особље које обавља преглед.

Користи: Магнетна резонанца не користи потенцијално штетну радијацију и нарочито је погодна за откривање неправилности у ткивима, посебно у онима која су заклоњена костима.

Ултразвучна дијагностика

На ком принципу ради? Ова технологија је у основи облик сонара који користи звучне таласе више од оних које људско ухо може чути. Када ти таласи дођу до границе где се мења густина ткива, на пример до површине органа, настаје ехо. Компјутер анализира ехо, приказујући дводимензионалну или тродимензионалну слику органа на којој се виде његова величина, облик и друге карактеристике. Таласи ниских фреквенција омогућавају снимање органа који се налазе дубље у телу, док ултрависоке фреквенције омогућавају испитивање површинских органа као што су очи и слојеви коже, што може помоћи да се установи рак коже.

У већини случајева, лекар користи ручну справу која се назива трансдуктор. Након што на кожу нанесе провидни гел, он прелази трансдуктором преко подручја које треба прегледати, а слика се одмах појављује на компјутерском екрану. Када је неопходно, мали трансдуктор се може ставити на сонду и убацити у неки телесни отвор да би се омогућио унутрашњи преглед.

Технологија под називом доплер ултразвук је осетљива на покрете и користи се за испитивање крвотока. То може бити корисно када се успоставља дијагноза приликом прегледа различитих органа, као и тумора који често имају неуобичајено много крвних судова.

Преглед ултразвуком помаже лекару да открије широк спектар обољења и основне узроке одређених симптома, од поремећаја на срчаним залисцима до чворића у дојкама, или пак да утврди здравствено стање нерођеног детета. С друге стране, пошто ултразвучни таласи не пролазе кроз гасове, ова технологија има ограничења када се користи за преглед неких делова трбушне дупље. Осим тога, добијени снимак није толико јасан као код рендгенског снимања и других метода.

Ризици: Иако је ултразвук углавном безопасан када се правилно користи, то је облик енергије и може да оштети унутрашње органе пацијента, па и нерођеног детета. Због тога ултразвучни преглед у трудноћи не треба сматрати потпуно безопасним.

Користи: Ултразвук је лако доступна и релативно јефтина метода. Предност је и то што се снимак може одмах видети.

Будуће технологије

Истраживачи тренутно поклањају највећу пажњу усавршавању већ постојећих технологија. На пример, ради се на развоју скенера за МР који користе много слабије магнетно поље него садашњи уређаји, чиме се знатно смањују трошкови прегледа. Још једна технологија која се тек појавила назива се молекуларно осликавање. Предвиђена је за откривање телесних промена на молекуларном нивоу и верује се да ће омогућити дијагнозу и лечење болести у најранијој фази.

Захваљујући различитим техникама снимања људског тела, знатно је смањена потреба за болним, ризичним и чак непотребним хируршким захватима ради испитивања. Када се на тај начин рано открију и лече болести, исход може бити много бољи. Међутим, опрема је скупа — неки уређаји коштају више од милион долара.

Наравно, болест је боље спречити него лечити. Зато водите рачуна о свом здрављу — правилно се храните, редовно вежбајте, довољно се одмарајте и задржите позитиван став. „Весело срце делује добро као лек“, пише у Пословицама 17:22.

[Фусноте]

[Оквир на 13. страни]

 КОЛИКИ ЈЕ СТЕПЕН ЗРАЧЕЊА?

Свакодневно смо у одређеној мери изложени зрачењу, било да је то од космичких зрака који долазе из свемира или од радиоактивних материја које се налазе у природи, као што је гас радон. Следеће поређење вам може помоћи да процените ризике који су повезани с неким медицинским прегледима. Наведене су просечне вредности изражене у милисивертима (mSv).

Петочасовни лет путничким авионом: 0,03 mSv

Десет дана изложености радијацији из природе: 0,1 mSv

Једно рендгенско снимање зуба: 0,04-0,15 mSv

Један рендген грудног коша: 0,1 mSv

Једна мамографија: 0,7 mSv

Једно КТ скенирање грудног коша: 8,0 mSv

Ако вам је неопходан неки преглед, не устручавајте се да питате свог лекара или радиолога за конкретне информације о степену зрачења или о било чему другом што вас брине.

[Слика на 11. страни]

Рендген

[Слика на 12. страни]

КТ

[Извор]

© Philips

[Слика на 12. страни]

ПЕТ

[Извор]

Courtesy Alzheimer’s Disease Education and Referral Center, a service of the National Institute on Aging

[Слика на 13. страни]

МР

[Слика на 14. страни]

Ултразвук