Када сунце не излази

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ФИНСКЕ

 „СУНЦЕ излази, сунце залази и онда жури на место одакле излази“, каже Библија (Проповедник 1:5). Међутим, од средине новембра до краја јануара излазак и залазак сунца није очигледан у многим подручјима изнад Северног поларника. Дуге, мрачне ноћи арктичке зиме јесу нешто с чим људи у тим крајевима морају да живе.

У мањој мери, дуге ноћи су такође уобичајене у подручјима јужно од Северног поларника. На пример, у Санкт Петербургу у Русији, Хелсинкију у Финској, Стокхолму у Шведској и Ослу у Норвешкој — градовима који су мање од 800 километара удаљени од Северног поларника — обданица усред зиме траје свега око шест сати.

„Прича да су арктичке зиме потпуно мрачне није тачна“, каже Ари, који је одрастао у Кируни, у шведској Лапонији. Већи део дана може се описати речју „сумрак“. Паула, уметница која живи у финској Лапонији, каже: „Када је Лапонија прекривена снегом, све се прелива у пастелним нијансама плаве и љубичасте боје.“

Мрачне зиме негативно утичу на неке људе. „Смена годишњих доба и климатске промене снажно утичу на мене“, написао је Јан Сибелијус, чувени фински композитор. Додао је: „У зимско доба, када је дан кратак, увек доживљавам периоде депресије.“ Сибелијус никако није био једина жртва такозване „зимске депресије“. Чак је и грчки лекар Хипократ (око 460-око 377. пре н. е.) веровао да смена годишњих доба утиче на расположење.

Међутим, тек је 1980-их зимска депресија дефинисана као посебан поремећај. Студије су показале да међу северним народима мали проценат становништва пати од сезонског афективног поремећаја. Блажи облик овог поремећаја је чак три до четири пута уобичајенији. Сматра се да је у одређеној мери погођено на стотине хиљада људи.

Андреј, који живи у Санкт Петербургу, каже: „Стално се осећам поспано.“ Анику из Финске обузима туга када се приближава зима. Она каже: „Понекад мрак чини да се осећам клаустрофобично, пошто не могу нигде да побегнем од њега.“

Стручњаци препоручују бројне методе за суочавање са зимском депресијом. На пример, неки саветују да се током дана што више борави на дневној светлости. Они који се зими баве физичким активностима на отвореном такође кажу да им то помаже да се изборе са овом врстом депресије.

Јармо, који је проводио зиме и у северној и у јужној Финској, каже: „У најсуморнијем периоду више користимо свеће и чешће су нам упаљена светла у кући.“ Некима је помогло лечење светлошћу (фототерапија). Други праве предах од мрачне зиме тако што одлазе на одмор у неку јужнију земљу. Међутим, неки упозоравају да после таквог одмора повратак у суморну зиму може учинити да се особа осећа још тужније.

Исхрана је такође веома важна. Пошто сунчева светлост помаже да се у телу произведе витамин Д, недовољно излагање сунцу изазива недостатак тог витамина. Зато неки препоручују да се зими повећа унос намирница које садрже витамин Д, као што су риба, џигерица и млечни производи.

Исти чиниоци који узрокују мрачне зиме такође ће узроковати и сунчане периоде. Док се Земља креће по својој орбити, њен северни пол се постепено окреће ка Сунцу. Сунчева светлост почиње да доминира већим делом дана. Тада наступа арктичко лето, годишње доба у ком се може уживати у сунчевој светлости чак и усред ноћи!

[Истакнути текст на 27. страни]

Већи део дана може се описати речју „сумрак“

[Слика на 26. страни]

Подне током арктичке зиме

[Извор]

Dr. Hinrich Bäsemann/Naturfoto-Online

[Слика на 26. страни]

Недостатак сунчеве светлости код многих узрокује депресију