Пређи на садржај

Пређи на садржај

Како да се изборим с тугом због смрти родитеља?

Како да се изборим с тугом због смрти родитеља?

Млади питају

Како да се изборим с тугом због смрти родитеља?

„Када је мама умрла, осећала сам се потпуно изгубљено и празно. Она је била спона која је повезивала нашу породицу“ (Каролина) *

СМРТ родитеља је једно од најболнијих искустава у животу. Не само што мораш да се бориш с великим болом због тог губитка него ће и твоја будућност бити потпуно другачија од оне коју си очекивао.

Вероватно си се надао да ће се твој драги отац или мајка радовати с тобом када добијеш возачку дозволу, завршиш школу или кад се венчаш. Те наде су се сада срушиле, а ти осећаш тугу, фрустрацију и чак љутњу. Како се можеш изборити с том бујицом осећања која те преплављује због смрти родитеља?

’Да ли је са мном све у реду?‘

Када се први пут суочиш с тим да си изгубио једног родитеља, можда мораш да се бориш с различитим емоцијама које никада раније ниси осетио. Бранко, који је имао тек 13 година када му је отац умро од срчаног удара, каже: „Када смо те вечери чули ту вест, само смо плакали и грлили једни друге.“ Наталија је имала десет година када је њен отац умро од рака. Она каже: „Нисам знала шта да осећам. Зато нисам осећала ништа. У мени није било никаквих емоција.“

Људи различито доживљавају смрт неке особе. Библија каже да свако има „своју невољу и свој бол“ (2. Летописа 6:29). Имајући то на уму, размисли на тренутак како је смрт родитеља утицала на тебе. Напиши испод (1) како си се осећао када си први пут чуо за смрт родитеља и (2) како се осећаш сада. *

(1) ․․․․․

(2) ․․․․․

Твоји одговори можда показују да су ти се осећања барем донекле смирила. То је нормално. Не значи да си заборавио свог родитеља. С друге стране, можда се твоја осећања нису променила, или су још снажнија. Можда код тебе туга долази у неочекиваним тренуцима, попут таласа који се повлаче а затим поново подижу и разбијају о обалу. И то је такође нормално, чак и ако су прошле године од смрти твог родитеља. Међутим, како се можеш изборити с тугом, у каквом год облику да се јавља?

Шта можеш учинити

Не задржавај сузе! Плакањем се ублажава бол због губитка. Међутим, можда се осећаш попут Алисе, која је имала 19 година када је остала без мајке. Она прича: „Имала сам утисак да ће други помислити да немам довољно вере ако будем показала превише емоција.“ Али сети се: Исус Христ је био савршен човек са снажном вером у Бога. Па ипак, он је заплакао због смрти свог драгог пријатеља Лазара (Јован 11:35). Зато се немој устручавати да плачеш. То не значи да ти недостаје вера! Алиса каже: „На крају сам плакала сваког дана, и то много.“ *

Не дозволи да те савлада осећај кривице. „Свако вече сам одлазила код маме у собу да бих је пољубила за лаку ноћ“, каже Каролина, која је имала 13 година када јој је мајка преминула. „Само једном то нисам учинила, а мама је следећег јутра умрла. Колико год то чудно звучало, осећам кривицу што је нисам видела те последње вечери, као и због сплета околности следећег јутра. Тата је отишао на пословни пут и рекао мојој сестри и мени да проверавамо како је мама. Али ми смо се успавале. Када сам отишла у мамину собу, више није дисала. Осећала сам се ужасно јер је била добро када је тата одлазио!“

Попут Каролине, можда осећаш извесну меру кривице због ствари које си пропустио да урадиш. Можда чак мучиш себе размишљајући „да сам само“. ’Да сам само чешће говорио тати да оде код лекара.‘ ’Да сам само отишла код маме раније.‘ Ако те муче такве мисли, упамти следеће: Нормално је да жалиш због онога што би волео да си урадио другачије. Чињеница је да би сигурно поступио другачије да си знао шта ће се догодити. Али ти то ниси знао. Према томе, нема разлога да осећаш кривицу. Ти ниси одговоран за смрт свог родитеља! *

Реци како се осећаш. У Пословицама 12:25 стоји: „Добра реч развесели [човека].“ Ако држиш осећања дубоко у себи, биће ти теже да се носиш с болом. С друге стране, ако некоме у кога имаш поверења кажеш како се осећаш, чућеш ’добре речи‘ охрабрења када су ти најпотребније. Зашто не би применио један или више предлога који следе?

Разговарај с другим родитељем. Иако је ово тешко време и за твог родитеља који је изгубио брачног друга, он без сумње жели да ти пружи подршку. Зато му реци како се осећаш. То ће вас међусобно зближити и ублажиће твој бол.

Да би започео разговор, покушај следеће: Забележи две или три ствари које би волео да знаш о свом преминулом родитељу и затим разговарај о томе с другим родитељем. *

․․․․․

Разговарај с блиским пријатељима. Библија каже да прави пријатељ „у невољи брат постаје“ (Пословице 17:17). „Помоћ може доћи од особе од које то најмање очекујеш“, каже Алиса. „Зато се не устручавај да разговараш о ономе што се десило.“ Додуше, то понекад може бити незгодно јер ће твојим пријатељима и теби у неким тренуцима бити тешко да пронађете праве речи. Међутим, дугорочно гледано, користиће ти ако будеш говорио о својим осећањима. Давид, који је имао само девет година када му је отац умро од срчаног удара, прича: „Потискивао сам своја осећања. Било би много боље да сам више говорио о томе. Лакше бих се изборио с тугом.“

Разговарај с Богом. Вероватно ћеш се осећати много боље након што у молитви ’излијеш своје срце‘ Јехови Богу (Псалам 62:8). То није неки вид терапије да би се осећао боље. У молитви се обраћаш ’Богу сваке утехе, који нас теши у свакој нашој невољи‘ (2. Коринћанима 1:3, 4).

