Да ли пресушују извори воде?
Да ли пресушују извори воде?
Једна пословица каже: „Ако нестане воде, нестаје и живота.“ Неки стручњаци би рекли да те речи више звуче као пророчанство него као пословица. Сваке године око два милиона људи, од чега су 90 посто деца, умре због лоших хигијенских услова и загађене воде.
КАКО ви долазите до воде? Да ли само одврнете славину и она једноставно потече? Или, као што је то случај у неким земљама света, морате превалити дугачак пут, затим чекати у реду и онда тежак товар с драгоценом течношћу носити до куће? Да ли неколико сати сваког дана морате одвојити само да бисте дошли до довољно воде за прање и кување? У многим земљама има тако мало воде и тако је тешко доћи до ње. У својој књизи о солуцијама за проблем снабдевања водом, Дајана Рејнс Ворд примећује да 40 посто светске популације „нема воду у кући већ је доноси из бунара, река, језера и бара“ (Water Wars — Drought, Flood, Folly, and the Politics of Thirst). У неким земљама, жене могу провести чак и до шест сати дневно само доносећи воду за своју породицу, теглећи посуде које, када су пуне, могу бити тешке преко 20 килограма.
Више од једне трећине светског становништва озбиљно је угрожено због тога што нема довољно воде и прикладних санитарних чворова. Проблем је нарочито озбиљан у Африци, где од 10 особа, 6 немају чак ни нормалан тоалет. Због тога се „из људског измета преносе бактерије, вируси и паразити који... загађују изворе воде, земљиште и храну“, као што се наводи у једном извештају Светске здравствене организације. Такво загађење, каже се даље у извештају, „представља главни узрок дијареје, другог по реду узрочника смрти код деце у земљама у развоју, и води до озбиљних обољења као што су колера, шистозомијаза и трахом“.
За воду се каже да је течност злата вредна и „гориво“ 21. века. Па ипак, људи расипају ту драгоцену течност до те мере да у великим светским рекама готово понестаје воде. Пошто наводњавање и испаравање воде из речних корита односе свој данак, пресушују главне светске реке, као што су Колорадо у Сједињеним Државама, Јангцекјанг у Кини, Инд у Пакистану, Ганг у Индији и Нил у Египту. Шта се чини како би се изашло из ове кризе? Где лежи право решење?
[Оквир/Слика на 3. страни]
СМАЊЕЊЕ ВОДЕНИХ ПОВРШИНА
◼ „Аралско језеро у средњој Азији било је 1960. четврто по величини језеро у свету. До 2007, оно је спало на свега 10 посто своје првобитне величине“ (Scientific American)
◼ Велика језера у Сједињеним Државама и Канади — Ири, Хјурон, Мичиген, Онтарио и Горње језеро — смањују се „алармантном брзином“ (The Globe and Mail)
◼ Некада се у фабрици за прераду пиринча у аустралијском граду Дениликину прерађивало довољно пиринча за 20 милиона људи. Међутим, данас је производња пиринча опала за 98 посто, а фабрика је у децембру 2007. затворена. Разлог? „Шест дугих година суше“ (The New York Times)
[Слика]
Брод у сувом кориту Аралског језера
[Извор]
© Marcus Rose/Insight/Panos Pictures
[Оквир/Мапе на 4. страни]
„ПОТПУНО ИСУШИВАЊЕ РЕКА И ПОТОКА“
„Афричко језеро Чад, некада јасно видљиво из свемира, астронаути сада тешко могу лоцирати. Језеро се граничи с државама [Камерун], Чад, Нигер, Нигерија... Од 1960-их, оно се смањило за 95 посто. Све интензивније наводњавање у том подручју исушује реке и потоке који се уливају у језеро. Због тога језеро Чад може ускоро потпуно нестати, а његова локација постати непознаница будућим генерацијама“ (Plan B 2.0—Rescuing a Planet Under Stress and a Civilization in Trouble, Лестер Браун)
[Мапа]
(За комплетан текст, види публикацију)
■ Вода
☒ Вегетација
□ Суво тло
1963.
НИГЕР
ЧАД
Језеро Чад
НИГЕРИЈА
КАМЕРУН
2007.
НИГЕР
ЧАД
Језеро Чад
НИГЕРИЈА
КАМЕРУН
[Извор]
NASA/U.S. Geological Survey