Жива планета

ПЛАНЕТА Земља врви мноштвом најразличитијих животних облика — претпоставља се да на њој постоји више милиона врста организама. Већина тих створења којима обилују тло, ваздух и вода превише је мала да би се могла видети голим оком. Примера ради, у само једном граму тла пронађено је 10 000 врста бактерија, да не спомињемо укупан број микроба! Неке врсте које живе у земљи пронађене су на дубини од три километра!

И атмосфера је препуна живота, што се не односи само на птице, летеће сисаре и инсекте. У зависности од годишњег доба у њој се може наћи много полена, спора, семенки и, у неким подручјима, на хиљаде врста микроба. „Разноликост микроба у ваздуху је исто толико велика као и разноликост микроба у тлу“, наводи се у часопису Scientific American.

У међувремену, већи део океана остаје тајна јер је научницима обично потребна веома скупа опрема да би проучавали водене дубине. Чак и у коралним гребенима, који су релативно приступачни и добро истражени, могу пребивати милиони још непознатих врста.

Међутим, оно што знамо јесте да на Земљи има толико животних облика да они мењају хемијски састав наше планете, нарочито њену биосферу — простор насељен живим бићима. На пример, калцијум-карбонат из шкољки и корала помаже да се очува уједначен хемијски састав воде у океанима, „слично као што средства за смањење киселине делују на желудац“, каже се у извештају америчке Националне управе за океане и атмосферу. Биљке и фитопланктон — једноћелијске алге које се налазе одмах испод површине језера и океана — помажу да се регулише ниво угљен-диоксида и кисеоника у води и ваздуху. На копну, бактерије и гљивице разлажу органске материје у тлу, обезбеђујући хранљиве састојке за биљке. Сасвим је разумљиво што се за Земљу каже да је жива планета.

Па ипак, живот на Земљи не би постојао да нема изузетно прецизног подешавања на различитим подручјима. Неки његови аспекти су у потпуности објашњени тек у 20. веку. То прецизно подешавање обухвата следеће:

1. Положај Земље у галаксији Млечни пут и Сунчевом систему, као и њену путању, нагиб, брзину ротације и Месец

2. Магнетно поље и атмосферу који служе као двоструки штит

3. Обиље воде

4. Природне циклусе који обнављају и чисте биосферу

Док осматрате ове теме у наредним чланцима, размислите о следећем: Да ли је све оно чиме је наша планета обдарена резултат пуког случаја или интелигентног дизајна? Уколико је у питању ово друго, с којом је сврхом Створитељ начинио Земљу? О томе ће бити речи у закључном чланку ове серије.

[Оквир на 3. страни]

„НЕ МОЖЕМО ДОЗВОЛИТИ ДА БОГ КРОЧИ У ПОДРУЧЈЕ НАУКЕ“

Упркос доказима да је свет природе и сувише добро осмишљен да би био производ пуког случаја, многи научници одбијају да верују у Створитеља. То не значи да научни принципи приморавају атеисте да „прихвате материјалистичко објашњење“ постојања света, каже еволуциониста Ричард Левонтин. Уместо тога, он каже да је у питању њихова „приврженост... материјализму“ * и решеност да пронађу „материјалистичко објашњење за све“. Износећи уопштено гледиште научника, он додаје: „Тај материјализам је апсолутан. Не можемо дозволити да Бог крочи у подручје науке.“

Да ли је мудро заступати овако догматичан став, нарочито када се узме у обзир обиље доказа који указују на постојање Створитеља? Шта ви мислите о томе? (Римљанима 1:20).

[Фуснота]