„Превише тога треба да урадим!“

ДИЗАЧИ тегова који се такмиче на Олимпијади не покушавају да сваки дан поставе нови рекорд. Они редовно вежбају с мањим тежинама и тако стичу снагу за веће терете. Ако би се стално исцрпљивали до крајњих граница, могли би да оштете мишиће и зглобове и тако угрозе своју каријеру.

Слично томе, ако идеш у школу вероватно се доста напрежеш. Кад добијеш теже задатке или треба да одговараш неки предмет, спреман си да уложиш још већи труд. * Али шта ако је сваки твој дан испуњен само школским задацима и другим обавезама? Можда не стижеш да редовно једеш или да се довољно наспаваш. Ако си стално под великим стресом, на крају би се могао разболети. Можда се управо сада тако осећаш. *

Поплава домаћих задатака

„Како прелазим из нижих у више разреде, добијам све више домаћих задатака и све су тежи. Треба ми много времена да их урадим“, каже Хироко, * 15-годишњакиња из Јапана. „Има пуно других ствари којима бих желела да се бавим, али морам да урадим домаћи за сутра. Понекад ме ухвати паника.“ Исти проблем има и 14-годишња Светлана из Русије, која пише: „Све теже ми пада да радим домаће задатке. Сваке године имам већи број предмета у школи, а наставници нам задају више градива. Осим тога, сваки наставник сматра да је његов предмет важнији од осталих. Тешко је наћи равнотежу и испунити све обавезе.“

Зашто наставници дају ученицима толико домаћих задатака? Осамнаестогодишњи Жилберто из Бразила пише: „Они кажу да желе да нас припреме за велику конкуренцију која влада у борби за радно место.“ Чак и ако је то случај, можда осећаш да си напросто затрпан домаћим задацима. Можда би могао смањити напетост тако што ћеш другачије гледати на њих и затим предузети конкретне кораке како би боље искористио своје време.

Гледај на многобројне домаће задатке као на припрему да будеш успешна одрасла особа. Премда ти се чини да свим тим задацима нема краја, твоје школске године ће проћи брже него што мислиш. Када се запослиш,  биће ти драго што си испунио све те захтевне обавезе. Видећеш ’добро од труда‘ који си уложио у школовање (Проповедник 2:24).

Много стреса можеш избећи ако си дисциплинован и добро се организујеш. (Види оквир  „Како можеш смањити стрес“.) Ако створиш навику да домаће задатке радиш темељно и на време, твоји наставници ће вероватно стећи поверење у тебе и биће спремни да ти помогну. Претпоставимо да си оставио такав утисак на неког од њих. Ако се деси нешто неочекивано и унапред кажеш том наставнику да нећеш стићи да на време завршиш домаћи задатак, зар не мислиш да ће он бити спремнији да ти изађе у сусрет? Један од Божјих слугу који се звао Данило био је „поуздан и на њему се није могао наћи никакав пропуст нити ишта непоштено“. Данило је савесно извршавао своје обавезе и због тога је задобио поштовање и поверење краља којем је служио (Данило 6:4). Ако приступаш својим школским обавезама попут Данила, твоји наставници ће вероватно бити спремни да покажу разумевање када ти је то потребно.

Да ли ћеш се потпуно ослободити стреса ако пажљиво слушаш на часовима, радиш домаће задатке и завршаваш друга задужења на време? Нећеш, јер известан стрес може бити једноставно резултат твоје жеље да будеш добар ученик. Подстакнут том жељом, ти не тражиш начин да заобиђеш школске обавезе, већ искрено настојиш да нешто научиш и имаш користи од наставе.

 Стрес те врсте је позитиван и пожељан. Међутим, можеш бити изложен и стресу који је штетан и беспотребан.

Преоптерећени ваншколским активностима

Замисли некога ко увек грубо управља својим аутомобилом. Он вози великом брзином и нагло кочи сваки пут кад наиђе на знак „стоп“. Затим стаје на гас и повећава брзину уз шкрипу гума. Шта ће тај возач на крају урадити свом аутомобилу? Вероватно ће оштетити мотор и друге делове, ако га пре тога не слупа у саобраћајној несрећи.

Слично томе, многи ученици немилице исцрпљују своје тело и ум активностима пре и после часова. Докторка Дениз Кларк Поуп је пратила активности неких ученика, о којима је у својој књизи Doing School написала следеће: „Њихов школски дан почињао је рано, сат или два пре него што већина одраслих крене на посао, и често се завршавао касно увече, након фудбалског тренинга, часова плеса, састанака ђачког парламента, хонорарних послова и израде домаћих задатака.“

Млади који из дана у дан имају тако брз темпо вероватно ће пре или касније осетити неке последице. Због сталне напетости, могу патити од стомачних тегоба и главобоље. Хроничан умор слаби њихов имунолошки систем па се могу разболети. Одједном више нису у стању да постигну ни делић онога што су раније могли и морају поприлично да се боре како би обновили снагу. Да ли се и теби десило нешто слично?

Похвално је што улажеш труд да би остварио вредне циљеве, али колико год снаге имао, оно што можеш урадити у једном дану има своје границе. Библија пружа следећи мудар савет: „Нека ваша разумност буде позната свим људима“ (Филипљанима 4:5). Две дефиниције речи „разуман“ јесу „онај ко није склон крајностима и претеривању“ и „онај ко исправно просуђује“. Разумна особа доноси одлуке које не штете ни њој ни другима. Она показује зрелост која је у данашњем нестабилном свету од непроцењиве вредности. Зато, да би сачувао своје здравље, буди разуман — размисли о својим активностима и изостави оне које су мање важне.

