Гажење достојанства

„Када сам пошла у први разред основне школе у Шпанији, деца су ми се стално ругала јер сам била много нижа од њих. Скоро сваког дана сам се враћала кући уплакана“ (Џенифер, ћерка досељеника с Филипина)

„Након што сам прешао у другу средњу школу, белци који су ишли у њу називали су ме погрдним именима. Знао сам да хоће да ме испровоцирају како бих се потукао с њима. Некако сам успевао да останем смирен, али дубоко у себи сам се осећао повређено и одбачено“ (Тимоти, Американац афричког порекла)

„Било ми је седам година када се у мојој земљи појавила нетрпељивост између народа Игбо и Хауса. Та мржња је утицала на мене, па сам почео да исмевам једног школског друга из народа Хауса, иако сам се до тада лепо слагао с њим“ (Џон, Нигеријац из народа Игбо)

„Једна мисионарка и ја смо посећивале људе да бисмо с њима разговарале о Библији, када су под наговором свештеника деца почела да иду за нама и гађају нас камењем. Свештеници су желели да одемо из града“ (Олга)

ДА ЛИ сте икада доживели неправду и понижење као жртва дискриминације која се најчешће заснива на предрасудама? Можда је то било због ваше боје коже, вероисповести, имовинског стања, пола, па чак и ваших година. Они који свакодневно доживљавају такве неправде често живе у страху од даљњег малтретирања. Када пролазе поред групе људи, уђу у продавницу, пређу у другу школу или се налазе на неком већем скупу, те особе могу осећати велику узнемиреност.

Поред тога, многе жртве предрасуда и дискриминације тешко налазе запослење, ускраћени су им квалитетна здравствена нега и образовање, или не могу да остваре нека друштвена и законска права. Када се спроводи уз одобрење власти, дискриминација може водити до злодела као што су етничко чишћење и геноцид. Један покушај геноцида описан је у библијској књизи о Јестири. Запазите коју су улогу у томе одиграле мржња и предрасуде (Јестира 3:5, 6).

Нетрпељивост и нетолеранција могу бити дубоко укорењене чак и тамо где постоје закони против дискриминације. То потврђује и изјава некадашњег високог комесара Уједињених нација за људска права: „Прошло је шест деценија од усвајања Опште декларације о правима човека, али... начела једнакости и поштовања према свима још увек се не спроводе у потпуности.“ То је забрињавајуће, јер су имиграција и прилив избеглица знатно изменили састав становништва у многим земљама.

Да ли је праведно људско друштво само сан? Да ли је могуће искоренити предрасуде и дискриминацију? Одговори на ова питања биће пружени у наредним чланцима.