Заборављени робови са јужних мора

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! СА ФИЏИЈА

ДОК су два брода лагано упловљавала у лагуну једног удаљеног атола у Тихом океану, међу окупљеним мноштвом чуо се одушевљени жамор. Пре више година, један бродоломник је свакој породици на том острву дао неколико страница истргнутих из своје Библије. Ти скромни људи су их са жаром читали и од тада су жељно ишчекивали долазак некога ко ће их поучити хришћанству.

Сада су им морепловци који су пристигли обећавали да ће их одвести на место где могу научити више о Богу. С пуно поверења, око 250 мушкараца и жена укрцало се на бродове. Многи од њих су у рукама стезали драгоцене странице Библије.

Међутим, сви су постали жртве лукаво смишљене преваре. Кад су се нашли на броду, били су везани, бачени у потпалубље и послати на дуг пут до јужноамеричке луке Каљао. Услед нехигијенских услова, многи су умрли током те пловидбе. Силовања су била честа појава. Они који су преживели путовање били су продати као робови да би радили на плантажама, у рудницима или као кућна послуга, без наде да ће се икада вратити у свој завичај.

Развој трговине робљем

Током 19. и почетком 20. века становници острва у јужним морима били су насилно одвођени у ропство. Почетком 1860-их, на тај начин су хиљаде њих доспеле у Јужну Америку. У наредној деценији већина острвљана је одвођена на запад, у Аустралију. Тако је 1867. некадашњи припадник Британске ратне морнарице, Рос Луин, власницима плантажа шећерне трске и памука нудио „најбоље и најспособније домороце за седам [фунти] по глави“.

Британске колонијалне власти су покушавале да стану на пут трговини робљем, али безуспешно. Један разлог је био тај што је било тешко применити британски закон на стране држављане. Као друго, британски закон није имао јасну, свеобухватну дефиницију ропства. Тако су трговци робљем успевали да на суду прођу некажњено, тврдећи да острвљани — иако су преварени и доведени против своје воље — нису робови већ најамни радници који ће бити плаћени и с временом послати кући. Неки су се чак усуђивали да тврде како су тим некадашњим безбожницима заправо учинили услугу тиме што су их довели под британску власт и поучили послу! Трговина робљем је наставила да цвета још неко време.

Долази до преокрета

Када су праведни и разумни људи подигли глас против ропства, дошло је до неких промена.  Иако су неки острвљани добровољно прихватали да раде у другој земљи, лов на људе и њихово присилно одвођење више се нису могли толерисати. Исто је важило и за злостављање попут бичевања и жигосања, као и за ужасне услове у којима су неки робови живели и радили.

Ситуација се додатно заоштрила када је убијен Џон Патесон, англикански бискуп који се јавно противио трговини робљем. Убили су га становници једног острва — управо они које је покушавао да заштити. Користећи се честим обликом преваре, трговци робљем су стигли на острво пре Патесона, у броду који је намерно направљен да изгледа као његов. Затим су позвали острвљане да дођу на брод да би се видели с бискупом. Они који су их послушали, никада се нису вратили. Када је прави Патесон стигао, дочекало га је мноштво домородаца који су били оправдано гневни. Убили су га и он је тако грешком постао жртва освете. Овај несрећни случај, као и све гласније негодовање јавности, подстакли су британску и француску владу да на Тихи океан пошаљу војне бродове чији је задатак био да прекину злостављање.

Владе аустралијских држава Нови Јужни Велс и Квинсленд удружиле су снаге с Министарством колонија и донеле нове законе како би се зауставила трговина робљем и регулисао статус страних најамних радника. Постављени су инспектори, а на сваком броду који је прикупљао раднике налазили су се владини представници. Та свесрдна настојања су уродила плодом — неки трговци робљем су били осуђени на темељу оптужбе за киднаповање и убиство, а не због кршења неделотворних прописа против ропства. Ситуација на јужним морима се променила током последње деценије 19. века. Присилно довођење робова је у великој мери смањено, а прилив нових радника је скоро престао почетком 20. века.

Нови национални парламент, Аустралијски комонвелт, преузео је 1901. године контролу имиграције на територији целог континента. Његова политика одражавала је став јавности, која је у то време већ почела да се оштро противи довођењу страних радника, јер су се многи прибојавали да ће то домаћу радну снагу довести у неповољан положај. Било да су радили као најамни радници или не, острвљани више нису били пожељни. На хиљаде њих присилно је било враћено на острва с којих су доведени. То је проузроковало нове патње, јер су неки на тај начин били раздвојени од својих породица.

Сећање на заборављене робове

У септембру 2000, влада аустралијске државе Квинсленд издала је саопштење чији је текст касније постављен на зид у згради парламента. У њему се робовима с јужних мора одаје признање за њихов допринос економском, културном и регионалном развоју Квинсленда. Истовремено се изражава жаљење због суровости којој су били изложени.

Током историје, било је много оних који су грабили прилике да се обогате по цену живота и слободе других. Библија обећава да таква неправда неће постојати под владавином Божјег Краљевства. У њој се каже да ће поданици тог небеског Краљевства живети на земљи и „седети под својом лозом и под својом смоквом и нико их неће плашити“ (Михеј 4:4).

[Дијаграми/Мапа на странама 24, 25]

(За комплетан текст, види публикацију)

Робови су одвођени у Аустралију и Јужну Америку

ТИХИ ОКЕАН

МИКРОНЕЗИЈА

МАРШАЛСКА ОСТРВА

Нова Гвинеја

СОЛОМОНОВА ОСТРВА

ТУВАЛУ

АУСТРАЛИЈА КИРИБАТИ

КВИНСЛЕНД ВАНУАТУ

НОВИ ЈУЖНИ ВЕЛС НОВА КАЛЕДОНИЈА ЈУЖНА АМЕРИКА

Сиднеј ← ФИЏИ → Каљао

САМОА

ТОНГА

КУКОВА ОСТРВА

ФРАНЦУСКА ПОЛИНЕЗИЈА

Ускршње острво

[Извор слике на 24. страни]

National Library of Australia, nla.pic-an11279871