Пређи на садржај

Пређи на садржај

Како треба да гледамо на кремацију?

Како треба да гледамо на кремацију?

Гледиште Библије

Како треба да гледамо на кремацију?

Неки људи мисле да кремација представља вид непоштовања према телу преминулог и сећању на њега. Они сматрају да она има паганско порекло и да верници не треба да је практикују. Други мисле да је то потпуно прихватљив и достојанствен начин да се уклоне посмртни остаци. Шта ви мислите о томе?

У БИБЛИЈСКА времена обичај је био да се преминули сахране. На пример, Аврахам је у једној пећини сахранио своју супругу Сару. Исусово тело је положено у једну гробницу која је била исклесана у стени (Постанак 23:9; Матеј 27:60). Да ли Библија каже да је сахрањивање једини прихватљив начин да се уклоне посмртни остаци? Да ли она указује да су древне Божје слуге имале нешто против спаљивања покојника?

Да ли је знак Божјег неодобравања?

На први поглед може се чинити да многи библијски стихови указују да је кремација била за оне који нису били достојни Божје милости. На пример, у Мојсијевом закону је стајало да уколико ћерка Јеховиног свештеника постане блудница, треба је погубити и након тога ’спалити ватром‘ (Левитска 20:10; 21:9). Слично томе, Израелци су каменовали и затим „спалили ватром“ Ахана и његову породицу након што су због њихове непослушности били поражени код Гаја (Исус Навин 7:25). Неки изучаваоци сматрају да је кремација била одређена за оне који су били презрени и тако је тим преступницима био ускраћен пристојан погреб.

Поред тога, када је краљ Јосија чистио Јуду од идолопоклонства, он је из гробова извадио кости Валових свештеника и спалио их на њиховим олтарима (2. Летописа 34:4, 5). Да ли ови примери показују да Бог с негодовањем гледа на особе чији су остаци кремирани? Ни у ком случају, као што се види из следећег библијског примера.

Када су у једној бици Филистеји поразили израелског краља Саула, свирепо су обесили његово мртво тело, као и тела његова три сина, на зид града Вет-Сана. Међутим, када су Израелци из Јависа у Галаду чули за то срамно дело, скинули су тела и спалили их, а након тога су сахранили њихове кости (1. Самуилова 31:2, 8-13). На први поглед изгледа да овај извештај приказује кремацију у негативном светлу. На крају крајева, Саул је био зао, борио се против Давида, Јеховиног помазаника, и умро је лишен Божје милости.

Па ипак, запазите ко је још умро са Саулом. Један од његових погубљених синова био је Јонатан. Он није био зао човек. Баш напротив, био је Давидов близак пријатељ и сарадник. Израелци су рекли следеће о Јонатану: ’Он је с Богом деловао‘ (1. Самуилова 14:45). Када је Давид сазнао шта су урадили људи из Јависа у Галаду, похвалио их је и захвалио им за оно што су учинили: „Нека вас Јехова благослови, јер сте показали милост према свом господару Саулу.“ Очигледно да Давид није имао ништа против што је Саулово и Јонатаново тело било спаљено (2. Самуилова 2:4-6).

Да ли је препрека за ускрсење?

Библија недвосмислено научава да ће Јехова Бог оживети многе који су данас мртви (Проповедник 9:5, 10; Јован 5:28, 29). Пророчански указујући на време када ће се мртви вратити у живот, библијска књига Откривење каже: „Море је предало мртваце који су били у њему и смрт и гроб предали су мртваце који су били у њима“ (Откривење 20:13). Да би Свемоћни Бог то урадио, уопште није важно да ли је нека особа сахрањена, спаљена, нестала у мору, да ли је била плен звери или је била уништена у експлозији атомске бомбе.

Библија не даје специфична упутства шта треба урадити с телом преминуле особе. Јехова не осуђује кремацију. Наравно, сахрана треба да буде достојанствена и пристојна.

Међутим, оно што може утицати на одлуке неке особе у вези са сахраном јесу погребни обичаји и то како се на њих гледа у њеној средини. Они који следе библијска мерила сигурно не желе да учине нешто чиме би спотакли своје ближње. Такође, било би неисправно учествовати у обичајима који су повезани с кривим религиозним учењима, као што је бесмртност душе. У сваком случају, шта ће се након смрти учинити с нашим телом или телом неке драге особе питање је личне или породичне одлуке.

ДА ЛИ СТЕ СЕ ПИТАЛИ?

◼ Који је верни Божји слуга био кремиран? (1. Самуилова 31:2, 12)

◼ Како је Давид поступио према људима који су спалили Саулово мртво тело? (2. Самуилова 2:4-6)

◼ Шта показује да особа може бити ускрснута иако је била кремирана? (Откривење 20:13)

[Истакнути текст на 11. страни]

Библија не даје специфична упутства шта треба урадити с телом преминуле особе