Како је савремена пољопривреда променила свет

КАКО се снабдевате храном? Да ли је купујете или је сами производите? Не тако давно, већина људи се бавила натуралном пољопривредом — обрађивали су земљу да би подмирили потребе своје породице. Али сада се у неким развијеним земљама тек два посто становништва бави пољопривредом. Како је дошло до таквог преокрета?

Напредак у пољопривредној производњи започео је полако а затим се убрзавао. Сваки корак је изискивао велика прилагођавања за милионе породица и тај процес још увек траје. Осврт на то како је напредак у овој делатности утицао на људе помоћи ће нам да боље разумемо свет у ком живимо.

Почетак коренитих промена

Зачудо, један од највећих помака ка савременој пољопривреди у Европи догодио се током 12. века, када је коњска опрема побољшана, па је коњ могао да вуче терет а да га каиш при том не стеже око врата. Тако упрегнути коњи могли су да вуку јаче, брже и дуже него волови који су раније коришћени. То је земљорадницима помогло да повећају производњу. Могли су да користе гвоздене плугове и ору земљу коју је раније било немогуће обрађивати. Још један корак напред било је побољшање квалитета тла увођењем култура као што су пасуљ, грашак, детелина и луцерка, које обогаћују земљиште азотом. На богатијем тлу усеви су доносили обилнији род.

Захваљујући том почетном развоју, неки пољопривредници су имали вишак хране који су затим продавали. То је водило до ширења градова у којима су људи могли да купују храну и баве се производњом или трговином. Неки од тих богатих произвођача, трговаца и пољопривредника изумели су прве машине за обрађивање земље.

Око 1700. године, енглески фармер Џетро Тал је направио сејачицу коју су вукли коњи. Она је заменила ручно сејање при ком се губило доста семена. У Сједињеним Државама, Сајрус Макормик је 1831. изумео механичку жетелицу. Вукли су је коњи и могла је да жање жито пет пута брже него човек који је користио косу. Отприлике у исто време, трговци су почели да доносе у Европу  минерално ђубриво које су набављали на западној обали Јужне Америке. Употреба машина и ђубрива допринела је огромном порасту приноса пољопривредних култура. Али, како је то утицало на људе?

Захваљујући напретку у пољопривреди произведено је обиље јефтине хране за градове. То је отворило врата за индустријску револуцију која је започела у Великој Британији, у периоду од 1750. до 1850. Хиљаде породица су биле принуђене да се преселе у индустријске градове и раде у рудницима угља, ливницама, бродоградилиштима и фабрикама текстила. Ти људи нису имали другог избора. Они који су обрађивали мала имања нису могли да приуште нове пољопривредне методе, мање су зарађивали и нису могли да плате закупнину. Зато су морали да оду с фарми и живе у пренасељеним сиротињским четвртима у којима су се заразе лако шириле. Уместо да заједно са својом породицом обрађују земљу, мушкарци су морали да нађу посао ван куће. Чак су и деца дуго и напорно радила у фабрикама. Убрзо је и у другим земљама дошло до сличних промена.

Наука уноси додатне промене

До средине 19. века, неке земље су постале толико развијене да су могле да финансирају научна истраживања у пољопривреди. Наука од тада непрестано уноси промене у ову делатност. Примера ради, узгајивачи биљака су проучавали генетику и укрштањем добили биљке које дају већи принос и отпорније су на болести. Научници су такође прецизно установили која је комбинација нитрата и фосфата потребна за одређене врсте биљака и тла. Да би се сузбио коров, копачи су раније морали мукотрпно да раде током целе сезоне раста. Али многи од њих су остали без посла када су се појавили ефикасни хербициди који успоравају раст корова. Земљорадницима су такође много мука задавали инсекти, гусенице и жишци. Међутим, сада им је на располагању широк спектар хемијских средстава помоћу којих могу да изађу на крај са скоро свим штеточинама. *

Променио се и начин живота оних који се баве сточарством. Аутоматски апарати за мужу и компјутеризоване хранилице омогућавају да један сточар и његов помоћник брину о чак 200 крава. Осим тога, сада телад и прасићи могу добијати на тежини брже него икада раније јер се више не гаје напољу већ у шталама где се контролишу температура и исхрана.

Помоћу научних метода, у пољопривреди су постигнути многи изванредни резултати. Неки пољопривредници су повећали производњу по раднику за сто, па чак и хиљаду пута у односу на период пре примене научних достигнућа. Али, како су те промене утицале на њихов живот?

