Шта данас погађа младе?

Шта бисте ви рекли, да ли се млади сада суочавају с тежим проблемима него пређашње генерације? Ако је ваш одговор не, вероватно сматрате да су данашњи млади у повољнијем положају од било које генерације у историји.

У многим земљама, медицина је зауставила ширење болести због којих су млади некада губили здравље па чак и живот. Напредак технологије им омогућава да поседују електронске уређаје и играчке о којима су њихови вршњаци раније могли само да сањају. Захваљујући економском развоју, милиони породица више не живе у сиромаштву. Заиста, многи родитељи напорно раде да би обезбедили својој деци животни стандард и образовање какво они сами нису имали.

Нема сумње да млади данас уживају у многим погодностима. Али они се такође суочавају с досад невиђеним проблемима. Један разлог је тај што човечанство живи у времену које Библија назива ’свршетком овог поретка‘ (Матеј 24:3). Исус Христ је тачно прорекао да ће се током тог раздобља одвијати бурни догађаји који ће довести до друштвених преокрета (Матеј 24:7, 8). Библија тај исти период назива „последњим данима“ и показује да ће тада преовладавати ’нарочито тешки‘ услови (2. Тимотеју 3:1). Осмотримо само неке од нарочито тешких проблема с којима се млади данас суочавају.

1. проблем

Све већа изолованост

У филмовима, телевизијским емисијама и часописима, млади се увек налазе у друштву пријатеља из школских дана с којима остају блиски и као одрасле особе. Међутим, већина тинејџера живи потпуно другачије.

Истраживачи Барбара Шнајдер и Дејвид Стивенсон су анализирали интервјуе који су вођени с више хиљада младих из Сједињених Држава. Установили су да „врло мало ученика стално има истог најбољег пријатеља или малу групу пријатеља“. Многим младима „недостаје присност  с другима и имају мало блиских пријатеља с којима могу без устезања да разговарају о проблемима или својим размишљањима“, кажу Шнајдерова и Стивенсон.

С друге стране, тинејџери који имају пријатеље изгледа да немају довољно времена за њих. Једно обухватно истраживање спроведено у Сједињеним Државама открило је да већина тинејџера проводи око 10 посто свог времена у личном контакту с пријатељима, док скоро 20 посто проводе сами — што је више него што посвете својој породици и пријатељима. Они једу сами, путују сами и забављају се сами.

Тој појави све веће изолованости доприноси обиље електронских уређаја. На пример, у часопису Time је 2006. објављено да у Америци млади узраста од 8 до 18 година проведу у просеку шест и по сати дневно гледајући ТВ, слушајући музику са слушалицама у ушима, играјући видео-игрице или испред компјутера. *

Наравно, ова генерација није прва која сатима ужива у музици или игри (Матеј 11:16, 17). Али штетно је што велику количину времена проводи уз електронске уређаје уместо с породицом. Шнајдерова и Стивенсон кажу: „Млади признају да због осамљености имају ниже самопоштовање, мање су срећни, мање уживају у ономе што раде и осећају се мање активнима.“

2. проблем

Притисак да се ступи у полне односе

Чак и пре него што уђу у тинејџерске године, млади су под огромним притиском да ступе у полне односе. Нејтан из Аустралије каже: „Већина младих које сам познавао у школи ступили су у полне односе када су имали између 12 и 15 година.“ Млада жена Винбеј из Мексика каже да је необавезан секс био веома уобичајен међу младима у њеној школи. „Они који то нису чинили, сматрани су чудацима“, каже она. „Међу мојим вршњацима је необавезан секс толико уобичајен да није довољно само једном рећи не“, каже 15-годишња Ана из Бразила. „Мораш више пута да одбијаш такве понуде.“

Истраживачи из Велике Британије су интервјуисали хиљаду младих узраста од 12  до 19 година који су имали различите животне околности. Установљено је да се скоро 50 посто младих редовно упуштало у неки вид сексуалне активности. Више од 20 посто њих имало је тек 12 година! Др Дилан Грифитс који је водио то истраживање каже: „Ауторитет који су раније имале породица, црква и друге институције нестаје, а млади су жртве тих промена.“

Да ли су млади који се упуштају у полне односе заиста „жртве промена“? У једном извештају из 2003. године, истраживачи Ректор, Нојз и Џонсон су указали да код тинејџера постоји директна повезаност између сексуалне активности, депресије и већег ризика од покушаја самоубиства. Они су анализирали интервјуе са 6 500 тинејџера и установили да „код сексуално активних девојака постоји три пута већа вероватноћа да ће запасти у депресију у односу на девојке које нису сексуално активне“. Међу младићима који су „сексуално активни постоји више него двоструко већи ризик да ће постати депресивни у односу на младиће који нису сексуално активни“.

