Велика научна мистерија одгонетнута

ПОКРЕНИ

Велика научна мистерија одгонетнута

ДОК су 1901. истраживали олупину брода надомак грчког острва Антикитера, рониоци су пронашли право благо. Испоставило се да је то био древни римски трговачки брод који је између осталог превозио мермерне и бронзане статуе и сребрни новац из Пергама. На основу тих новчића, истраживачи су проценили да је брод, који је вероватно пловио за Рим, потонуо између 85. и 60. године пре н. е.

Од свог открића, ови артефакти се чувају у Националном археолошком музеју у Атини, у Грчкој. Међутим, ни статуе ни новчићи нису били разлог због ког су истраживачи дошли у овај музеј 2005. Њихову пажњу заокупила је бронзана справа која се првобитно налазила у дрвеном сандуку величине кутије за ципеле. Тај уређај, познат као механизам Антикитера, оповргао је дотадашње претпоставке о научним достигнућима раних цивилизација. За њега је речено да је „најкомпликованији познати механизам старог света“.

О чему је реч? И зашто је толико значајан?

Мистериозни предмет

Када је сандук извађен с морског дна, справа која се налазила у њему била је прилично зарђала и прекривена наслагама шкољки. Након скоро 2 000 година у мору, подсећала је на стену зеленкасте боје. Будући да је сва пажња била усмерена на статуе, овај мистериозни предмет у почетку једва да је био примећен.

Када га је један грчки археолог испитао 1902, његов механизам је био у деловима. Састојао се од зупчаника различите величине, с прецизно засеченим троугластим зупцима. Направа је подсећала на сат, али пошто се веровало да се сатни механизам нашироко користио тек последњих 700 година, та претпоставка је одбачена.

Један чланак о механизму Антикитера објашњава да се „не слажу сви историчари с веровањем да су [Грци пре неких 2 000 година] поседовали научно прецизне зупчанике — оне који су се правили од метала и заједно сачињавали сложен ’зупчани механизам‘ који је вршио пренос по систему полуге“. И поред тога, сматрало се да је овај уређај нека врста астролаба, инструмента који се обично користио за одређивање географске ширине на основу положаја небеских тела.

Па ипак, многи тврде да су такви зупчаници једноставно превише сложени за предмет који је стар 2 000 година. Зато су закључили да се првобитно није налазио на броду који је потонуо. С друге стране, један изучавалац је претпостављао да би тај предмет могла бити чувена Архимедова сфера. Тај уређај је описао Цицерон у првом веку пре н. е. као неку врсту планетаријума — механички модел који у маломе приказује кретање сунца, месеца и пет планета видљивих голим оком. Међутим, пошто није било чврстих доказа у прилог некој другој теорији, превагнула је теорија о астролабу.

Поглед изблиза

Године 1958, овај механизам је проучио Дерек де Сола Прајс, који је најпре стекао диплому физичара а затим постао и професор историје. Он је веровао да су се помоћу овог уређаја могли одредити прошли или будући астрономски догађаји, као што је наредно појављивање пуног месеца. Разумео је да су натписи на бројчанику представљали календарску поделу на дане, месеце и знаке зодијака. Претпостављао је да су некада постојале казаљке које су показивале положај небеских тела у одређеном тренутку.

Прајс је закључио да је највећи зупчаник представљао кретање сунца и да је један круг одговарао једној соларној години. Ако је други зупчаник, повезан с првим, представљао кретање месеца, онда је математички однос између броја зубаца та два зупчаника био подешен у складу с тадашњим идејама древних Грка о кретању месеца.

Године 1971, Прајс је урадио рендгенски снимак механизма. Резултати су потврдили његову теорију. Уређај је био сложен астрономски рачунар. Прајс је направио скицу његових хипотетичких функција и објавио је своја открића 1974. Написао је: „Не постоји ништа налик овом инструменту... На основу свега што знамо о науци и техници хеленистичког доба требало би да закључимо да овакав уређај не може постојати.“ У то време, Прајсов рад није добио заслужено признање. Међутим, други су наставили његова истраживања.

