Како можемо побољшати памћење

„Памћење обогаћује наш живот. Без њега, не бисмо имали осећање континуитета и свако јутро бисмо у огледалу видели потпуног странца. Сваки дан и догађај био би прича за себе; не бисмо могли да учимо из прошлости нити да ишчекујемо будућност“ („MYSTERIES OF THE MIND“)

КАКО то да се неке врсте птица месецима касније могу сетити где су оставиле семенке за зиму и веверице тачно знају где су закопале лешнике, а ми не можемо да се сетимо где смо пре сат времена оставили кључеве? Заиста, многи од нас се жале на слабо памћење. Ипак, људски мозак, иако несавршен, има невероватну способност учења и памћења. Кључ је у томе да максимално искористимо свој потенцијал.

Огроман потенцијал

Иако људски мозак тежи око 1,4 килограма и отприлике је величине грејпфрута, у њему се налази око 100 милијарди неурона, то јест нервних ћелија, које заједно формирају невероватно сложену мрежу. Штавише, један једини неурон може бити повезан са 100 000 других неурона. Захваљујући том систему, мозак има способност да обради и ускладишти огромну количину информација. Наравно, изазов је сетити се тих информација када су нам потребне. Неки су у томе изванредни, и то уопште не зависи од њиховог образовања.

На пример, у западној Африци неписмени племенски хроничари који се називају гриоти могу набројати имена многих генерација људи из свог села. Захваљујући њима, амерички писац Алекс Хејли, чија је књига „Корени“ освојила Пулицерову награду, успео је да утврди своје породично стабло у Гамбији шест генерација уназад. Он је рекао: „Велики сам дужник афричким гриотима. Није чудо што се у Африци каже да када гриот умре, то је као да је спаљена једна велика библиотека.“

Узмимо за пример и италијанског диригента Артура Тосканинија, чији је таленат откривен у његовој 19. години када је позван да замени једног диригента. Упркос свом лошем виду, могао је да диригује читавом опером Аида — и то из сећања!

Такви подвизи нас можда одушевљавају. Међутим, већина људи има потенцијал да запамти много више него што мисли да може. Да ли бисте желели да побољшате своје памћење?

 Како побољшати памћење

Памћење обухвата три фазе: кодирање, складиштење и репродуковање информација. Наш мозак кодира информације приликом опажања и препознавања. Затим се оне складиште како би се касније могле репродуковати, то јест употребити. Пропуст у памћењу настаје када закаже било који од ова три корака.

Постоје различити типови памћења, као што су сензорно, краткотрајно и дуготрајно памћење. Сензорно памћење везује се за информације које примамо преко надражаја путем чула мириса, вида и додира. Сврха краткотрајног памћења, које се такође назива и радно, јесте да се сачува мала количина информација на кратко време. Тако можемо запамтити неке бројеве, телефонски број док га не позовемо и први део реченице док читамо или слушамо други део. Међутим, као што знамо, краткотрајно памћење има своје границе.

Ако желимо да запамтимо неке информације на неодређено време, оне се морају ускладиштити у нашем дуготрајном памћењу. Како могу доспети тамо? Битни су следећи фактори.

◼ Занимање. Занимајте се за материју и подсетите се зашто желите да је запамтите. Као што нам животно искуство вероватно говори, ми боље памтимо када су укључене наше емоције. Та чињеница може много помоћи особама које се баве проучавањем Библије. Када читају Библију с двоструким циљем — да се приближе Богу и да друге поучавају о њему — њихово памћење се у великој мери може побољшати (Пословице 7:3; 2. Тимотеју 3:16).

◼ Пажња. „Већина ’пропуста у памћењу‘ заправо су пропусти у обраћању пажње“, стоји у књизи Mysteries of the Mind. Шта нам може помоћи да будемо пажљиви? Будимо заинтересовани и водимо белешке када је то могуће. Хватање бележака не само што доприноси бољој концентрацији већ нам и омогућава да се касније подсетимо материјала.

◼ Разумевање. „Стеци мудрост и свим имањем својим стеци разборитост [способност разумевања]“, стоји у Пословицама 4:7 (фуснота). Када не разумемо неко учење или концепт, вероватно га нећемо моћи ни добро запамтити. Разумевање расветљава везу између засебних делова повезујући их у логичну целину. На пример, ако студент механике разуме како нека машина функционише, лакше ће запамтити њене поједине делове и њихове функције.

◼ Организација. Групишите сличне концепте или повезане мисли. На пример, списак за куповину лакше се памти ако су ставке груписане — месо, поврће, воће и тако даље. Такође можемо формирати мање целине које неће садржати више од пет до седам артикала. Телефонски бројеви  су обично подељени на два дела како би се лакше памтили. И на крају, може нам користити ако свој списак саставимо по одређеном редоследу, можда по азбучном реду.

◼ Изговарање наглас. Ако наглас изговоримо оно што желимо запамтити (на пример страну реч или израз), то ће ојачати синапсе у нашем мозгу. Како? Као прво, изговарање речи заокупља нашу пажњу. Друго, можда ћемо одмах добити исправку од свог учитеља. И као треће, то што слушамо, па чак и сами себе, укључује у процес памћења и друге делове мозга.

◼ Визуелно представљање. Створите менталну слику онога што желите да упамтите. Такође може бити од помоћи ако то нацртате или представите у облику шеме. Као и изговарање наглас, визуелно представљање укључује више делова мозга. Што више чула користимо, информације ће се дубље урезати у наш ум.

