Од војне службе до свете службе

Испричао Ендру Хог

„Ако икада будемо морали да лансирамо нуклеарне бојеве главе“, рекао је капетан наше подморнице, „онда нисмо испунили своју мисију.“ Та изјава је отворила живу дискусију о моралној исправности коришћења нуклеарног оружја. Како је дошло до тога да ступим у подморничку службу?

РОЂЕН сам у Филаделфији, у Пенсилванији 1944. године. У детињству су на мене доста утицали отац, деда и ујак који су били војна лица и сматрали су своју службу најплеменитијим животним позивом. Још као дечак сам у оближњем војном бродоградилишту први пут видео подморницу. Тада сам пожелео да једног дана ступим у подморничку службу. Током завршне године средње школе био сам примљен у америчку Војнопоморску академију. Дипломирао сам четири године касније, у јуну 1966.

На академији сам похађао смер за ратне бродове на нуклеарни погон да бих се обучио за нуклеарно инжењерство и подморничке операције. Затим је у априлу 1967. Мери Ли Картер постала моја вољена супруга и све до данас је мој животни сапутник. У марту 1968. коначно се остварио мој дечачки сан када сам постао члан посаде на свом првом броду, то јест подморници USS Jack. Око годину дана касније, Мери Ли је родила прво од наше двоје деце — ћерку Алисон.

Године 1971. постао сам инжењерски официр подморнице USS Andrew Jackson, чији капетан је изговорио речи споменуте у уводу. Док смо били на мору у подморници наоружаној ракетама Поларис, нашли смо се у опасној ситуацији од које страхује сваки морнар у подморници — избио је пожар. Нешто после поноћи, док смо се неколико официра и ја одмарали, чули смо буку. Затим се зачуло завијање главне сирене и повици: „Ватра у машинском одељењу један!“

Пошто сам био одговоран за практично све машинске и електричне системе, појурио сам према задњем делу да откријем где је квар. Ватра је избила у једном од генератора у којима се производио кисеоник неопходан за дисање у подморници. Нас четворица смо брзо ставили маске и избацили све запаљиве гасове. Срећом, нико није био повређен. И поред те незгоде, остали смо на свом задатку — што сведочи о доброј обучености посаде.

Одлучио сам да читам о миротворцу

Да бисмо боље поднели стрес на послу, подстицали су нас да неколико сати седмично посветимо својој општој култури. Ја сам обично читао биографије значајних војних личности. Међутим, једном приликом сам одлучио да читам о чувеном миротворцу — Исусу Христу. Узео сам Библију коју сам добио када сам дипломирао на Војнопоморској академији и почео да читам јеванђеља. Али уместо да пронађем одговоре, у  мени су се јавила додатна питања. Била ми је потребна помоћ.

При крају нашег задатка, капетан је сазвао састанак официра у трпезарији и објавио: „Господо, наш инжењер је добио најбољи посао у ратној морнарици Сједињених Држава. Постаће инжењерски официр на најновијем типу ратних подморница.“ Био сам потпуно затечен!

Због новог посла сам се с породицом преселио у Вирџинију, у место Њупорт Њуз, где се градила подморница USS Los Angeles. Надгледао сам тестирање машинских система и радио на изради техничких приручника и програма обуке. Посао је био изузетно сложен али ми је причињавао велико задовољство. У то време је Мери Ли родила нашег сина Друа. Као отац двоје деце поново сам почео да размишљам о Богу, питајући се: ’Шта он мисли о рату? Шта се дешава када умремо? Да ли постоји пакао?‘

Напокон добијам одговоре

Негде у то време две Сведокиње су почеле да посећују моју супругу. Када сам једног дана звао кући из бродоградилишта, рекла ми је: „Дошле су две госпође које говоре о Библији.“

„Из које су цркве?“, питао сам.

„Оне су Јеховини сведоци“, одговорила је.

Нисам знао ништа о Јеховиним сведоцима, али сам желео да разумем Библију. „Позови их да наврате једно вече“, рекао сам. Убрзо је једна од њих дошла са својим супругом и Мери Ли и ја смо почели да проучавамо Библију с њима.

Напокон сам почео да добијам одговоре на питања која су ме збуњивала годинама. На пример, сазнао сам да мртви „нису свесни ничега“ и да је њихово стање слично дубоком сну, као што је то Исус објаснио (Проповедник 9:5; Јован 11:11-14). Према томе, они не осећају ни блаженство нити муке већ „спавају“ смртним сном и чекају ускрсење.

