Пређи на садржај

Пређи на садржај

Зашто нисмо хтели абортус

Зашто нисмо хтели абортус

Зашто нисмо хтели абортус

ВИКТОРИЈА, о којој је било речи у уводном чланку, рекла је свом дечку Билу да неће абортирати. „Осећала сам да у себи носим живот“, испричала је она. „Пошто сам схватила да не могу да рачунам на Билову подршку током трудноће, раскинула сам с њим.“

Бил је касније променио мишљење и запросио је Викторију. Па ипак, у почетку им је било веома тешко да брину о свом тек рођеном синчићу. „Били смо без аутомобила и новца, имали смо врло мало одеће и других ствари“, објаснила је Викторија. „Бил је мало зарађивао и живели смо у лошим условима, али пребродили смо тај период.“

И други су се услед непланиране трудноће нашли у тешкој ситуацији. Па ипак, нису помишљали на абортус. Шта им је помогло да остану при својој одлуци и успешно изађу на крај са стресом који доноси непланирана, па чак и нежељена трудноћа, и одгајање детета? Кључ за решење проблема била је примена мудрих начела из Библије.

Избегавајте брзоплете одлуке, направите конкретне планове

У Библији се мудро каже: „Замисли марљивог човека сигурно доносе корист, а ко је год брзоплет сигурно срља у оскудицу“ (Пословице 21:5).

Кони је већ имала три сина, од којих је један био дете с хендикепом. Помисао на принову изгледала јој је застрашујуће. „Нисмо били у могућности да хранимо још једна уста“, рекла је она. „Зато смо размишљали о абортусу.“ Па ипак, Кони није брзоплето донела одлуку већ се најпре поверила својој колегиници Кеј. Она јој је помогла да схвати да у себи носи људски живот, што је променило њен начин размишљања.

Међутим, Кони је била потребна конкретна помоћ како би се припремила за нове околности. Кеј јој је предложила да поразговара с тетком која је живела у близини. Кони је то и учинила, а њеној тетки је било драго што може да помогне. Поред тога, Конин супруг је нашао додатни посао и преселили су се у јефтинији стан. Тако су успели да се побрину за новог члана породице.

Кеј је помогла Кони и да ступи у контакт са установама које пружају помоћ женама које су непланирано остале у другом стању. Такве и сличне установе постоје у многим земљама, а њихову адресу и број телефона можете пронаћи на Интернету или у телефонском именику. Можда треба уложити пуно труда у тражење помоћи, али „замисли марљивог човека“ воде до успеха.

Суочите се са стварношћу — у питању је људски живот

„Мудар јасно види“, каже Библија, „а безумник иде по мрклом мраку“ (Проповедник 2:14).

Жена која је заиста мудра не ’иде по мраку‘, то јест не затвара очи пред стварношћу. Она „јасно види“ у том смислу што користи своју способност расуђивања. То јој омогућава да исправно процени последице својих поступака. За разлику од особе која затвара очи пред оним што се дешава у њеном телу, мудра жена осећа дубоку самилост према свом тек зачетом детету и жели да га заштити.

Девојка по имену Стефани била је у другом месецу трудноће и размишљала је о абортусу. Али, тада је видела ултразвучни снимак своје бебе. „Бризнула сам у плач“, рекла је Стефани. „Помислила сам: ’Како бих могла да убијем нешто што је живо?‘“

Још једна трудна неудата девојка, Дениз, такође је схватила да у себи носи живо биће. Кад јој је дечко дао новац и рекао да се „побрине за то“, Дениз је одговорила: „Абортус? То никад не бих могла да урадим!“ Она нипошто није хтела да убије своју бебу.

До чега може довести страх од човека

Уколико жена због притиска који други врше на њу почне да размишља о прекиду трудноће, било би мудро да узме у обзир библијску изреку: „Ко дрхти пред човеком, себи поставља замку, а ко се узда у Јехову, биће заштићен“ (Пословице 29:25).

Моника је затруднела са 17 година, баш у време када је требало да крене у пословну школу. То је страшно погодило њену мајку, удовицу с петоро деце. Она је желела да Моника заврши ту школу како би могла да се ишчупа из сиромаштва у ком су живели. У очајању, мајка је упорно захтевала од ње да абортира. „Када ме је лекар питао да ли желим да абортирам“, испричала је Моника, „одговорила сам му: ’Не!‘“

Ван себе због тога што су срушене њене наде у погледу Моникине будућности и свесна потешкоћа које доноси одгајање још једног детета, мајка ју је избацила из куће. Моника је прешла да живи код тетке. После неколико седмица, мајка је попустила и дозволила јој да се врати кући. Када се Моника породила, помагала јој је у бризи око новорођеног Леона и много је заволела тог малог дечака.

