Пређи на садржај

Пређи на садржај

Грешке због којих је избио светски рат

Грешке због којих је избио светски рат

Грешке због којих је избио светски рат

Да ли би трећи светски рат могао избити игром случаја? Да ли би државници и њихови војни саветници могли направити озбиљне грешке у процени ризика и проузроковати да милиони људи изгубе живот?

МИ ТО не знамо, али знамо да се тако нешто већ догодило. Пре једног века, европске политичке вође су увукле своје земље у Велики рат, касније назван Први светски рат, не слутећи до каквих ће застрашујућих последица то довести. „Просто смо се уплели у тај рат“, признао је Дејвид Лојд Џорџ, британски премијер 1916-1922. Осмотримо неке кључне догађаје који су водили до тог страшног крвопролића.

„Нико од државника није желео рат великих размера“, написао је историчар Алан Тејлор, „али су желели да запрете другима и да победе.“ Руски цар је сматрао да се мора учинити све да би се сачувао мир. Он није желео да буде одговоран за ужасно крвопролиће. Међутим, након што су 28. јуна 1914. око 11.15 испаљена два судбоносна хица, догађаји су измакли контроли.

Два хица која су променила свет

До 1914, дугогодишње супарништво међу европским силама довело је до затегнутих односа и настанка двају супарничких савеза. Један је био Тројни савез Аустро-Угарске, Италије и Немачке, а други Тројни споразум (Антанта) Велике Британије, Француске и Русије. Поред тога, те земље су у политичком и економском погледу биле повезане с низом других земаља, укључујући и балканске.

Балкан је у то време био политички нестабилно подручје на ком је владало велико незадовољство због наметања власти моћнијих страних сила. Многобројне тајне организације ковале су планове за стицање независности. Једна мала група младића намеравала је да изврши атентат на аустријског надвојводу Франца Фердинанда током његове посете Сарајеву 28. јуна. Будући да није било много полиције, могли су лакше да спроведу свој план у дело. Међутим, ти потенцијални атентатори нису били обучени за то. Један од младића је бацио малу бомбу на надвојводин аутомобил али је промашио, а други нису извршили свој део задатка када је за то дошло време. Гаврило Принцип је био једини завереник који је успео да изврши атентат и то је учинио пуким случајем. На који начин?

Када је Принцип видео да бомбашки напад није успео, покушао је да се пробије до кола али му то није пошло за руком. Обесхрабрен, прешао је на другу страну улице и ушао у једну кафану. У међувремену је надвојвода, бесан због покушаја атентата бомбом, одлучио да промени план посете. Међутим, његов возач који није знао за ту промену возио је у погрешном правцу и морао је да окрене кола. У том тренутку је Принцип изашао из кафане и наишао на неочекиван призор — надвојвода је седео у отвореним колима на мање од три метра удаљености. Принцип је пришао колима и испалио два хица који су усмртили надвојводу и његову супругу. * Тај млади човек уопште није био свестан какву је лавину управо покренуо. Па ипак, за страшне догађаје који су уследили не треба кривити само њега.

Рат на помолу

Пре 1914. већина Европљана је имала улепшану представу о рату. Иако су се изјашњавали као хришћани, сматрали су да је он користан, племенит и узвишен. Неки државници су чак веровали да ће рат учврстити јединство народа и подићи дух људи! Штавише, неки генерали су уверавали своје политичке вође да ће одлучном акцијом брзо добити рат. „За две недеље ћемо поразити Француску“, хвалисао се један немачки генерал. Нико није претпостављао да ће милиони људи бити приморани да се годинама боре у рововима.

Надаље, у предратним годинама је „екстремни национализам попут плиме преплавио целу Европу“, каже се у књизи Cooperation Under Anarchy. „Школе, универзитети, штампа и политичари допринели су томе величајући своју државу и стварајући митове о њој.“

Верске вође скоро ништа нису предузеле да би зауставиле ширење тог погубног става. Историчар Пол Џонсон каже: „На једној страни су биле протестантска Немачка, католичка Аустрија, православна Бугарска и муслиманска Турска. На другој страни су се налазиле протестантска Велика Британија, католичка Француска и Италија, као и православна Русија.“ Још је додао да је већина свештеника „изједначавала хришћанство с патриотизмом. Хришћански војници свих вероисповести били су подстицани да убијају једни друге у име свог Спаситеља.“ Мобилисани су чак и свештеници, као и часне сестре од којих су хиљаде касније погинуле у борбама.