Мери Ли и ја смо такође почели да идемо у Дворану Краљевства на хришћанске састанке. Тамо смо упознали Сведоке који су били различитих култура, образовања и порекла. Сви су уједињено и у миру служили Богу. „Библија заиста може побољшати живот“, закључили смо нас двоје (Псалам 19:7-10).

Време за одлуку

Када је 1973. избио арапско-израелски сукоб, подморнице Атлантске флоте биле су у приправности. Ситуација се лако могла  заоштрити и ја сам почео да увиђам да политичке вође не могу да остваре прави и трајан мир. То може учинити само Божје Краљевство. Заправо, често сам се молио: „Нека дође краљевство твоје. Нека буде воља твоја... на земљи“, али нисам знао шта значе те речи (Матеј 6:9, 10). Међутим, сада сам разумео да ће Божје Краљевство ускоро завладати над целом земљом и очистити је од свег зла и свих злих људи (Данило 2:44; 7:13, 14).

Посебно су ме забрињавале речи из Светог писма које се налазе у 2. Коринћанима 10:3, 4. Тамо се каже да прави хришћани ’не воде рат по телу. Јер оружје нашег ратовања није телесно, него има велику снагу од Бога‘. Схватио сам да је то „оружје“ духовне природе и да укључује „мач духа“ — Свето писмо (Ефешанима 6:17).

Тада сам се нашао на животној раскрсници. Да ли ћу наставити да се бавим досадашњим занимањем које је било пуно изазова али ми је причињавало задовољство, или ћу ускладити свој живот с библијским учењима? Након што сам се доста молио и размишљао, закључио сам да ако искрено желим да будем миротворац, морам то чинити на Божји начин.

Мој нови „Врховни командант“

Мери Ли и ја смо разговарали о нашој будућности и молили се у вези с тим. Чврсто смо решили да ћемо служити једином правом „Врховном команданту“ — Јехови Богу. Обоје смо одлучили да предамо свој живот Јехови и ја сам поднео оставку у ратној морнарици. Тада сам премештен у Норфолк у Вирџинији где сам чекао да будем разрешен дужности. Већину официра је зачудила моја одлука и неки су ме осуђивали. Али друге је искрено занимао мој библијски став и поштовали су моју одлуку.

Разрешен сам дужности 1974. Те исте године смо се супруга и ја крстили у знак предања Богу, на обласном конгресу Јеховиних сведока „Божја намера“ у Хамптону, у Вирџинији (Матеј 28:19, 20). За нас је то био почетак новог живота.

Нови изазови

Мери Ли и ја смо с двоје мале деце остали без прихода, са уштеђевином од које смо могли живети само неколико месеци. Послао сам своју радну биографију на више места и препустио ствари у Божје руке. Убрзо ми је једна компанија понудила посао. Плата је била скоро дупло мања од оне коју сам примао у војсци, али тај посао ми је омогућавао да с породицом останем у том крају.

Док смо супруга и ја духовно напредовали, желели смо да учинимо више у служби за Јехову. Једна породица наших суверника преселила се у централну Вирџинију где је било мало Сведока који би поучавали људе Библији. Позвали су нас у госте и након само једне посете одлучили смо да се преселимо тамо. Упутио сам управи компаније молбу за премештај која је на моју радост била прихваћена. Заправо, уз то сам добио и унапређење! Компанија је такође платила трошкове нашег пресељења. Уверили смо се да ’Бог заиста брине за оне који настоје да врше његову вољу‘ (Матеј 6:33).

Пошто је наша породица водила релативно једноставан начин живота, Мери Ли и ја смо могли да проповедамо пуновремено. То нам је омогућавало да доста времена проводимо с наше двоје дивне деце док су одрастала. Труд који смо уложили донео нам је неизмерну радост јер Алисон и Дру и даље „живе по истини“ (3. Јованова 4; Пословице 23:24).

Наравно, било је тренутака када смо били забринути због финансија, места становања, здравља и позних година. Али Јехова је увек био уз нас. Да ли се кајем што сам напустио подморничку службу? Ни најмање! Када се Мери Ли и ја осврнемо на свој живот, можемо рећи да је служење Јехови сасвим сигурно најплеменитији и најлепши животни позив (Проповедник 12:13).

[Истакнути текст на 14. страни]

Чврсто смо решили да ћемо служити једином правом „Врховном команданту“

[Слика на странама 12, 13]

Подморница USS “Los Angeles”

[Извор]

U.S. Navy photo

[Слика на 13. страни]

С Мери Ли данас