Идеално „место становања“
Идеално „место становања“
КАДА наводимо своју адресу, обично споменемо државу, град и улицу у којој живимо. Поређења ради, у „адреси“ наше планете галаксија Млечни пут је „држава“, док Сунчев систем — Сунце и планете око њега — представља Земљин „град“. Путања унутар Сунчевог система била би њена „улица“. Захваљујући напретку астрономије и физике, научници су сазнали много тога о повољним карактеристикама сићушног кутка свемира у ком се налази наша планета.
Кренимо од „града“, то јест нашег Сунчевог система. Он се налази у једином делу галаксије Млечни пут у ком је живот могућ. То подручје је од средишта галаксије удаљено око 28 000 светлосних година и има идеалну концентрацију хемијских елемената неопходних за живот. Даље од средишта галаксије, тих елемената је недовољно, док је ближе њему околина и сувише опасна због високог степена потенцијално смртоносног зрачења и других фактора. „Живимо у елитном крају“, каже се у часопису Scientific American.
Идеална „улица“
Ништа мање елитна није ни Земљина „улица“, то јест путања унутар „града“, Сунчевог система. Земља је удаљена од Сунца око 150 милиона километара, што је најповољније растојање да би живот на њој постојао. Захваљујући томе, температура на нашој планети није ни превисока ни прениска. Уз то, њена путања је скоро кружна, тако да се током читаве године налазимо на приближно истом растојању од Сунца.
Поред тога, Сунце је савршена „електрана“. Његова величина је идеална и оно равномерно емитује одговарајућу количину енергије. Сасвим је разумљиво што га неки називају „изузетном звездом“.
Најбољи комшија
Ако бисте бирали „првог комшију“ за нашу планету, не бисте могли наћи бољег од Месеца. Његов пречник је тек нешто већи од четвртине пречника Земље. То значи да је, у поређењу с другим природним сателитима у Сунчевом систему, наш Месец неуобичајено велик у односу на планету домаћина. Међутим, не ради се о случајности.
Као прво, Месец је главни узрок смене плиме и осеке, која има веома важну улогу у екологији наше планете. Он такође даје стабилност Земљиној ротационој оси. Без овог верног пратиоца, који је као створен за њу, наша планета би се кретала несигурно и тетураво, попут чигре. Можда би се такорећи чак и преврнула! То би довело до климатских промена, пореметило би плиму, осеку и друге циклусе, што би имало катастрофалне последице.
Савршен нагиб и ротација
Земљин нагиб од 23,5 степени омогућава смену годишњих доба, умерене температуре и постојање разноликих климатских зона. „Могло би се рећи да је нагиб наше планете ’скројен баш по мери‘“, каже се у књизи Rare Earth—Why Complex Life Is Uncommon in the Universe.
Идеална је и дужина дана и ноћи, што је резултат Земљине ротације. Ако би се Земља знатно спорије окретала, страна ближа Сунцу била би спржена, док би друга била окована ледом. Обратно, ако би дани били краћи само неколико сати, брзина ротације би проузроковала непрестане олујне ветрове и друге штетне појаве.
Нема сумње да је све на нашој планети — од њеног „места становања“, преко брзине ротације, до „првог комшије“ Месеца — доказ промишљене делатности мудрог Створитеља. * Физичар и еволуциониста Пол Дејвис каже: „Чак су и научници који су атеисти дубоко дирнути обимом, величанственошћу, складом, елеганцијом и чистом генијалношћу свемира.“
Да ли је та генијалност само пука случајност или указује на сврсисходно планирање и стварање? Размишљајте о том питању док будете читали наредни чланак у ком се говори о два изванредна штита који чувају нашу планету од штетних утицаја из свемира.
[Фуснота]
^ Постојање живота у свемиру не би било могуће без четири фундаменталне силе које управљају целокупном материјом. То су гравитација, електромагнетна сила и јака и слаба интеракција. Све оне су задивљујуће прецизно подешене. (Видети 2. поглавље књиге Постоји ли Створитељ којем је стало до тебе?; издали Јеховини сведоци.)
[Оквир на 5. страни]
ДА ЛИ СЕ КРЕЋЕМО БРЖЕ ОД МЕТКА?
Док будете завршили с читањем овог оквира, прећи ћете хиљаде километара а то уопште нећете осетити! Ево неких занимљивих чињеница.
Земља има обим од 40 000 километара и за 24 часа се једном окрене око своје осе. Ако бисмо се налазили на екватору или у његовој близини, кретали бисмо се брзином од око 1 600 километара на сат. (Наравно, полови се окрећу у месту.)
Поред тога, Земља кружи око Сунца брзином од 30 километара у секунди, а читав Сунчев систем путује око средишта галаксије Млечни пут прелазећи невероватних 249 километара у секунди. Поређења ради, најбржи меци пређу километар и по у секунди.
[Извор слике на 4. страни]
Млечни пут: NASA/JPL/Caltech
[Извор слике на 5. страни]
Земља: Based on NASA/Visible Earth imagery