 Тежња за богатством

Међутим, неки млади би рекли да је разумност пре сметња него помоћ у остваривању њихових циљева. Они верују да је кључ за успех добро плаћен посао и благостање које он доноси. Тако су размишљали и неки с којима је разговарала др Поуп. Она је запазила: „Ти ученици су желели да дуже спавају и побољшају своје здравље, али им њихов препун распоред, укључујући школске и породичне обавезе, као и обавезе на послу, није то дозвољавао. Осим тога, желели су да проводе више времена с пријатељима, баве се другим стварима или се одморе неколико дана, али већина њих је сматрала да у том случају неће успети да задржи високе оцене. Знали су да не могу имати и једно и друго, али им је будући успех био важнији од садашње среће.“

Било би добро да такви ученици размисле о ономе што је рекао један мудар човек: „Шта вреди човеку ако добије цео свет, а изгуби живот? Или шта човек може дати у замену за свој живот?“ (Матеј 16:26). Тим речима, Исус Христ је упозорио да циљеви које смо себи зацртали нису увек вредни физичке, емоционалне и духовне цене коју плаћамо да бисмо их остварили.

Психолог Мадлин Левин је у својој књизи The Price of Privilege писала о „чињеници да новац, образовање, моћ, углед и материјална добра не пружају заштиту од несреће или емоционалне патње“. Раније цитирана др Поуп је рекла следеће: „Видим толико деце и родитеља који се због погрешне представе о успеху пошто-пото напрежу да достигну савршенство.“ Затим је додала: „Најважније је да радимо на томе да будемо здрави — ментално, физички и духовно.“

Неке ствари су много драгоценије од новца. Међу њима су емоционално и физичко здравље, чиста савест и пријатељство с нашим Створитељем. То су непроцењиво вредни дарови од Бога. Ако их изгубиш трчећи за славом или новцем, можда их више никад нећеш поново стећи. С тим на уму, запази шта је Исус рекао: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба [„који су свесни да им је потребан Бог“, фуснота], јер је њихово небеско краљевство“ (Матеј 5:3).

Многи млади се слажу с тим речима. Премда се труде да дају све од себе у школи, они знају да академски успех и материјално богатство не воде до трајне среће. Свесни су тога да тежња ка таквим циљевима проузрокује непотребан стрес. Увидели су да је задовољавање потребе за Божјим вођством темељ за истински срећну будућност. Ако бисте желели да сазнате како можете постићи срећу тако што ћете задовољити своје духовне потребе, издавачима овог часописа, Јеховиним сведоцима, биће драго да вам помогну у томе.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 6. страни]

Колико год снаге имао, оно што можеш урадити у једном дану има своје границе

[Истакнути текст на 8. страни]

Стицање знања о Створитељу је најбоље образовање које можеш имати

[Оквир/Слика на 5. страни]

 КАКО МОЖЕШ СМАЊИТИ СТРЕС

❑ Да ли губиш пуно времена тражећи у белешкама и свескама оно што ти је потребно? Неким људима је потребна помоћ да би били боље организовани. Немој се устручавати да питаш друге за предлоге.

❑ Имаш ли навику да одлажеш ствари? За пробу, потруди се да урадиш неки задатак пре одређеног рока. Осетићеш олакшање и задовољство, што ће те мотивисати да више не чекаш последњи тренутак да би завршио своје обавезе.

❑ Да ли ти током часова мисли често лутају? Покушај да месец дана радиш следеће: Пажљиво слушај оно што се говори на часовима и води добре белешке које ћеш касније користити. Вероватно ћеш се пријатно изненадити кад видиш колико ти је лакше да радиш домаће задатке. Тај позитиван резултат ће смањити твој стрес у школи.

❑ Похађаш ли факултативну наставу која ти доноси додатне бодове, али захтева много времена и труда? Да ли су такви часови заиста неопходни? Разговарај о томе са својим родитељима. Питај за мишљење некога ко има уравнотежено гледиште о образовању. Можда ћеш увидети да додатни часови нису пресудни за успешан завршетак школе.

[Оквир на 6. страни]

ПРИВИДНА ЗАШТИТА

„Благо је богатом човеку утврђен град, и као висок зид у машти његовој“ (Пословице 18:11). У древно доба, људи су морали да подижу високе зидове како би се заштитили од напада. Али замисли да је град у ком живиш окружен зидом који постоји само у твојој машти. Колико год се трудио да увериш себе да је тај зид стваран, ти заправо немаш никакву заштиту од непријатеља.

Попут људи који живе на потпуно незаштићеном месту, млади који јуре за богатством наићи ће на разочарање. Зато је важно да родитељи помогну деци да избегну замку материјализма и не определе се за живот у граду са зидом који је плод маште.

Родитељ би могао да користи следећа библијска начела како би подстакао дете на размишљање:

◼ Велико богатство често ствара много више проблема него што их решава. „Богатство не да богатоме да спава“ (Проповедник 5:12; 1. Тимотеју 6:9, 10).

◼ Особи која мудро планира није потребно богатство да би била срећна. „Замисли марљивог човека сигурно доносе корист“ (Пословице 21:5; Лука 14:28).

◼ Да би неко био задовољан, довољно је да има приходе који подмирују основне потребе. „Не дај ми ни сиромаштва ни богатства“ (Пословице 30:8). *

[Фуснота]

 [Слике на 7. страни]

Нећеш успети да оствариш оно што желиш ако се заокупиш с превише активности

[Слика на 7. страни]

Домаће задатке НЕМОЈ сматрати проблемом већ врстом припреме за будуће запослење