◼ Повезивање. Када учите нешто ново, повежите то са оним што већ знате. Повезивање нових мисли са оним што је већ у нашем сећању олакшава кодирање и репродуковање, јер таква веза служи као сигнал мозгу да се сети те информације. На пример, да бисмо запамтили нечије име, можемо га повезати с неком необичном карактеристиком у његовом изгледу или нечим другим што ће нам призвати то име у сећање. Што је асоцијација комичнија или неуобичајенија, лакше ћемо се сетити. Једноставно речено, треба да размишљамо о људима и стварима које желимо да упамтимо.

У књизи Searching for Memory стоји: „Ако нам је стално укључен ’аутоматски пилот‘ и ако не размишљамо о свом окружењу и ономе што нам се догађа, можемо платити цену у виду површног памћења о томе где смо били и шта смо радили.“

◼ Понављање. Одвојте време за то да се информације обраде, то јест урежу. Један од најбољих начина за то јесте подсећање на оно што сте учили, можда тако што ћете то некоме испричати. Ако сте прочитали занимљиво искуство или нешто охрабрујуће у Библији или публикацији која се темељи на њој, поделите то с неким. На тај начин, обоје ћете извући корист — ви ћете то још боље запамтити а ваш пријатељ ће бити охрабрен. Понављање је с добрим разлогом названо мајком знања.

Мнемотехника — корисно средство

У древној Грчкој и Риму, говорници су могли држати дугачке говоре без икаквих бележака. Како им је то полазило за руком? Служили су се мнемотехником. Она нам помаже да складиштимо информације у дуготрајном памћењу и да их се по потреби сетимо.

Техника коју су користили грчки говорници био је метод лоцирања, који је први описао грчки песник Симонид из Кеоса  477. пре н. е. Тај метод комбинује организацију, визуелно представљање и повезивање с нечим познатим, као што је знак на путу или предмет у нечијој соби или кући. Људи који користе методу лоцирања служе се „менталним ходом“, повезујући сваку информацију коју желе да запамте са одређеним знаковима на путу или предметима. Када желе да се присете информација, они једноставно понове исти „ментални ход“. (Видети оквир  „Пођите у замишљену шетњу“.)

Истраживање које је обухватило високо рангиране учеснике на годишњем Светском такмичењу у памћењу открило је да њихово изузетно памћење није условљено високом интелигенцијом. Штавише, већина учесника имала је између 40 и 50 година. У чему је тајна њиховог успеха? Многи су своју вештину приписали ефикасном коришћењу мнемотехнике.

Да ли треба да запамтите листу речи? Ефикасно средство мнемотехнике јесте акроним, то јест скраћенице настале састављањем у једну реч првих слова или слогова. Многи Американци памте имена пет Великих језера (Хјурон, Онтарио, Мичиген, Ири и Горње језеро) по акрониму „HOMES“ од њихових енглеских назива (Huron, Ontario, Michigan, Erie, Superior). Слична техника памћења јесте и акростих, коју су много користили древни Јевреји. На пример, у многим псалмима прва реч сваког стиха или групе стихова почиње једним словом хебрејског алфабета. (Видети Псалам 25, 34, 37, 111, 112 и 119.) Ова корисна метода помогла је певачима да запамте свих 176 стихова 119. псалма.

Заиста, ви можете вежбати и побољшати своје памћење. Као што су студије показале, наша способност памћења је попут мишића. Што је више користимо, постаје јача, чак и у старости.

[Оквир на 27. страни]

ЈОШ НЕКИ САВЕТИ

◼ Стимулишите своје памћење тако што ћете научити нешто ново, на пример да говорите неки страни језик или свирате неки инструмент

◼ Усмерите пажњу на најважније ствари

◼ Овладајте мнемотехником

◼ Пијте довољно воде. Дехидрација може узроковати менталну конфузију

◼ Довољно спавајте. Мозак складишти информације током сна

◼ Опустите се док учите. Стрес подстиче лучење кортизола, који омета везу између неурона

◼ Избегавајте злоупотребу алкохола и пушење. Алкохол утиче на краткотрајно памћење. Алкохолизам може узроковати недостатак тиамина, витамина групе Б који је неопходан за памћење. Пушење смањује доток кисеоника у мозак *

[Фуснота]

[Оквир/Слике на странама 28, 29]

 ПОЂИТЕ У ЗАМИШЉЕНУ ШЕТЊУ

Како бисте упамтили списак за куповину који се састоји од неколико артикала, као што су хлеб, јаја, млеко и путер? Користећи методу лоцирања, ви их можете „видети“ док идете у замишљену шетњу по вашој дневној соби.

Замислите јастуче на фотељи као векну хлеба,

јаја испод стоне лампе,

златну рибицу како плива у млеку

и путер размазан по телевизијском екрану.

Што је комичније или необичније, то боље! Када одете у продавницу, поновите своју замишљену шетњу.

[Оквир на 29. страни]

БУДИТЕ СРЕЋНИ ШТО МОЖЕТЕ ДА ЗАБОРАВИТЕ!

Замислите какав би ваш живот био када бисте памтили све, било да је битно или безначајно. У вашем уму била би права збрка, зар не? Једна жена која је памтила готово све што јој се десило у животу, „описала је стална сећања као ’непрестана, неконтролисана и сасвим исцрпљујућа‘ и као ’тежак терет‘“, стоји у часопису New Scientist. На срећу, већина нас нема тај проблем пошто, према мишљењу истраживача, наш ум има способност да избрише неважне и застареле информације. „Ефикасно заборављање“, стоји у том часопису, „од пресудне је важности за исправно функционисање нашег памћења. Када заборавимо нешто важно... то само показује да овај систем ради мало предобро.“