Удата жена по имену Робин била је изложена притиску из другог извора. „Лекар који ме је лечио од инфекције бубрега није претходно проверио да ли сам у другом стању. Затим се испоставило да сам трудна“, рекла је Робин. „Казали су ми да постоји велика вероватноћа да ћу родити тешко ретардирано дете.“ Лекар ју је зато уверавао да треба да прекине трудноћу. „Објаснила сам му библијско гледиште о животу“, испричала је Робин. „Рекла сам му да абортус не долази у обзир.“

Премда су бриге њеног лекара биле разумљиве, Робинин живот није био угрожен. * „Када се моја ћерка родила“, додала је Робин, „испитивања су показала да је незнатно заостала у развоју и да има благи облик церебралне парализе. Она сада може да уради доста тога. Има 15 година и чита све боље. Много ми значи и сваког дана више пута захваљујем Јехови за њу.“

Снага пријатељства с Богом

„Јехова је близак с онима који га се боје“, пише у Библији (Псалам 25:14).

Многи се нису определили за абортус јер су узели у обзир гледиште свог Створитеља. Најважније им је било да сачувају пријатељство с Богом и да му угоде. Такав став је имала и Викторија коју смо раније поменули, што је пресудно утицало на њену одлуку. „Чврсто сам веровала да Бог даје живот“, рекла је она. „Сматрала сам да немам право да одузмем живот који је он подарио.“

Када је Викторија почела дубље да проучава Библију, њено пријатељство с Богом је ојачало. „То што сам донела одлуку да родим дете још више ме је приближило Богу и створило у мени жељу да му угодим на свим подручјима живота. Молила сам се за његово вођство, а све остало је дошло на своје место.“

Пријатељство с Богом, Извором живота, продубљује наше поштовање према животу нерођеног детета (Псалам 36:9). Осим тога, Бог може жени и њеној породици пружити ’изузетну снагу‘ како би им помогао да изађу на крај с проблемима које доноси непланирана трудноћа (2. Коринћанима 4:7). Гледајући уназад, шта о својој одлуци мисле они који су показали поштовање према Божјем гледишту о животу?

Нису се покајали

Ти родитељи нису опхрвани кривицом нити их муче туга и осећај губитка. Они су с временом увидели да је „плод утробе мајчине“ заиста награда, а не проклетство! (Псалам 127:3). Кони се у то уверила само два сата након порођаја. Телефонирала је својој колегиници Кеј и узбуђено јој рекла колико се радује што ће гајити своју малу девојчицу. Пресрећно је додала: „Стварно је истина да Бог благосиља оне који су му послушни.“

Зашто поступање у складу с Божјим гледиштем о животу доноси тако добре резултате? Због тога што је Бог, као Извор живота, дао своје законе и начела у Библији ’да би нам било добро‘ (Поновљени закони 10:13).

Викторија и Бил, чије се искуство налази на почетку овог и уводног чланка, кажу да им је то што се нису определили за абортус променило живот. Ево како су описали тај период: „Обоје смо узимали дрогу и вероватно бисмо умрли да смо наставили с тим. Али поштовање према животу нашег нерођеног детета навело нас је да застанемо и размислимо о свом животу. Променили смо се, а Јеховини сведоци су нам помогли у томе.“

Њихов син Ланс сада има скоро 34 године и у браку је преко 12 година. Он прича: „Родитељи су ме од детињства поучавали да доносим одлуке на темељу Библије. То је донело толико добра мојој супрузи, мени и нашем сину да једноставно не можемо бити срећнији.“ Његов отац, који је у почетку хтео да Викторија абортира, рекао је: „Најежимо се када помислимо колико је мало фалило да останемо без нашег вољеног сина.“

Вратимо се поново до Монике која је одбила да абортира упркос мајчином инсистирању. Она каже: „Две седмице након што сам родила сина, посетили су ме Јеховини сведоци. Помогли су ми да свој живот у потпуности ускладим с Божјим законима. Убрзо сам свог сина Леона почела да поучавам томе колико је важно бити послушан Богу, према коме је с временом развио снажну љубав. Леон је сада путујући надгледник који посећује скупштине Јеховиних сведока.“

Размишљајући о ономе што је његова мајка учинила, Леон је рекао: „Сазнање да ме је толико волела да се изборила за мој живот, упркос притиску ком је била изложена, подстиче ме да својим начином живота покажем захвалност Богу за тај предиван дар.“

Многи људи који су упознали Божје гледиште о животу нимало се не кају због тога што су одлучили да сачувају живот детета које им сада толико значи. Док им се срце прелива захвалношћу, они могу рећи: „Ми нисмо хтели абортус!“

[Фуснота]

^ Ако се током порођаја мора одлучити да ли ће се сачувати живот мајке или детета, особе којих се то тиче морају саме донети одлуку. Међутим, захваљујући напретку медицине у многим земљама, до таквих ситуација не долази тако често.

[Слика на 7. страни]

То што је видела ултразвучни снимак своје двомесечне бебе помогло је Стефани да донесе одлуку

(оквир је додат)

[Слика на 8. страни]

Викторија с Лансом

[Слика на странама 8, 9]

Викторија и Бил данас, с Лансом и његовом породицом

[Слика на 9. страни]

Моника и њен син Леон су веома срећни што она пре 36 година није попустила под притиском да абортира