Гледиште Библије

Да ли треба да постоји разлика између свештенства и лаика?

Преузвишени, Пресветли, Отац, Најсветији отац, Рабин, Његова еминенција, Његова екселенција, Његова светост, Његова пресветост — ово су само неке титуле које уздижу свештенство изнад лаика. Иако је разлика између те две групе уобичајена у многим религијама, да ли је то Божји захтев или људска традиција? Што је још важније, да ли Бог то одобрава?

„У НОВОМ завету и током раног апостолског периода, нигде се не помиње разлика између свештенства и лаика“, написао је професор теологије Клит Веселс. Encyclopedia of Christianity наводи: „Постепено је настајала разлика између свештенства као верских службеника и осталих који су били лаици... На ’обичне‘ чланове цркве почело се гледати као на неуки народ.“ Та разлика је постала изразитија током трећег века наше ере — више од двеста година након Исуса Христа!

Ако се подела на свештенство и лаике не темељи на обрасцу који су поставили Исусови апостоли и други рани хришћани, да ли то значи да је она погрешна? Према Библији, да. Осмотримо зашто.

„Ви сте сви браћа“

Божја Реч нам каже да су сви хришћани Божје слуге и да нико није изнад нити испод другог (2. Коринћанима 3:5, 6). Рани хришћани су „инсистирали на томе да међу њима нема класа“, каже религиозни писац Александар Февр. То је у складу са Исусовим речима упућеним његовим следбеницима: „Ви сте сви браћа“ (Матеј 23:8).

Наравно, духовно зрели мушкарци су служили као надгледници, што је укључивало пастирење и поучавање (Дела апостолска 20:28). Међутим, то нису били плаћени свештеници. Већина њих су били обични запослени људи, мужеви и очеви. Штавише, они се за службу надгледника нису оспособили тако што су похађали верске школе, већ тако што су марљиво проучавали Божју Реч и развијали духовне особине које Бог тражи. Од надгледника се очекивало „да буде умерен у свему, разборит, да уредно живи, да буде гостољубив, способан да поучава... разуман, да није ратоборан, ни похлепан за новцем... да добро управља својим домом“ (1. Тимотеју 3:1-7).

Зашто је мудро држати се Библије

„Не идите преко онога што је написано“, наводи се у Библији (1. Коринћанима 4:6). Нажалост, када људи не поштују ову од Бога надахнуту заповест, обично настане духовна штета. Управо се то догодило када је у питању подела на свештенике и лаике. У ком смислу? Осмотримо шест тачака.

1. Одвојеност свештеничке класе подразумева да неко мора имати посебно звање да би био Божји слуга. Међутим, Библија каже да сви прави хришћани треба да служе Богу и хвале његово име (Римљанима 10:9, 10). Када је реч о служењу у скупштини, сви мушкарци су подстакнути да теже за тиме, што је уобичајено код Јеховиних сведока (1. Тимотеју 3:1).

2. Прављењем разлике између свештенства и лаика уздиже се свештеничка класа, а доказ тога су ласкаве верске титуле.  Ипак, Исус је рекао: „Ко се међу свима вама понаша као мањи, тај је велики“ (Лука 9:48). У складу с таквим понизним ставом, он је рекао својим следбеницима да не користе титуле (Матеј 23:8-12).

3. Плаћена свештеничка класа може представљати тежак финансијски терет верницима, нарочито када живи у луксузу. С друге стране, хришћански надгледници се брину за своје потребе тако што имају световно запослење, чиме другима пружају добар пример * (Дела апостолска 18:1-3; 20:33, 34; 2. Солуњанима 3:7-10).

4. Због тога што свештенство зависи од финансијске помоћи других, они могу бити у искушењу да разводне библијску поруку како би угодили верницима. Штавише, Библија је то прорекла. „Доћи [ће] време кад људи неће подносити здраво учење, него ће по сопственим жељама накупити себи учитеље који ће им говорити оно што годи њиховим ушима“ (2. Тимотеју 4:3).

5. Због поделе на свештенике и лаике, обични људи сматрају да свештеницима треба препустити бављење религијом, док је њихова обавеза само одлазак на недељну службу. Међутим, сви хришћани треба да буду свесни својих духовних потреба и да марљиво проучавају Библију (Матеј 4:4; 5:3).

6. Када су лаици неупућени у Библију, свештеници их могу лако преварити или чак искористити. Историја бележи многе примере такве злоупотребе * (Дела апостолска 20:29, 30).

Да би тесно следили оно што стоји у Библији, Јеховини сведоци немају свештеничку класу већ духовне пастире и учитеље који не примају плату него добровољно служе Божјем стаду. Срдачно сте позвани да посетите оближњу Дворану Краљевства, место где се они састају, и да се сами уверите у то.

[Фусноте]

ДА ЛИ СТЕ СЕ ПИТАЛИ?

◼ Како Божје слуге треба да гледају једни на друге? (Матеј 23:8)

◼ Које услове хришћани треба да испуне да би служили као надгледници у скупштини? (1. Тимотеју 3:1-7)

◼ Зашто подела на свештенство и лаике нема благослов од Бога? (1. Коринћанима 4:6)

[Истакнути текст на 23. страни]

За разлику од свештеника, Исус се понашао „као мањи“ од других