Пређи на садржај

Пређи на садржај

„Говор“ звиждањем — јединствен начин споразумевања

„Говор“ звиждањем — јединствен начин споразумевања

„Говор“ звиждањем — јединствен начин споразумевања

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ МЕКСИКА

◼ Припадници народа Масатек, који живе на планинском венцу Оаксака у Мексику, немају кућне ни мобилне телефоне. Па ипак, они успевају да разговарају и када су удаљени више од два километра — на пример, док раде на плантажама кафе на обронцима брда. У чему је њихова тајна? Пре много година, Масатеци су осмислили начин комуницирања при ком уместо речи користе звиждуке. Младић по имену Педро каже: „Језик нашег народа је тонски. Док звиждимо, ми опонашамо звук и ритам говорног језика. При том се не помажемо прстима већ користимо само усне.“ *

Педров пријатељ Фиденсио објашњава које су предности споразумевања звиждуцима: „Овај вид комуникације обично користимо за кратке разговоре када смо на великим удаљеностима. На пример, можда је отац послао сина у продавницу да купи тортиље, али је заборавио да му каже да купи и парадајз. Ако је дечко и сувише далеко да га дозове, отац му то може рећи звиждуком.“

И Јеховини сведоци с тог подручја понекад разговарају на овај начин. Педро објашњава: „Када идем да проповедам на удаљеном подручју и желим да позовем неког другог Сведока да ми се придружи, не морам да идем чак до његове куће. Једноставно га позовем звиждуком.“

„Да бисмо знали ко нам се ’обраћа‘“, каже Педро, „свако од нас има карактеристичан начин звиждања. Обично се само мушкарци споразумевају звиждањем. Жена може да разуме тај говор и да га чак користи у породици, али никад неће на тај начин комуницирати с неким мушкарцем. То се сматра непристојним.“

Говор звиждањем није својствен само Масатецима. Користи се и на Канарским острвима, Папуа-Новој Гвинеји, у Кини и неким деловима Турске. Обично су то људи који живе на планинама и у густим шумама. У ствари, претпоставља се да постоји више од 70 таквих језика, од којих је 12 већ проучено.

Не можемо а да се не дивимо људској досетљивости. Када тај дар удружимо с великом жељом да комуницирамо, границе поставља само наша машта, а то значи да оне скоро и не постоје!

[Фуснота]

^ У једној књизи се објашњава: „Променом брзине, боје звука и јачине звиждука, Масатеци могу да разговарају о много чему.“