3. проблем

Распад породице

Млади у Сједињеним Државама доживљавају нагле промене у структури породице и у моралним вредностима. „У протеклих неколико деценија било је више великих демографских промена које имају директан утицај на живот тинејџера“, каже се у књизи The Ambitious Generation—America’s Teenagers, Motivated but Directionless. „Просечна америчка породица се смањује због чега адолесценти углавном имају мање браће и сестара. Стопа развода расте па све више деце део детињства проводи само с једним родитељем. Мања је вероватноћа да је нека одрасла особа код куће јер је све више мајки деце млађе од 18 година запослено.“

 Било да живе с једним или оба родитеља, многа деца не осећају блискост с њима онда када су им најпотребнији. Једно вишегодишње истраживање међу 7 000 тинејџера показало је да већина адолесцената сматра да их родитељи воле и да им желе најбоље. Па ипак, „само трећина је рекла да добијају посебну пажњу и помоћ када имају неки проблем“. Такође је установљено да се „већина адолесцената не нада да ће родитељи нешто предузети и да ће им помоћи када се нађу у проблемима“.

У Јапану, некада снажне породичне везе полако слабе због жеље да се постигне успех у материјалном погледу. Јуко Каванаши, професорка социологије, каже: „Већина родитеља данашњих тинејџера потиче из генерација које су одрастале након Другог светског рата и биле изложене новим вредностима — истицао се економски успех и материјална добит.“ Какве вредности такви родитељи преносе својој деци? „Многима је најважније да њихова деца стекну добро образовање“, каже професорка Каванаши. „Докле год дете учи“, наставља она, „друге ствари код куће постају мање важне или немају никаквог значаја.“

Како такав превелики нагласак на материјалној добити и академском успеху може утицати на младе? У Јапану се у медијима често говори о киреру, што је израз за изненадни емоционални слом који младе особе доживљавају под притиском да постигну што бољи успех. „Када изгледа да деца сулудо поступају“, каже професорка Каванаши, „то је можда због тога што примећују да у породици немају никаква ограничења у погледу понашања.“

Разлог за оптимизам

Нема сумње да живимо у ’нарочито тешким временима‘ (2. Тимотеју 3:1). Међутим, осим што показује да ће се људи у ово време суочавати са све већим проблемима, Библија нам открива још много тога.

Она пружа корисне савете који младима могу помоћи да побољшају свој живот. Јехова Бог, Аутор Библије, искрено жели да поучи младе како да изађу на крај с проблемима (Пословице 2:1-6). Он им жели леп живот. Његова Реч може учинити да „неискусни стекну оштроумност, да младић стекне знање и способност просуђивања“ (Пословице 1:4). Осмотримо добре резултате које доноси примена библијских начела.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 5. страни]

Према једном истраживању, код сексуално активних девојака постоји три пута већа вероватноћа да ће запасти у депресију

[Оквир/Слика на 6. страни]

Самодеструктивно понашање

У једном извештају британске владе из 2006. речено је да се у тој земљи број корисника кокаина узраста 11 до 15 година удвостручио за годину дана. Око 65 000 младих је признало да је пробало ту дрогу. Према неким изворима, у Холандији је више од 20 посто младих који имају између 16 и 24 године донекле зависно од алкохола или пати од неког обољења услед прекомерног пијења.

Многи млади своју унутрашњу патњу изражавају тако што на директнији начин штете себи. Они се секу, гризу или праве опекотине на телу. „Процењује се да три милиона Американаца намерно повређује себе и да један од 200 тинејџера то стално чини“, кажу истраживачи Лен Остин и Џули Кортам.

[Слика на 3. страни]

Многим младима недостају блиски пријатељи којима би се могли поверити