Гојазност деце — како решити проблем?

ГОЈАЗНОСТ деце је у многим земљама достигла епидемијске размере. Према процени Светске здравствене организације, широм света 22 милиона деце испод пет година има прекомерну телесну тежину.

Истраживање спроведено у Шпанији открило је да свако треће дете има прекомерну тежину или је гојазно. За само десет година (1985-1995) у Аустралији је утростручен број гојазне деце. У Сједињеним Државама се у последње три деценије број гојазне деце између 6 и 11 година повећао више од три пута.

Гојазност код деце такође је раширена и у земљама у развоју. Према Међународној оперативној групи за гојазност, у неким деловима Африке више деце је гојазно него неисхрањено. Мексико се 2007. нашао на другом месту у свету по гојазности деце, одмах иза Сједињених Држава. Сматра се да је само у главном граду Мексика 70 посто деце и тинејџера прекомерно ухрањено или гојазно. Дечји хирург др Франсиско Гонзалес упозорава да је ово можда „прва генерација која ће умрети пре својих родитеља због последица гојазности“.

Које су последице? Између осталог, то су дијабетес, висок крвни притисак и срчана обољења. Некада се сматрало да ови здравствени проблеми углавном погађају одрасле. Према Медицинском институту у Сједињеним Државама, 30 посто дечака и 40 посто девојчица који су 2000. рођени у тој земљи у опасности су да ће некада у животу оболети од дијабетеса типа 2 који је повезан с гојазношћу.

Истраживања указују на један забрињавајући тренд међу децом. Све већа гојазност води до све учесталије појаве високог крвног притиска. „Ако се растућа тенденција ка високом крвном притиску не спречи, то би могло водити до експанзије броја оболелих од кардиоваскуларних болести код младих и одраслих“, упозорава др Ребека Дин-Зитхам с Медицинског факултета Морхаус у Атланти, у Џорџији.

Узроци гојазности

Шта је узрок ове глобалне епидемије гојазности деце? Премда постоје наследне предиспозиције, алармантан пораст у последњим деценијама показује да генетски фактори нису једини узрок. Стивен О’Рахили, професор клиничке биохемије и медицине на Кембричком универзитету у Енглеској, изјавио је: „Генетски фактори не објашњавају растући проблем гојазности. Наши гени се нису могли променити за 30 година.“

Говорећи о узроцима гојазности, Клиника Мејо из Сједињених Држава извештава: „Иако у извесној мери гени и хормони могу утицати на појаву гојазности, већина деце има вишак килограма зато што превише једе а премало вежба.“ Размотримо два примера која илуструју данашње измењене навике исхране.

Као прво, с обзиром на то да запослени родитељи имају све мање времена и снаге за припремање оброка, брза храна постаје  правило а не изузетак. Ресторани брзе хране ничу широм света. Једно истраживање је показало да скоро трећина деце у Сједињеним Државама узраста између 4 и 19 година свакодневно једе брзу храну. Таква храна обично садржи висок проценат шећера и масти и сервира се у претерано великим порцијама.

Као друго, безалкохолни напици готово да су заменили млеко и воду. На пример, Мексиканци годишње троше више на безалкохолне напитке, нарочито колу, него на десет основних намирница заједно. Према књизи Overcoming Childhood Obesity, особа која конзумира свега 600 милилитара безалкохолних напитака на дан може се угојити и до 11 килограма годишње!

Што се тиче смањене физичке активности, једна студија коју је спровео Универзитет у Глазгову у Шкотској открила је да је трогодишње дете у просеку „у мањој или већој мери физички активно“ само 20 минута дневно. Говорећи о тој студији, др Џејмс Хил, професор педијатрије и медицине на Универзитету Колорадо, рекао је: „Седелачки живот који је све више заступљен међу децом у [Великој Британији] није реткост и може се видети у већини земаља широм света.“

Како решити проблем?

Нутриционисти не препоручују строгу дијету јер то може штетно утицати на развој и здравље детета. Уместо тога, Клиника Мејо каже: „Један од најбољих начина да се ваша деца изборе с вишком килограма јесте да се побољша исхрана и да се цела породица више бави физичком активношћу.“ (Видети пропратни оквир.)

Нека ваша породица буде одлучна да негује здраве навике. Ако то чините, то ће остати начин живота ваше деце и када одрасту.

[Оквир/Слика на 28. страни]

ШТА РОДИТЕЉИ МОГУ УЧИНИТИ?

1. Купујте и сервирајте више воћа и поврћа него готових јела.

2. Ограничите конзумирање безалкохолних напитака и газираних пића, као и висококалоричних заслађених грицкалица. Уместо тога, понудите воду или млеко с малим процентом млечне масти и здраве грицкалице.

3. Користите методе припремања хране које захтевају мање масноће. Уместо пржења практикујте кување на пари, печење у рерни и на жару.

4. Послужујте мање порције.

5. Не користите храну као награду или подмићивање.

6. Не дозволите деци да прескачу доручак јер то може водити до преједања касније у току дана.

7. Једите за столом. Ако једете испред телевизора или компјутера, више ћете појести и нећете имати осећај када је доста.

8. Подстичите децу да се баве физичким активностима као што су вожња бицикла, играње лоптом и прескакање конопца.

9. Ограничите време које деца проводе у гледању телевизије, коришћењу компјутера или игрању видео-игрица.

10. Планирајте породичне излете као што су посета зоолошком врту, одлазак на пливање или играње у парку.

11. Одредите које ће кућне послове деца обављати.

12. Будите пример у здравој исхрани и вежбању.

[Извор]

Извори: Национални институт за здравље и Клиника Мејо