Пружите деци добар почетак у животу

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КАНАДЕ

◼ „Телевизија може бити изврсно средство за учење“, наводи се у једном извештају у новинама The New York Times. Међутим, „ако деца сатима пасивно седе испред телевизора, то оставља физичке и менталне последице“ и ускраћује им прилике да развију креативност, побољшају учење и науче да се сналазе у друштву.

Након испитивања навика гледања телевизије код 2 500 деце, стручњаци из Дечје болнице из Сијетла, у држави Вашингтон, „открили су да су малишани од прве до треће године живота који гледају телевизију у већој опасности да ће имати проблеме с концентрацијом кад напуне седам“, речено је у поменутим новинама. Таква деца су насилнија и раздражљивија и краће могу да се концентришу. Према педагошком психологу, др Џејн М. Хили, „многи родитељи чија деца пате од поремећаја недостатка пажње открили су да се њихово стање знатно побољшало када им је ускраћено гледање телевизије“.

Шта родитељи могу учинити како би ограничили време које њихова деца проведу гледајући ТВ? Овај извештај даје следеће предлоге: одредите када и колико ваша деца могу гледати телевизију сваки дан. Избегавајте да користите ТВ као дадиљу. Уместо тога, укључите децу у обављање кућних послова што је више могуће. Изаберите емисије које могу гледати и искључите телевизор када се оне заврше. Кад год можете, гледајте те емисије заједно с децом и разговарајте о ономе што видите. Наравно, ограничите време које сами проводите у гледању телевизије.

Потребно је време, упорност и самодисциплина да би се код деце развила креативност и способност сналажења у друштву. Па ипак, резултати су вредни сваког труда. То потврђује једна древна пословица која каже: „Одгајај дете према путу којим треба да иде, па неће одступити од њега ни кад остари“ (Пословице 22:6). Један важан део таквог одгајања обухвата поучавање деце исправним моралним вредностима.

Јеховини сведоци користе књигу Учи од Великог Учитеља како би у своју децу усадили поуке о исправном начину поступања. Добра комуникација и брига пуна љубави коју родитељи показују према својој деци током њиховог раног детињства заиста ће донети трајне благослове. Постоји ли нешто што родитељима може донети више задовољства него да виде како њихова деца одрастају у одговорне одрасле особе које ће други поштовати?