Необична производња соли у Сахари

ДОК се возимо нашим теренским возилом, кроз прозор видимо како се смењују стубови. Они служе као путокази када пешчана олуја прекрије пут. Заиста, у Сахари су такве олује уобичајене.

Јуримо древним путем којим су некада ишли каравани, а који повезује град Агадез, у централном Нигеру, са алжирском границом и даље. Наше одредиште је Тегида-н-Тесум, једно забачено сеоце које се налази 200 километара северозападно од Агадеза. Тамо 50 породица производи драгоцену со из сахарског тла путем једног традиционалног поступка.

Вештачки брежуљци и базени различитих боја

У пустињској равници смо пред собом спазили брежуљке који су указивали на наше одредиште. Наш водич је зауставио возило крај једног брежуљка висине 10 метара и позвао нас да с тог узвишења бацимо поглед на село. Док се полако пењемо ка врху, водич нам објашњава да су тај брежуљак и њему слични брежуљци настали од талога који је резултат вишегодишње производње соли у том крају.

Поглед са тог узвишења је очаравајућ. У селу испод, практично све — од тла, преко зидова, до кровова — има боју печене земље. Једино што се издваја је зелено лишће два дрвета која се попут чувара налазе на крајевима тог насеља. Ограде и куће су заправо направљене од земље. Од једноличне боје тих грађевина одударају различите боје стотине оближњих базена са сланом водом. У том подручју је као у кошници — сви мушкарци, жене и деца марљиво раде.

Необична производња соли

Док силазимо с нашег видиковца, водич нам објашњава традиционални начин на који сељани производе со. „Постоје заправо две врсте базена“, каже он. „Већи базени, чији је пречник око 2 метра, користе се за прикупљање засићене слане воде. У мањим се путем испаравања со издваја из воде. Вода из 20 извора у овом подручју прилично је слана. Међутим, главни извор соли није вода, већ земљиште, због чега се со и добија на необичан начин.“ Како се у ствари со добија из тла?

 Посматрамо једног човека како убацује земљу у повећи базен који је пун слане изворске воде. Он гази добијену смешу као да гази грожђе. Када процени да се смеша сјединила, оставља је да мирује неколико сати. Око тог човека се налазе већи базени који су испуњени истом замућеном смешом. У сваком од њих, смеша је различите нијансе смеђе боје. Како се муљ таложи, та боја се мења.

Недалеко одатле, други човек, користећи алатку направљену од једне врсте тикве, захвата слану воду из једног базена и претаче је у мање базене. Овај посао обично раде мушкарци. Они су такође задужени да праве базене и одржавају их. Неки од базена су природна удубљења у земљишту, док су други издубљени у камену. Ако се на камену не може направити удубљење, на њему се од земље прави округли базен. Мушкарци рукама обликују зидове базена након чега их ударају штапом све док се не стврдну. Тако добијени базени се морају поправити или обновити сваке године.

Који посао обављају жене? Оне напорно раде доносећи слано земљиште и тако праве приличну залиху која је у сваком тренутку спремна за употребу. Такође уклањају кристале соли из базена за кристализацију. Затим темељно чисте базене како би поново били спремни за производњу соли.

У међувремену, деца трчкарају између мањих базена. Она су задужена да пазе на кристализацију. Како вода испарава из базена, тако се на површини формирају кристали соли. Ако се та слана корица не би дирала, она би спречавала даљње испаравање. Зато је деца прскају водом тако да она пуца, а кристали соли тону на дно базена. Вода испарава све док у базену не остане само драгоцена со.

Зашто међу базенима постоји толика разноликост прелепих боја? Наш водич објашњава: „У овом подручју у основи постоје три врсте земљишта, то јест муља, и свака од њих утиче на боју воде. Поред тога, боја зависи и од количине соли у том раствору. Такође, у неким базенима расту алге и оне утичу на боју воде.“ Запазили смо и да се у базенима боја и нијанса мењају у зависности од угла под којим врели сунчеви зраци падају на површину воде.

Со као новац

У селу, жене суше на јаком сунцу влажну, нерафинисану со у облику векни или колача. Оне не прерађују со тако да је она смеђе боје. Приметили смо да их праве у три облика — овалном, округлом и троугластом. Једна од тих жена каже да овалне и округле продају док троугласте чувају за поклон.

Ко купује ту со? Номади и трговци сољу. Они пролазе кроз Тегида-н-Тесуму и у замену за со дају храну и другу робу. Со ће се углавном продати на пијацама већих градова који се налазе на рубу пустиње. Људи не користе у исхрани нерафинисану со из овог села. Она се пре користи као додатак исхрани домаћих животиња.

Док се враћамо у возило, видимо једног човека како из празног базена за кристализацију избацује преостали талог. Он носи тај товар према месту за одлагање талога и тако у малом доприноси стварању вештачких брежуљака. Док се удаљавамо, размишљамо о томе како ти брежуљци сведоче о нараштајима произвођача соли који су живели, радили и умрли у Тегида-н-Тесуми (Приложено).

[Истакнути текст на 22. страни]

„Главни извор соли није вода, већ земљиште, због чега се со и добија на необичан начин“

[Мапа на 21. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

САХАРА

НИГЕР

Агадез

Тегида-н-Тесума

[Извор]

Based on NASA/Visible Earth imagery

 [Слика на 23. страни]

Производња драгоцене соли из тла Сахаре

[Извор]

© Victor Englebert

[Слика на 23. страни]

Базени за кристализацију различитих боја

[Извор]

© Ioseba Egibar/age fotostock

[Слика на 23. страни]

Со у облику векни се суши на јаком сунцу