„ТАЧАН датум Христовог рођења није познат“, каже Encyclopedia of Early Christianity. Па ипак, милиони широм света који се изјашњавају као хришћани славе рођење Исуса 25. децембра. * Међутим, тај датум се не појављује нигде у Библији. Да ли је Исус заиста тада рођен?

Иако Библија не открива тачан датум Исусовог рођења, она пружа доказе да он није рођен у зиму. Такође, на основу неких световних извора можемо сазнати зашто је 25. децембар прихваћен као датум прославе Исусовог рођења.

Исус се родио у јудејском граду Витлејему. У Јеванђељу по Луки се каже: „У том крају били су и пастири који су боравили напољу и ноћу чували стражу код својих стада“ (Лука 2:4-8). То није било ништа необично. „Током већег дела године, стада су била на отвореном“, наводи се у књизи Daily Life in the Time of Jesus. Али, да ли би пастири остали напољу са својим стадима и током хладних зимских ноћи? У књизи се даље наводи: „[Стада] су проводила зиму у затвореном простору и већ из тога се може закључити да традиционални датум обележавања Божића зими не може бити тачан пошто Јеванђеље каже да су пастири били на пољима.“

У прилог томе говори још један детаљ из Лукиног јеванђеља: „У то време изашла је наредба цара Августа да се попише све становништво. Био је то први попис који је извршен док је Квириније управљао Сиријом. Сви су ишли на попис, свако у свој град“ (Лука 2:1-3).

Август је вероватно наредио тај попис становништва како би прикупио податке који су му били потребни за наплату пореза и регрутацију војника. Иако је била у поодмаклој  трудноћи, Марија је, из послушности тој наредби, заједно са својим мужем Јосифом кренула на пут дуг 150 километара од Назарета до Витлејема. Размислите о томе. Да ли би Август — владар који је избегавао сукобе с локалним властима — тражио од Јевреја, који су се већ бунили против римских власти, да се упуте на тако далек пут усред зиме?

Занимљиво је да већина историчара и библиста не прихвата 25. децембар као датум Исусовог рођења. Нема сумње да ћете информације о томе пронаћи у многим енциклопедијама. Our Sunday Visitor’s Catholic Encyclopedia каже: „Већина њих се слаже да Исус није рођен 25. децембра.“

Неколико стотина година након Исусове смрти, 25. децембар је изабран као датум његовог рођења. Зашто? Многи историчари сматрају да је време божићних празника заправо период у ком су се некад славили пагански празници.

На пример, Encyclopædia Britannica наводи: „Једно раширено објашњење о пореклу тог датума јесте то да је хришћанство прихватило 25. децембар зато што се тада славио dies solis invicti nati (дан рођења непобедивог сунца), веома популаран празник у Римском царству којим се обележавала краткодневица као симбол поновног рођења сунца, одласка зиме и повратка пролећа и лета.“

The Encyclopedia Americana каже: „Није сасвим јасно зашто је 25. децембар утврђен као Божић, али углавном се сматра да је тај дан изабран да би одговарао паганским празницима који су се одржавали у време краткодневице, након које су дани постајали све дужи, чиме се славило ’поновно рођење сунца‘... У то време одржавале су се и римске Сатурналије (празник који је био посвећен Сатурну, богу пољопривреде, и обновљеној снази сунца).“ Те прославе су обично биле обележене развратним понашањем присутних, који су се необуздано и разуздано веселили. Занимљиво је што и данас у многим местима такво понашање карактерише прославу божићних празника.

Неки сматрају да без обзира на то када се Исус заиста родио, хришћани ипак треба да обележавају његово рођење. Они мисле да се том прославом, уколико се одржава на достојанствен начин, прикладно исказује част Христу.

Исусово рођење је заиста важан догађај у библијском извештају. Библија каже да се том приликом мноштво анђела одједном појавило и клицало од радости хвалећи Бога, говорећи: „Слава Богу на висинама, а на земљи мир међу људима који су му по вољи“ (Лука 2:13, 14). Међутим, важно је запазити да нигде у Библији нема чак ни наговештаја да Исусов дан рођења треба славити. Насупрот томе, Библија јасно налаже да се обележава његова смрт, што Јеховини сведоци чине једном годишње (Лука 22:19). То је један начин на који му се исказује част.

Последње ноћи свог живота на земљи, Исус је рекао: „Ви сте моји пријатељи ако чините оно што вам ја заповедам“ (Јован 15:14). Такође је рекао: „Ако ме волите, држаћете се мојих заповести“ (Јован 14:15). Заиста, не постоји бољи начин да искажемо част Исусу од тога да се упознамо с његовим учењима и да их следимо.