Могуће је да су европски савези, који су склопљени да би се спречио велики рат, заправо допринели његовом избијању. На који начин? „Европске силе су биле чврсто повезане по питању безбедности“, каже се у књизи Cooperation Under Anarchy. „Свака сила је сматрала да њена безбедност зависи од безбедности њених савезника и зато су осећале обавезу да им притекну у помоћ, чак и ако би ти савезници сами изазвали напад.“

Још једну опасност представљао је немачки Шлифенов план, назван по бившем начелнику немачког генералштаба, генералу Алфреду фон Шлифену. Тај план је предвиђао да се Немачка бори на два фронта, против Француске и Русије. Најпре је требало извршити брзу офанзиву с циљем да се Француска потуче за неколико недеља, док Русија полако мобилише своје трупе. Затим би уследио напад на Русију. „Када је [Шлифенов] план почео да се спроводи у дело, систем војних савеза је скоро неминовно водио до рата који ће захватити целу Европу“, каже се у делу World Book Encyclopedia.

Креће лавина

Иако званичном истрагом није пронађен никакав доказ да је српска влада одговорна за атентат на надвојводу, Аустрија је била одлучна да једном за свагда стане на пут настојањима Словена да се уједине. Желела је да „Србија добије своју лекцију“, каже историчар Џон Робертс.

Покушавајући да ублажи затегнуте односе, Никола Хартвиг — руски амбасадор у српској престоници — радио је на компромисном решењу. Али добио је срчани удар и преминуо током састанка с аустријским изасланицима. На крају је Аустрија 23. јула послала Србији списак захтева који су сачињавали ултиматум. Пошто Србија није могла да испуни све захтеве, Аустрија је одмах прекинула дипломатске односе с њом. У том кључном моменту, дипломатија је потпуно заказала.

Па ипак, било је још неких покушаја да се спречи рат. На пример, Велика Британија је предложила сазивање међународне конференције, а немачки цар је покушавао да убеди руског цара да не мобилише своје трупе. Али, догађаји су измакли контроли. „Државници, генерали и читави народи били су потпуно затечени огромним размерама догађаја који су били покренути“, стоји у књизи The Enterprise of War.

Охрабрен немачком подршком, аустријски цар је 28. јула објавио рат Србији. Русија је стала на страну Србије и покушала да заустави Аустрију тако што је мобилисала милион војника и распоредила их дуж аустријске границе. Пошто је тиме ослабљена руска граница с Немачком, руски цар је нерадо наредио општу мобилизацију.

Руски цар је покушавао да увери немачког владара да нема намеру да нападне Немачку. Међутим, руска мобилизација је изазвала брзу реакцију Немачке која је 31. јула започела са спровођењем Шлифеновог плана, објављујући рат Русији 1. августа а Француској два дана касније. Пошто су немачки планови укључивали пролазак кроз Белгију, Велика Британија је упозорила Немачку да ће јој објавити рат уколико наруши неутралност Белгије. Упркос томе, немачке трупе су ушле у Белгију 4. августа. Коцка је била бачена.

„Највећа дипломатска катастрофа савременог доба“

„Британска објава рата ставила је завршни печат на највећу дипломатску катастрофу савременог доба“, написао је историчар Норман Дејвис. Други историчар, Едмонд Тејлор, написао је да је након аустријске објаве рата 28. јула, „настала права збрка која је у знатној мери допринела ширењу сукоба. Превише тога се превише брзо догодило на толико много места... Ни најоштроумнији ни најажурнији људи нису више могли да се изборе с бујицом информација које су непрестано пристизале са свих страна“.

Више од 13 милиона војника и цивила изгубило је живот због те катастрофалне „збрке“. Позитивно гледиште о будућности и природи човека такође је претрпело смртни ударац док су такозвани цивилизовани људи, наоружани огромном количином новог, моћног оружја, убијали једни друге у до тада невиђеним размерама. Свет више никада неће бити исти. (Видети оквир  „Светски рат — обележје времена?“)

[Фуснота]

^ Принцип је грешком убио надвојводину супругу. Намеравао је да пуца у намесника Босне, генерала Поћорека који се налазио с краљевским паром у колима, али нешто га је омело у томе.

[Оквир/Слика на 20. страни]

СВЕТСКИ РАТ — ОБЕЛЕЖЈЕ ВРЕМЕНА?

  Библија је прорекла да ће ратови бити део знака који ће обележити последње дане овог злог поретка (Матеј 24:3, 7; Откривење 6:4). Испуњење тог знака у наше време показује да ће Божје Краљевство врло брзо преузети потпуну власт над земљом (Данило 2:44; Матеј 6:9, 10).

Поред тога, Божје Краљевство ће уклонити невидљиве силе које утичу на светска збивања, наиме зле духове које предводи Сатана Ђаво. „Цео свет је у власти Злога“, стоји у 1. Јовановој 5:19. Сатанин злобни утицај је допринео многим људским патњама, што без сумње укључује и страшне догађаје који су водили до Првог светског рата (Откривење 12:9-12). *

[Фуснота]

^ Више информација о последњим данима и тим злим духовним створењима може се наћи у књизи Шта Библија заиста научава?, која је помоћно средство за проучавање Библије. Издали Јеховини сведоци.

[Извор]

U.S. National Archives photo

[Слика на 19. страни]

Убиство надвојводе Фердинанда

[Извор]

© Mary Evans Picture Library