Између осталог, Бог нас теши тако што нам даје свој свети дух. Он ти може улити ’изузетну снагу‘ тако да можеш поднети дубоку жалост (2. Коринћанима 4:7). Бог нам такође пружа ’утеху из Писама‘ (Римљанима 15:4). Зато га моли да ти да свој дух и издвајај време да читаш охрабрујуће мисли из његове Речи, Библије (2. Солуњанима 2:16, 17). Могао би да држиш при руци списак стихова који ти посебно пружају утеху. *

Да ли ће бол икада престати?

Туга не пролази преко ноћи. „Ти не можеш одлучити када ће престати“, каже Бранка, која је имала 16 година када јој је мајка умрла. „Има дана када заспим у сузама. У другим приликама се трудим да не размишљам о свом губитку него о Јеховином обећању да ћу бити с мамом у Рају.“

Библија нас уверава да у Рају о ком је Бранка говорила „смрти више неће бити, ни туге, ни јаука, ни бола више неће бити“ (Откривење 21:3, 4). Размишљање о таквим обећањима може и теби помоћи да се избориш с тугом услед губитка родитеља.

Више чланака из серије „Млади питају“ може се наћи на вебсајту www.watchtower.org/ype

[Фусноте]

^ Имена у овом чланку су промењена.

^ Уколико ти је и сувише тешко да сада одговориш на та питања, можеш то учинити касније.

^ Немој мислити да мораш да плачеш како би испољио своју тугу. Људи тугују на различите начине. Важно је следеће: Ако осећаш да ти сузе навиру, схвати да је то можда „време кад се плаче“ (Проповедник 3:4).

^ Уколико те такве мисли и даље муче, разговарај о својим осећањима с другим родитељем или неком одраслом особом. С временом ћеш стећи уравнотеженије гледиште.

^ Ако си одрастао у породици с једним родитељем или због неких околности твој други родитељ не живи с тобом, могао би се поверити некој одраслој особи од поверења.

^ Некима много значе следећи стихови: Псалам 34:18; 102:17; 147:3; Исаија 25:8; Јован 5:28, 29.

ЗА РАЗМИШЉАЊЕ

◼ Које предлоге из овог чланка ћеш применити? ․․․․․

◼ Напиши неколико стихова који ће те утешити у посебно тешким тренуцима. ․․․․․

[Оквир на 11. страни]

И ОНИ СУ ПЛАКАЛИ

Аврахам (Постанак 23:2)

Јосиф (Постанак 50:1)

Давид (2. Самуилова 1:11, 12; 18:33)

Марија, Лазарева сестра (Јован 11:32, 33)

Исус (Јован 11:35)

Марија Магдалена (Јован 20:11)

[Оквир/Слика на 12. страни]

ВОДИ ДНЕВНИК

Записивање твојих размишљања о преминулом родитељу може бити изузетна помоћ док се бориш с тугом. Има много ствари о којима би могао да пишеш. Ево неких предлога:

◼ Пиши о лепим тренуцима које сте провели заједно.

◼ Запиши шта би волео да си рекао родитељу док је још био жив.

◼ Замисли да имаш млађег брата или сестру који се боре са осећајем кривице због смрти родитеља. Напиши шта би им рекао да би их утешио. То ти може помоћи да реално сагледаш своја осећања кривице.

[Оквир на 13. страни]

САВЕТ РОДИТЕЉУ КОЈИ ЈЕ ИЗГУБИО БРАЧНОГ ДРУГА

Губитак брачног друга проузрокује дубоку жалост. Па ипак, то је период када сте потребни свом тинејџеру. Како му можете помоћи да се избори с тугом, а да при том не занемарите своја осећања? *

Немојте скривати своја осећања. Ваше дете је научило многе вредне животне поуке посматрајући вас. На исти начин ће научити и како да се избори с болом. Зато немојте мислити да треба да будете јаки пред њим тако што ћете прикривати тугу коју осећате. Тиме ћете га само поучити да поступа на исти начин. С друге стране, ако покажете колико вам је тешко, дете ће научити да је често боље испољити осећања него их потискивати и да је нормално осећати тугу, фрустрацију, па чак и љутњу.

Подстичите дете да се отвори. Иако га нећете приморавати на то, подстичите дете да вам отвори своје срце. Уколико оно оклева да то учини, могли бисте заједно размотрити овај чланак. Такође, причајте о лепим тренуцима које сте провели са својим брачним другом. Реците колико ће вам бити тешко без њега. Када вас буде слушало док говорите о својим осећањима, и дете ће научити да то чини.

Будите свесни својих граница. Разумљиво је што свом детету желите да пружите пуну подршку током овог тешког периода. Али имајте на уму да је губитак супружника и за вас тежак ударац. Зато је ваша емоционална, ментална и физичка снага вероватно ослабила (Пословице 24:10). Можда ће вам због тога бити потребна помоћ и подршка неког рођака или зрелог пријатеља. Тражење помоћи је знак зрелости. У Пословицама 11:2 стоји: „Мудрост је код скромних.“

Најбољу подршку вам може пружити управо Јехова Бог, који обећава својим слугама: „Ја, Јехова, твој Бог, држим те за десницу и кажем ти: ’Не бој се. Ја ћу ти помоћи‘“ (Исаија 41:13).

[Фуснота]

^ Ради једноставности, у овом чланку се о детету говори у мушком роду. Међутим, начела која се осматрају корисна су за оба пола.

[Слика на 11. страни]

Туга може неочекивано доћи, попут таласа који се разбијају о обалу