Зашто смо овде

БИБЛИЈА показује да наш Створитељ, Јехова Бог, све чини са одређеном намером. Примера ради, створио је кружни ток воде који омогућава постојање живота на Земљи. Библија га тачно описује поетским речима: „Све реке теку у море, а море се ипак не препуни. Одакле реке теку, тамо се и враћају да би поново текле“ (Проповедник 1:7).

Поузданост Божјих обећања је у Библији упоређена с тим кружним током. Као што нам је данас познато, вода из океана, мора и језера испарава под утицајем сунчеве топлоте и касније се враћа на земљу у виду падавина. Указујући на тај природни циклус, Јехова каже: „Тако ће се испунити и реч која излази из мојих уста. Неће се вратити к мени празна, него  ће учинити оно што желим и извршиће оно због чега сам је послао“ (Исаија 55:10, 11).

Чиста вода која се враћа на земљу путем падавина омогућава постојање живота на нашој планети. Слично томе, „реч која излази из [Божјих] уста“ омогућава да наше духовне потребе буду задовољене. Као што је Исус Христ рекао: „Човек не сме да живи само од хлеба, него треба да живи и од сваке речи која излази из Јеховиних уста“ (Матеј 4:4).

Стицање знања о Богу помаже нам да свој живот доведемо у склад с његовом намером. Међутим, да бисмо то учинили, најпре морамо разумети шта је Божја намера. На пример, зашто је Бог створио земљу? Како смо ми укључени у његову намеру са земљом? Осмотримо та питања.

Божја намера за земљу

Пошто Бог људима жели најбоље, он је првом човеку и жени, Адаму и Еви, подарио рајски дом, Еден. Затим их је упутио да имају потомство, рекавши: „Рађајте се и множите се, напуните земљу и себи је подложите, и владајте над морским рибама и створењима која лете по небу и над свим створењима што се мичу по земљи“ (Постанак 1:26-28; 2:8, 9, 15).

Који закључак можемо извући из ових речи? Зар није очигледно да је Бог желео да цела земља постане рајски дом за човечанство? У његовој Речи се каже: „Небеса — небеса Јехови припадају, а земљу је дао синовима људским“ (Псалам 115:16).

Међутим, да би људи доживели испуњење Божје намере и добили вечни живот на земљи, треба да исказују част Јехови тако што ће му бити послушни. Али, да ли је Адам то чинио? Не, он је згрешио тиме што је био непослушан Богу. До чега је то довело? Читаво Адамово потомство, па и ми данас, наследило је грех и смрт, баш као што Библија каже: „Преко једног човека у свет [је] ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12).

Услед тога, сви људи умиру и наша планета још увек није постала рај. С обзиром на то, да ли је могуће да се Божја намера за земљу променила?

Не. Присетите се да је Бог рекао: ’Реч која излази из мојих уста неће се вратити к мени празна, него ће учинити оно што желим и извршиће оно због чега сам је послао.‘ Осим тога, обећао је: „Учинићу све што желим“ (Исаија 45:18; 46:10; 55:11). А оно што Бог жели — његова намера — јесте да цела земља буде рај настањен људима који ће му у сву вечност радосно служити, као што је у почетку и намеравао (Псалам 37:29; Исаија 35:5, 6; 65:21-24; Откривење 21:3, 4).

Како ће се Божја намера испунити?

Показујући своју ненадмашну мудрост и љубав, Јехова се побринуо да људи буду ослобођени од наслеђеног греха и  његових последица — несавршености и смрти. То је учинио тако што је омогућио рођење једног човека који, за разлику од свих осталих људи, није наследио грех од Адама. На тај начин је била обезбеђена откупнина, која људима оданим Богу отвара пут да добију вечни живот (Матеј 20:28; Ефешанима 1:7; 1. Тимотеју 2:5, 6). Како је откупнина плаћена?

Јеховин анђео Гаврило је девици по имену Марија објавио да ће ускоро на чудесан начин добити сина. Објаснио јој је како ће се то десити иако она ’није имала односе с мушкарцем‘. Бог је извршио чудо тако што је живот свог прворођеног Сина пренео с неба у Маријину материцу. Она је тада затруднела под утицајем Божјег светог духа (Лука 1:26-35).