Промена начина живота

Механизација још увек мења сеоски начин живота у многим деловима света. Данас већина пољопривредника и најамних радника мора да буде обучена за руковање савременим машинама и за њихово одржавање. Они све чешће раде сами. Нема више заједништва које је постојало када су људи једни другима помагали приликом сејања, окопавања и жетве.

У многим земљама, савремени пољопривредник је уједно и добро информисан предузетник који производи велике количине само једне или неколико пољопривредних култура. Он пуно улаже у земљиште, зграде и опрему. Међутим, још увек зависи од других. Дивовске компаније за прераду хране и ланци супермаркета диктирају не само цене већ и разноврсност, величину и боју његових производа. Пољопривредни инжењери праве план производње за њега, а специјализоване фирме га снабдевају управо оним ђубривом, пестицидима и хибридним семеном који најбоље одговарају условима на његовом имању. Прешао је дуг пут од метода које су користили његови преци, али се још увек бори с бројним проблемима. Неки су забринути због могућих последица услед примене одређених пољопривредних метода.

Проблеми се настављају

У богатим земљама многи пољопривредници још увек остају без својих имања јер не могу да се надмећу с великим корпорацијама за производњу хране. Да би задржали начин живота који толико воле, неки почињу да се баве додатним делатностима као што су сеоски туризам и различити занати, или претварају  делове имања у терене за голф или камповање. Други се окрећу специјализованој производњи — узгајају органску храну и цвеће, гаје нојеве и алпаке (ламе с дугом длаком).

У сиромашнијим земљама, где се чак 80 посто становништва бави пољопривредом, многи који живе од те делатности такође се суочавају с променама које их тешко погађају. Дешава се да међународне компаније које користе индустријске методе производње купе већи део најбољег земљишта да би узгајале усеве за инострано тржиште. Сиромашни земљорадници скоро без икакве механизације обрађују неплодно земљиште или мале њиве да би прехранили своје породице.

Масовни прелазак становништва из села у градове који се одвија у многим земљама заправо је последица процеса који је отпочео пре више векова. Тај прелаз са сеоског на градски начин живота још увек некима користи, док другима ствара проблеме. Мало је влада, ако их уопште има, које показују разумевање за угрожене и пружају ефикасну помоћ. То је још један доказ да је човечанству потребно Божје Краљевство, под чијом ће се владавином наш живот променити набоље! (Исаија 9:6).

[Фуснота]

[Оквир/Слике на 23. страни]

ИСТО ЗАНИМАЊЕ, РАЗЛИЧИТЕ ПРИЧЕ

Еусебио живи на Андима, где се бави ратарством и има 14 грла стоке. „Сваком од њих смо дали име“, каже он. „Волим овај начин живота. Сами узгајамо све поврће. Супруга и ја помажемо комшијама када се оре и жање, а затим они помажу нама. Нико од нас нема машине. Користимо плугове у које су упрегнути бикови, а на стрмим падинама ручно обрађујемо земљу.

„Једном нам је скоро сва стока оболела и угинула. После тога сам завршио кратак курс ветеринарства. Од тада нисмо изгубили ниједну животињу због болести и могу да помажем комшијама око њихове стоке. Продајемо сир на сеоској пијаци али зарађујемо врло мало. Па ипак, увек имамо довољно хране за наше шесторо деце.“

Ричард обрађује више од 500 хектара канадске прерије. Он ради сам, изузев у време сејања и жетве када унајмљује једног радника.

„У садашње време, ми који се бавимо пољопривредом више смо оптерећени ментално него физички“, каже Ричард. „И у трактору и у комбајну имам климатизоване кабине које ме штите од прашине и инсеката. Прикључци за моје машине су широки девет метара тако да могу да засејем или пожањем 65 хектара земље у једном једином дану. Али то што много зависим од механизације може довести до напетости. С времена на време морам да узмем кредит да бих купио нове машине. Да ли ћу успети да га отплатим зависи од ствари на које не могу да утичем — од падавина, мраза, цена на тржишту и каматних стопа. Због стреса који доноси овакав начин живота, многи фармери из мог краја имају брачне проблеме, а неки су чак извршили самоубиство.“

[Слика на 21. страни]

Макормикова жетелица из 1831. омогућила је земљорадницима да жању жито пет пута брже него пре

[Извор]

Wisconsin Historical Society, WHi-24854