Најновија сазнања

Године 2005, тим истраживача поменутих у уводу испитао је овај механизам користећи најсавременији вид скенирања компјутерском томографијом како би добио тродимензионалне рендгенске снимке високе резолуције. Захваљујући тим испитивањима дошло се до нових сазнања о функционисању овог механизма. Када би се повукла ручица, најмање 30 међусобно повезаних зупчаника покренуло би три бројчаника на предњој и задњој страни сандука. На тај начин су се могли предвидети астрономски циклуси, као што су помрачења, у односу на Олимпијске и друге Панхеленске игре које су се одржавале сваке четврте године. Те игре су обично служиле као основа за мерење времена.

Зашто су те информације биле толико важне? Из више разлога. Астрономија је била важна древним народима због тога што су се на основу сунца и месеца правили календари по којима су пољопривредници знали када је време за сетву. Морепловци су користили звезде за навигацију. Многи елементи грчког друштва били су тесно повезани са астрономским појавама. А постоји још један разлог због ког су те информације биле значајне.

„Предвиђање помрачења било је веома важно за древне Вавилонце јер су их сматрали лошим предзнаком“, написао је Мартин Ален, који је учествовао у Пројекту за истраживање механизма Антикитера. „Заиста се овај механизам могао сматрати политичким средством које су власти користиле како би држале у подложности своје поданике. Чак се претпоставља да се о овим механизмима тако мало зна због тога што су чувани као војна или политичка тајна.“

У сваком случају, овај механизам је доказ да су древна грчка астрономија и математика, које су се већим делом темељиле на дугој вавилонској традицији, биле много напредније него што можемо да замислимо. Часопис Nature описује то на следећи начин: „Древни механизам Антикитера не само што руши раније претпоставке о технолошком напретку кроз векове већ нам пружа нова сазнања о самој историји.“

[Оквир на 26. страни]

КО ЈЕ КОНСТРУКТОР?

Механизам Антикитера сигурно није једина направа те врсте. „Не назире се ниједна грешка“, пише Мартин Ален. „Сви делови механизма имају своју намену. Нема сувишних рупа нити трагова обраде метала који би указивали на то да је занатлија преправљао свој модел док је израђивао овај механизам. То нас води до закључка да је он пре тога израдио још много таквих уређаја.“ Дакле, ко је конструктор? И шта се десило с другим његовим творевинама?

Најновијим истраживањима одгонетнути су називи месеци на бројчанику који се користио за предвиђање помрачења. Називи су коринтског порекла. Истраживачи су на основу тога закључили да је овај уређај направљен и коришћен само у одређеним културним круговима. Научни часопис Nature наводи: „Највероватније су га користили становници коринтских колонија у северозападној Грчкој или у Сиракузи на Сицилији. Ако је ово друго случај, то би могло значити да употреба овог уређаја сеже до Архимедовог времена.“

Зашто није опстало више сличних уређаја? „Бронза је скупоцен метал врло погодан за рециклажу“, пише Ален. „Зато су бронзани предмети из старог доба врло ретки. Заправо, многи историјски значајни предмети од бронзе пронађени су под водом, где су били неприступачни онима који би их прерадили.“ Један истраживач каже: „Имамо само овај [примерак] јер је био ван домашаја људи који су прерађивали метал.“

[Дијаграм/Слике на 25. страни]

Реконструкција унутрашњости механизма Антикитера

1. Бројчаник на предњој страни показује месечеве мене и положај сунца и месеца. Такође приказује поделу на дане и месеце према соларном календару и кретање сунца (и видљивих планета) у односу на сазвежђа зодијака

2. Горњи бројчаник на задњој страни показује однос између лунарних месеци, соларних година и времена одржавања Панхеленских игара

3. Доњи бројчаник на задњој страни показује помрачења сунца и месеца

[Слике]

Предња страна

Задња страна

[Извор]

[Слика на 26. страни]

Могући изглед спољашњости задње плоче

[Извор]

[Извор слике на 24. страни]

ПРОБУДИТЕ СЕ!