Исус се родио око девет месеци касније и био је савршен, сличан првом човеку Адаму. Као савршен човек, умро је жртвеном смрћу када је дошло време за то. Тиме је Исус постао ’други Адам‘ и поставио је темељ да сви који су верни Богу буду откупљени од греха и смрти (1. Коринћанима 15:45, 47).

Нема сумње да треба да се одазовемо на велику љубав коју нам је Бог показао. Као што Библија каже, „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16). На месту је да се запитамо: Како Божја љубав утиче на нас? Зар не буди у нама захвалност за његов дар? Запазите шта су рекли неки који осећају такву захвалност.

Смисаон живот

Дениз, коју смо споменули у претходном чланку, увидела је да је њен живот  добио правац и смисао захваљујући томе што исказује част Богу слушајући његове законе и смернице. Она прича: „Из Библије сам сазнала да је Бог, осим што има далекосежну намеру за човечанство, онима који му служе поверио један посебан задатак. Не могу да замислим ишта што би ми донело више задовољства у животу од тога да слободну вољу коју ми је Бог подарио користим да га славим живећи у складу с његовом намером.“

И ми можемо поступити на сличан начин тако што ћемо сазнати шта је Божја воља и затим је вршити. Додуше, још нисмо добили све благослове на темељу откупне жртве која ће нам омогућити да у праведном новом свету достигнемо савршенство. Али у међувремену, важно је да задовољимо духовне потребе које је Бог усадио у сваког од нас.

Дејв, о коме је било речи у првом чланку ове серије, пронашао је начин да задовољи своју духовну глад. Добио је одговоре на питања о смислу живота. „Када се осврнем на прошлост“, каже он, „увиђам да је пре него што сам сазнао шта је Божја намера мој живот био низ бескорисних подухвата. У то време нисам био свестан тога, али осећао сам празнину јер моје духовне потребе нису биле задовољене. Сада то не осећам. Разумем зашто сам овде и чему треба да посветим свој живот.“

За разлику од мишљења несавршених људи, Божје гледиште о смислу живота које налазимо у Библији садржи прави одговор и доноси нам унутрашње задовољство. Овде смо јер нас је Јехова створио с намером — да славимо његово име, будемо у присном односу с њим и тако задовољимо своје духовне потребе. И данас, и у сву вечност можемо се радовати испуњењу надахнуте објаве: „Срећан је народ чији је Бог Јехова!“ (Псалам 144:15).

[Оквир/Слика на 8. страни]

ПОСТОЈАЊЕ ПАТЊЕ — ЗАГОНЕТКА

Патња је једна од највећих препрека разумевању тога зашто смо овде. Виктор Франкл је рекао: „Ако живот уопште има смисао, онда и патња мора имати неку сврху. Патња је неизбежна, као и смрт.“

Библија нам открива зашто постоје патња и смрт. Њих не проузрокује Бог. То су последице катастрофалне одлуке првог људског пара да буду независни од свог Створитеља. Ту грешну склоност наследили су сви њихови потомци и она је основни узрок људске патње.

Премда одговор на питање зашто смо овде не решава све животне проблеме, омогућава нам да их успешно пребродимо. Осим тога, пружа нам наду за будућност, када ће Бог заувек избрисати патњу и смрт.

[Дијаграм/Слика на 7. страни]

Поузданост Божјих обећања је у Библији упоређена са чудесним кружним током воде

[Дијаграм]

(За комплетан текст, види публикацију)

Киша ← Испаравање ← Испаравање

↓ ↑

↓ ↑

Језера, реке ↑

↓

→ → Океани

[Слика на странама 8, 9]

Зашто можемо бити сигурни у то да ће једног дана земља бити рај у ком ће живети срећни, здрави људи?

[Слика на 9. страни]

’Не могу да замислим ишта што би ми донело више задовољства у животу од коришћења моје слободне воље да служим Богу‘ (Дениз)